UNIVERZITET „UNION – NIKOLA TESLA“ U
BEOGRADU
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO,
UNIVERZITETA „UNION – NIKOLA TESLA“ U
BEOGRADU
DIPLOMSKI RAD
Cyber kriminal u Srbiji
Mentor:
Student:
Ljupka Petrevska
Katarina Šuvalija
br. indeksa: I0522-14
gubitku poslovnog ugleda, gubitku poverenja u sigurnost i istinitost kompjuterskog
poslovanja i uopšte kompjuterskih informacija,opasnosti od zloupotrebe po slobode i
prava čoveka uopšte na razne načine i u raznim oblicima. I sami učinioci krivičnih dela
u vezi sa zloupotrebom kompjutera predstavljaju posebnu često specifičnu kategoriju
ljudi.
Ohrabruje činjenica da su mnoge države postale svesne ove pojave i da su u svom
pozitivnom krivičnom zakonodavstvu predvidele pojavne oblike kompjuterskog
kriminaliteta kao posebna krivična dela. Sa druge strane, ohrabrujuće je i to što se u sve
većem broju naučnih i stručnih radova pažnja posvećuje upravo ovom obliku
kriminalnog ponašanja. Na taj način dolazi do razotkrivanja mnogih specifičnosti
kompjuterskog kriminaliteta, a istovremeno se otvara mogućnost suprotstavljanju
njegovim oblicima od strane društvene zajednice.
Sasvim je jasno da se određenoj pojavi društvo adekvatno može suprotstaviti ukoliko
sagleda sve njene karakteristike i uđe u sve pore njenih specifičnosti. S obzirom da su
načini zloupotrebe kompjuterske tehnologije svakim danom sve savršeniji i
komplikovaniji za otkrivanje, i da je vrlo teško ići u korak sa tim kriminalnim
aktivnostima, potrebno je i dalje ulagati napore u to da javnost bude svesna sa kakvim
se fenomenom današnje društvo suočava, potrebno je konstantno raditi na što
adekvatnijem odgovoru na različita kriminalna delovanja u ovoj oblasti.
Transparentnost i odlučno suprotstavljanje različitim vidovima kriminalnih aktivnosti su
dve bitne odrednice u težnji da se različiti oblici kriminaliteta, pa i kompjuterski, svedu
u određene, za društvenu zajednicu, podnošljive okvire.
2. POJAM I KARAKTERISTIKE CYBER KRIMINALA
Jedno od najznačajnijih otkrića u istoriji čovečanstva jeste kompjuter. Brojne su mu
karakteristike, ali kao posebno značajne možemo istaći ekspanzivnost u razvoju, širinu
primene, značaj za najvažnije segmente i procese društvenog i ekonomskog života.
Od pojave prvog kompjutera, sredinom četrdesetih godina, pa do danas, došlo je do
rapidnog širenja upotrebe kompjutera u skoro svim oblastima života i rada. Prvi računar
nazvan ENIAC je pušten u eksperimentalni pogon februara 1944. godine, da bi konačno
bio završen tek 1946. godine. Njegova osnovna funkcija bila je da u ratne svrhe
izračunava putanje artiljerijskih granata, a njegova izrada je koštala oko 400.000
tadašnjih dolara, što je u to vreme bila značajna svota, ali je sada, nekih pedeset godina
posle tog događaja, sasvim izvesno da su te pare bile izvanredno uložene, jer je
napredak, koji je širom upotrebom kompjutera usledio, bio fantastičan
1
.
Danas smo svi svesni ogromnog značaja upotrebe kompjutera u savremenim društvima i
činjenice da nema oblasti ljudske delatnosti u kojoj računari nisu našli svoju primenu.
Međutim, prilično je poražavajuća konstatacija da ne postoji tehničko i tehnološko
dostignuće koje u istoriji čovečanstva nije naišlo na različite vidove zloupotrebe.
Specifičnost predstavljaju faze razvoja u kojima je pronalazak bio podložan zloupotrebi,
zatim grupacije lica koje su vršile takve radnje i različite namene zbog kojih su se vršile
te zloupotrebe. U početku primene kompjuterske tehnologije, kompjuteri nisu bili
podobni za veće zloupotrebe, jer njihova primena nije bila masovna, tako da se njima
bavio samo uzak krug korisnika – informatičkih stručnjaka. Ono što je otvorilo vrata
širenju mogućnosti da se kompjuterska tehnologija zloupotrebi u različite svrhe, jeste
njen brz razvoj, pojednostavljenje njene upotrebe, kao i dostupnost iste širokom krugu
korisnika
2
.
Kompjuterski kriminalitet je nemoguće definisati jedinstvenim i preciznim pojmovnim
određenjem. To je „opšta forma kroz koju se ispoljavaju različiti oblici kriminalne
aktivnosti, forma koja će u budućnosti postati dominantna
3
“.
Kompjuter je postao sredstvo vršenja različitih oblika nedozvoljenih, protivpravnih i
društveno opasih delatnosti. Kompjuterski kriminalitet, pod čijim zbirnim nazivom su
obuhaćeni svi ovi raznoliki oblici i forme ponašanja vezani za zloupotrebu kompjutera i
informacionih sistema uopšte iako štetna i opasna negativna društvena pojava modernog
doba nema opšte usvojenu definiciju.
1
Aleksić Ž. i Škulić M., Kriminalistika, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Javno preduzeće
„Službeni glasnik“, Beograd, 2007
2
Matijašević J., Kompijuterski kriminal u pravnoj teoriji, pojam, karakteristike, posledice, Infoteh-
Jahorina, Vol. 9, Ref. E-VI-8, March 2010, str. 852-856.
3
Parker, D.: “Fighting computer crime”, New York, 1983
Na prostoru Republike Srbije, jedna od prvih definicija iz ove oblasti je:
„Kompjuterski kriminal obuhvata krivična dela kod kojih se kompjuter
pojavljuje kao sredstvo, predmet ili objekt napada, za čije je izvršenje ili pokušaj
neophodno izvesno znanje iz računarstva ili informatike“
9
.
Autor Đorđe Ignjatović pod ovim pojmom podrazumeva
„poseban vid inkriminisanih ponašanja kod kojih se računarski sistem (shvaćen
kao jedinstvo hardvera i softvera) pojavljuje kao sredstvo izvršenja ili kao objekt
krivičnog dela, ukoliko se delo na drugi način, ili prema drugom objektu, ne bi moglo
izvršiti ili bi ono imalo bitno drugačij
10
“.
Imajući u vidu prethodna sagledavanja pojma kompjuterskog kriminaliteta, posebno
različitost u pristupima pojedinih autora, zaključujemo da je neophodno imati veoma
širok pristup prilikom definisanja ove vrste kriminalnog ponašanja. Naime, jedna
sveobuvatna definicija mora inkorporisati u svojoj strukturi tri bitna elementa: način
izvršenja, sredstvo izvršenja i posledicu kriminalnog delovanja. Pod načinom izvršenja
se podrazumeva svojevrsna upotreba kompjutera, koji između ostalog može biti i
osnovno sredstvo za izvršenje krivičnih dela, pri čemu je potrebno da nastupi i određena
kažnjiva posledica.
U tom smislu, najpotpunija definicija bi bila:
„Kompjuterski kriminalitet predstavlja oblik kriminalnog ponašanja kod koga se
korišćenje kompjuterske tehnologije i informatičkih sistema ispoljava kao način
izvršenja krivičnog dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvršenja,
čime se ostvaruje neka u krivičnopravnom smislu relevantna posledica“
11
.
Tako je Interpol još 1980. godine konstatovao sledeće :
''Danas u savremenom svetu postoji još jedan veliki usavršeni front koji je
prisutan u svetskim razmerama.Veliki kriminalitet, organizacije kriminalaca sve više se
orijentišu na akcije pljački u kojima je objekt kompjuter. Elektronika se zloupotrebljava.
Ne beleži se pad klasičnih pljački ali se iz godine u godinu povećava nova vrsta
kriminaliteta u kome se elektronika koristi kao sredstvo da se kriminalci domognu
milionskih svota novca
12
“.
Savremena informaciona i kompjuterska tehnologija unela je nove i drastične promene
u sve sfere društvenog života. Te promene su pored pozitivnih i korisnih novina donele i
niz problema vezanih za pojavu i širenje kompjuterskog kriminaliteta različitih oblika,
formi i vidova ispoljavanja. Sve te promene se mogu svesti na sledeće
13
:
nove forme vrednosti,
koncentracija podataka,
novi ambijent delovanja,
nove metode i tehnike delovanja,
sužavanje vremenske skale delovanja,
9
Brvar, B.: Pojavne oblike zlorabe računalnika“, Revija za kriminalistiko in kriminologijo, 2/82
10
Ignjatović, Đ.: „Pojmovno određenje kompjuterskog kriminaliteta“, Anali Pravnog fakulteta, 1-3/91
11
Aleksić, Ž. i Škulić, M.: “Kriminalistika“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Javno preduzeće
„Službeni glasnik“, Beograd, 2007
12
Kitarović N. Kompjuterski kriminal, Bilten Vrhovnog suda Srbije, Beograd, broj 2-3/1998.godine,
str.52-53
13
Petrović S., op.cit. str.17
