UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSTDIPLOMSKE STUDIJE I
ME
Đ
UNARODNU
SARADNJU
DIPLOMSKI RAD
CYBER KRIMINAL
Mentor:
Doc. dr Gojko Grubor
Kandidat:
Vladimir Ugren 410526/2010
Beograd,2012
.
1
1
Apstrakt
U današnje vreme preko dve milijarde ljudi širom planete aktivno koristi
usluge internet mreže bilo kada rade, u
č
e u virtuelnim u
č
ionicama ,kada koriste
usluge telemedicine , me
đ
usobno komuniciraju ,zabavljaju se ili obavljaju druge
delatnosti,što više ne predstavlja privilegiju pojedinaca ve
ć
realnost današnje
globalizacije i ere informaciono-komunikacionih tehnologija.Ona pruža
podjednaku mogu
ć
nost i razvijenim i nerazvijenim zemljama da unaprede svoju
ekonomiju,obrazovni sistem i mnoge druge aspekte savremenog života.
Ovaj rad je pisan sa željom da pruži celovit uvid u stanje kompjuterskog
kriminala – tema koja , s pravom, izaziva sve ve
ć
u pažnju svetske,a u poslednje
vreme i doma
ć
e javnosti.Bilo da ste svesni ili ne , kada se od ku
ć
e ili sa posla
povežete na internet,veoma ste ranjivi.
Abstract
Today more than two billion people worldwide actively use the services of
Internet network at any time work, learn in virtual classrooms, when using
telemedicine services, communicate with each other, play or other activity, which
is no longer the privilege of individuals, but the reality of today's era of
globalization and ICT tehnologi.She provides equal opportunity and developed and
developing countries to improve their economy, educational system and many
other aspects of modern life.
This paper was written with the desire to provide a comprehensive insight
into the state computer crime - a topic that, quite rightly, a growing attention of
the world, and more recently the domestic public.Any you are aware or not, when
you are at home or work to connect internet, you are very vulnerable.
3
predmetom istraživanja, pretpostavljenom hipoteti
č
kom osnovom i kompleksnoš
ć
u predmeta
istraživanja.
Prethodno definisan predmet istraživanja zahtevao je upotrebu odgovaraju
ć
ih nau
č
nih metoda
kojima su bili obuhva
ć
eni svi relevantni izvori saznanja. Bezbednosne pretnje sajber kriminalu
su složeno polje prou
č
avanja i za njihovu valjanu i obuhvatnu analizu bilo je neophodno koristiti
razli
č
ite metode i teorijska znanja iz više nau
č
nih disciplina.
Zbog kompleksnosti prou
č
avanog fenomena u radu su analizirani podaci iz razli
č
itih izvora.
Postoje
ć
i izvori podataka iz kojih se kreirala bazi
č
na iskustvena evidencija su:
nau
č
ni i stru
č
ni radovi koji se, posredno ili neposredno, bave problemom bezbednosti u
sajber kriminalu i na
č
inima ugrožavanja sajber kriminala;
analiza nau
č
nih i stru
č
nih istraživa
č
kih projekata iz ove oblasti;
pozitivnopravni propisi (nacionalni, regionalni i me
đ
unarodni);
institucionalni izvori (statisti
č
ki izveštaji, dokumenta iz arhiva državnih institucija,
evidencije kompanija i drugih organizacija, izveštaji ostalih relevantnih institucija);
evidencije državnih i me
đ
unarodnih tela zaduženih za pra
ć
enje visoko-tehnološkog
kriminaliteta,
me
đ
unarodni dokumenti, konvencije, protokoli, me
đ
unarodni ugovori i drugi akti, koji su
direktno ili indirektno vezani za problem bezbednosti sajber kriminala.U cilju postizanja što
ve
ć
eg stepena pouzdanosti i obuhvatnosti, ovo istraživanje je obuhvatilo kako analizu razli
č
itih
izvora podataka, tako i komplementarno koriš
ć
enje razli
č
itih istraživa
č
kih metoda:
1. pregled nau
č
ne i stru
č
ne literature
2. analiza pravnih dokumenata
3. komparativni metod
4. metod sekundarne analize
5. metod analize sadržaja
1.4
Hipoteze istraživanja
Republika Srbija u novoj informati
č
koj eri, zbog svojih skromnih ekonomskih i
edukacionih resursa, ima veoma limitiranu mo
ć
uvo
đ
enja novih tehnologija, što se odražava
na efektivnost i efikasnost poslovnih organizacija.
Zbog malih po
č
etnih ulaganja i velikog izvoznog potencijala, poslovanje preko Interneta
pruža srpskim gra
đ
anima priliku da se uz jeftine investicije upuste u zapo
č
injanje poslovnog
poduhvata ili unapre
đ
enje ve
ć
postoje
ć
eg.
1.5
Predmet istrazivanja
Predmet istraživanja je perspektiva sajber kriminala u Srbiji, u
č
ijem cilju utvr
đ
ivanja
ć
e se
istraživati: najbitniji informati
č
ki resursi koji su esencijalni za odvijanje sajber kriminala, modeli
sajber kriminala i realno funkcionisanje sajber kriminala dato kroz studije slu
č
aja.
6
1. UVOD
Kompjuter je jedno od najzna
č
ajnijih otkri
ć
a u istoriji
č
ove
č
anstva. Od pojave prvog
kompjutera, sredinom
č
etrdesetih godina prošlog veka, pa do danas, došlo je do rapidnog širenja
upotrebe kompjutera u skoro svim oblastima života i rada, tako da danas nema oblasti ljudske
delatnosti u kojoj ra
č
unari nisu našli svoju primenu. Me
đ
utim, prili
č
no je poražavaju
ć
a
č
injenica to što je paralelno sa razvojem kompjuterske tehnologije i njenom dostupnoš
ć
u
širokom krugu korisnika rasla i mogu
ć
nost njihove zloupotrebe.
Uporedo sa razvojem i umrežavanjem poverljivih ra
č
unarskih mreža (RM) u sistem
globalne mreže – Internet, rastu i potencijalne pretnje od razli
č
itih napada sa interneta,
uklju
č
uju
č
i brojne maliciozne programe, socijalni inžinjering i druge napade hakera, krakera,
vandala i kompjuterskih terorista. Pojedincu, ili grupi pojedinaca,
č
ija su obeležja: posebnost,
sofisticiranost, prodornost, tehni
č
ka potkovanost i sl., teško je se suprotstaviti, a još teže ih je
zaustaviti. Takvog pojedinca je izuzetno teško otkriti u trenutku kad vrši svoje delovanje, a baš
taj trenutak predstavlja najbolji trenutak za njegovo identifikovanje i hvatanje. S druge pak
strane, internet koji je toliko ranjiv i nesiguran zbog ogromnog broja korisnika, (na dan
31.12.2000. godine broj korisnika Interneta bio je 360.985.492 ukupne svetske populacije, dok je
31. 03. 2011. godine bilo 2.095.006.005 korisnika Interneta, ili 480,40% više nego 2000.
godine),
1
otvorenosti i nereguliranosti predstavlja idealno skrovište razli
č
itih tipova kriminalaca.
Iako su ranije napadi na RM internet tipa bili pretežno eksterni, novije analize pokazuju da
mnogo ve
ć
e finansijske gubitke i drugu štetu nanose interni napadi. Razlozi su u samoj prirodi
mreža internet tipa u sistemu e-poslovanja u kojima interni u
č
esnici nisu samo zaposleni u
organizaciji (za koje postoji odre
đ
eni stepen poverenja), ve
ć
i poslovni partneri, zaposleni u
firmama podružnicama, kooperanti, dostavlja
č
i, itd., koji iz razloga jednostavnosti koriš
ć
enja i
pove
ć
anja efikasnosti i produktivnosti rada imaju vrlo sli
č
an ako ne i isti pristup RM
organizacije kao i interno zaposleni.
Sa syber krimonalom problem imaju, kako nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji, tako i
zemlje sa razvijenim ekonomijama. Tako je (prema podacima kompanije za ra
č
unarsku
bezbednost Symantec, proizvo
đ
a
č
antivirusnog softvera Norton) sajber kriminalom u svetu u
2011. godini bio pogo
đ
en 431 milion ljudi, uz finansijsku štetu od 114 milijardi dolara, a samo u
SAD bilo je više od 74 miliona žrtava sajber kriminala, uz direktne finansijske gubitke od 32
milijarde dolara. Prema navodima u izveštaju Symanteca, više od dve tre
ć
ine odraslih u svetu
koji koriste Internet, ili preciznije 69 odsto njih, bilo je nekad u svom životu žrtva sajber
kriminala, što zna
č
i da je milion ljudi dnevno pogo
đ
eno tim nezakonitim radnjama.
2
