Č
UVANJE I ZBRINJAVANJE EKPERIMENTALNIH ŽIVOTINJA (2
Č
ASA) ,
Doc. dr Saša Trailovi
ć
Fakultet veterinarske medicine, Beograd
Pored brojnih referentnih procedutra
in vitro
(kao što su metode na
ć
elijskim
kulturama i insektima) ili recimo
in vivo
ispitivanja na Zebra fish ili nematodi C.
elegans, eksperimentalna medicinska istraživanja još uvek u velikoj meri zavise od
laboratorijskih životinja. Prema nekim podacima oko 85% svih ispitivanja u medicini
sprovode se na laboratorijskim glodarima.
-Izbor vrste eksperimentalne životinje zavisi od vrste eksperimenata koji se
planiraju.
-Eksperimentalne životinje se mogu nabaviti iz razli
č
itih izvora. One mogu biti
iz iste institucije koja i obavlja eksperimente (ukoliko poseduje sopstveni odgoj
zapata ili sojeva) ili se nabavljaju sa komercijalnih farmi eksperimentalnih životinja,
koje poseduju potrebne sertifikate.
-Ukoliko se opredelimo da eksperimente radimo na glodarima, dalje je
potrebno odrediti na kojoj vrsti glodara, kao i na kom zapatu ili soju.
-Gloradi mogu biti iz
Outbred zapata
, tj. kolonija
č
iji genetski profil nije
definisan. To zna
č
i da genotip ovih životinja u bilo kom lokusu naj
č
eš
ć
e nije poznat.
-
Ibred sojevi
, nastaju u najmanje 20 ili više uzastopnih generacija parenja
bra
ć
e i sestara i tada je 99% životinja homozigotno.
-Mutanti
su
vrsta
Outbred zapata
koja nose mutirani gen, na primer gen za
izostajanje dla
č
nog prekriva
č
a ili gojaznost.
-Transgeni sojevi nastaju kada se strana DNA ubaci u embrione u ranom
stadijumu razvoja, tako da bude permanentno inkorporirana u DNA doma
ć
ina.
-Nokaut životinje su transgene životinje koje nastaju inaktivacijom nekog
postoje
ć
eg gena.
Č
uvanje eksperimentalnih životinja
Laboratorijski uslovi držanja eksperimentalnih životinja trebalo bi da što bolje
zadovolje uslove koje te životinje imaju u prirodi.
-Laboratorijske životinje se drže u
kaveznom
ili
podnom
sistemu.
-Postoje pet pravila koja predvi
đ
aju svi propisi o držanju eksperimentalnih
životinja i koja moraju biti zadovoljena:
1. Životinje ne smeju biti žedne i gladne;
2. Ne smeju biti izložene nelagodnostima;
3. Ne smeju biti izložene bolu, povredama i bolestima;
4. Moraju imati uslove za ispoljavanje normalnog ponašanja kao u prirodi;
5. Ne smeju biti izložene strahu i stresu.
Prostirka
Prostirka se koristi da bi obezbedila životinjama toplotu i komfor ali i
odgovaraju
ć
u sanitaciju. Prostirka mora biti bezopasna, netoksi
č
na, neiritantna,
higijenski apsorptivna, laka za uklanjanje i jednostavna za upotrebu.
Vrste prostirke
-Prostirka od otpadaka drveta;
-Prostirka od klipova kukuruza;
-Prostirke od papira.
Uslovi držanja
Nekoliko faktora su dominantni za kvalitet držanja glodara: temperatura,
vlažnost, ventilacija i intezitet svetlosti.
Pra
ć
enje zdravstvenog stanja eksperimentalnih životinja
Pra
ć
enje zdravstvenog stanja i preveniranje bolesti laboratorijskih životinja su
obavezne procedure. Zna
č
aj preveniranja bolesti i pravovremenog dijagnostikovanja
ukoliko se one pojave, odnosi se pre svega na njihovu dobrobit, na potencijalni uticaj
bolesti na rezultate istraživanja koja se na njima izvode ali i na bezbednost
laboratorijskog osoblja.
U zapatima laboratorijskih životinja sprovodi se kontinuirani sistem
monitorninga zdravstvenog stanja, koji po
č
inje unošenjem životinja u objekt ili
njihovim ro
đ
enjem, a traje sve do krajnjeg ishoda.
Naj
č
eš
ć
i izvori bolesti
Bolesti laboratorijskih životinja mogu biti infektivne ili neinfektivne prirode.
Na
č
eš
ć
i izvor infekcija u objektima su novopristigle životinje, dok nepravilna ishrana i
nega mogu biti uzrok razli
č
itih nutritivnih deficijencija, metaboli
č
kih poreme
ć
aja ili
povreda (deficitarna ishrana, mikotoksini u hrani, rešetkasti neodgovaraju
ć
i podovi i
dr.).
Metode pra
ć
enja zdravstvenog stanja i preveniranja bolesti u zapatu
Novopristigle životinje u koloniju ili laboratoriju mogu biti izvor infekcija za
ostale životinje. Ukoliko su nabavljene sa komercijalne farme, potrebno je prvo
analizirati izveštaj o njihovom zdravstvenom stanju, koji se obavezno prilaže (da li je
nekad kod njih izolovan neki mikroorganizam, da li su u predhodnom periodu bile
bolesne i le
č
ene i dr). U cilju preveniranja nastajanja oboljenja obavezno se sprovode
metode aktivnog i pasivnog pra
ć
enja zdravstvenog stanja u zapatu kao i postupci i
procedure koji onemogu
ć
avaju unošenje i širenje bolesti:
-Dezifekcione
barijere;
-Karantin za novopristigle životinje;
-Stalni monitorning zdravstvenog stanja i sprovo
đ
enje procedura za
dijagnostiku klini
č
kih i subklini
č
kih oboljenja, koriš
ć
enje životinja
stražara
u
zapatu, koji se ne koriste u eksperimentima, ali
č
ije se zdravstveno stanje
redovno kontroliše;
-Održavanje sistema higijene u objektima, redovna dezinfekcija, dezinsekcija i
deratizacija;
Bol i stres
Prepoznavanje pojave bola i stresa kod laboratorijskih životinja je vrlo važan
postupak u eksperimentalnim ispitivanjima. Da bi procena bila uspešna, neophodno
je dobro poznavanje normalnog ponašanje životinja. Stres nastaje kao posledica
uticaja raznih spoljašnjih i unutrašnjih faktora na organizam, koji izaziva aktivnu
odbranu i prilago
đ
avanje putem reakcije adaptacije. Termin stres koristi se za
opisivanje uticaja neprijatnih spoljašnjih ili unutrašnjih stimulusa na organizam
životinje. Najjednostavnije re
č
eno, stres je reakcija i odgovor organizma na delovanje
stresora.
Bol se definiše kao neprijatno senzorno i emotivno iskustvo asocirano
postoje
ć
im ili potencijalnim ošte
ć
enjem tkiva. Bol se deli na akutni ili hroni
č
ni, zavisno
od trajanja.
2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
