УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Семинарски рад из Теорије делања
ДА ЛИ СЕ ПОД ПРЕТПОСТАВКАМА ДЕТЕРМИНИЗМА МОГУ РАЗЛИКОВАТИ СЛОБОДНИ
ПОСТУПЦИ ОД НЕСЛОБОДНИХ?
Ментор: др Живан Лазовић Студент: Луна Ивковић ФС 15/3
Београд, септембар 2018.
У овом раду намеравам да одговорим на питање да ли се под претпоставком
детерминизма ипак могу разликовати слободни поступци од неслободних. Ово питање
захтеваће преглед различитих позиција које се могу заузети у разматрању слободне воље:
детерминизам
1
, либертаријанизам и компатибилизам, као и њихово дефинисање
слободних поступака. У раду ће се видети да ова расправа заправо клизи у расправу
појмовног карактера, с обзиром на то да се две различите дефиниције слободе просто
заснивају на различитим интуицијама. Изложићу ван Ивегенов (Peter van Inwagen) аргумент
у Сесардићевој интерпретацији из петог поглавља његове књиге
Физикализам.
На крају
рада ћу се дотаћи и етичког аспекта овог проблема, моралне одговорности која
карактерише слободне поступке. Служићу се познатим примером Херија Франкфурта из
његовог чланка ,,Alternate possibilities and moral responsibility'' како бих размотрила какве
импликације горе поменута расправа има на моралну одговорност поступака.
Питање слободне воље и различитe позиције заузете одговарањем на њега
представљају онтолошку доктрину која се односи на цео универзум. Међутим, унутар тог
универзума чини се да потезањем овог питања долазимо до проблематичног поља
људских поступака. Ту долази до преиспитивања нашег свакодневног схватања појмова
воље, поступака, слободе. Вољу најпростије речено узимамо као оно у нама што нас
покреће, оно што нас тера на делање. Без воље, нисмо склони да кажемо да је неки
поступак
наш
. Мом кретању унапред приликом наглог кочења није претходила никаква
воља, он је напросто последица природног закона, те то нећу назвати својим поступком,
већ сплетом одређених околности које се налазе изван мене. Свакодневни осећај који
стичемо делањем нас наводи да помислимо да је та воља као део мене слободна, у
најмању руку зато што могу да је разликујем од спољашњих околности – управо ово и јесте
најшире одређење моје слободе – ја сам слободан када на мене не утиче ништа друго осим
мене самог и моје воље
2
. Око одстуства спољашњих утицаја, тј. присиле свакако ће се
сложити и детерминисти и либертаријанци. Разилажења настају када се постави питање
1
Овде под детерминизмом подразумевам
строги
детерминизам, према дистинкцији коју уводи Вилијам
Џејмс. О овој дистинкцији биће више речи у наставку рада.
2
Односом воље и идентитета позабавићу се тек након што изложим све филозофске позиције, док је овде
реч само о свакодневној употреби тих појмова.
