Dalton plan-Parkherst
Opšte nezadovoljstvo sistemom školstva je razlog za konstantne kritike i pokušaja oblikovanja
drugačijih škola. Tradicionalan sistem školstva(razredno predmetno časovni sistem) prestaje da bude
efikasan i funkcionalan, jer po svojoj suštini ne može da stigne da reaguje na potrebe novog društva,
zbog čega se tokom 20v.razvijala praksa alternativnog obrazovanja.
Koreni drugačijih škola mogu se naći u ''Pokretu za novo obrazovanje'' koji se razvijao 20god 20 v. u
Evropi i SAD, mnogi teoretičari su isticali značaj obrazovanja usmerenog na dete, individualni pristup,
demokratsko upravljanje školom(Djui, Štajner, Montesori, Nil)
Neki od pokušaja radiokalnog preobražaja škole iz I pol.20.v održali su se i danas, jedan od
zapaženijih modela alternativnih škola je Dalton plan-sistem nastave utemeljen na individualnom
radu učenika, ideja Helen Parkhurst.
Dalton plan je kreiran u Dalton školi, 1919.
Helen Parkhurst je rođena 1887. obrazovala se za nastavnički poziv, studirala je na Univerzitetu
Kolumbija, u Minhenu i Rimu, a master diplomu je stekla na Jejlu. Prva ped iskustva je stekla kao
učiteljica u jednoj seoskoj školi sa kombinovanim razredima, gde je istovremeno predavala velikom
broju učenika(40) podeljenih u 8 razreda. Kako bi olakšala posao odlučila je da uvede zajednički rad i
pomoć starije dece mlađpk, što su i deca u uprava škole dobro prihvatili.
Parkhurst je 1913 završila koncept ''laboratorijskog Dalton plana'' . Ovaj plan u osnovi ima ideje o
potrebi rekonstruisanja tradicionalnog šk.rada, idnividualizacije nastave, osiguranje veće slobode
učenicima. Nastojala je da kreira uslove gde bi učenici sprovodili eksperimente, potiskivali radne
ugovore, prihvatali odgovornost, radili svojim tempom samostalno, ili uz pomoć drugog učenika,
nastavnika.
Ciljevi i principi lab.Dalton plana: škola kao zajednica koja omogućava slobodan individualan razvoj
svakog učenika i kritika postojećoj školi zbog centralne pozicije nastavnika, smatrao je da dete i
njegova ličnost treba da se nađu u centru obraz.procesa, da se u školi istovremeno razvija um, duh,
telo..sadržaji treba da omoguće uočavanje relevantnosti sa svakodnevnim životom, znanja ne treba
usvajati izolovano, već ih integrisati sa drugim predmetima.
Dizajniran je tako da postigne tri cilja: povezati sadržaj učenja sa interesovanjima, potrebama deteta,
sposobnostima učenika 2.promovisati nezavisnost i zajedništvo, 3.razvijati socijalne veštine i osećaje
odgovornosti prema drugima
Krajnji cilj Dalton plana je razvoj vrednih, nezavisnih i iskrenih ličnosti, a u svrhu cilja je kreiran
trodelni plan:
1.kuća-učenici različitih uzrasta u grupama
2.radni zadatak-podsticanje nezavisnosti, kreativnosti, usvajanja znanja
3.laboratorija-realizacija izbaranih zadataka
Glavni principi su sloboda i kooperacija, zbog čega učenje ne treba da bude prinudno, već slobodno i
neometano, čim se podstiče sopstvena odg.učenika, škola treba da pripremi učenike za život u
demokratskom društvu, zbog čega se razvijaju soc.sposobnosti putem saradnje i međusobne pomoći.
Specifičnosti--sadržaj svakog predmeta se razrađuje na nedeljne i mesečne radne zadatke, osnovna
ideja je bila da se potpisivanjem ugovora učenik obavezuje da će izvršiti odrađivanje zadatka za jedan
mesec, centralnu poziciju ima laboratorija--opremljene za istraživački rad, postojala su pravila u vezi
sa radom u laboratorijama, evaluacija rada učenika se odvijala preko sistema
grafikona(nastavnik/učenik/savestnik kuće) koji su snažno motivaciono sredstvo.
Uloga nastavnika je da bude voditelj i konsultant, kao i da obezbedi sredstva i kreira zadatke.
Doprinost Lab. Dalton plana--u efektima koje ima na učenika ovakav način rada i u razvoju socijalnih
sposobnosti(brige), korist imaju i nastavnici jer je i njima omogućen razvoj veština i sposobnosti. Kao
slabost se ističu potreškoće u njegovoj primenu, potrebno vreme
Danas, mnoge škole širom sveta rade prema ovom planu, menjajući ga i modifikujući prema aktielnim
potrebama društva.
29. Vinetka plan-Vošbern
Po ovom planu u školi postoje obavezni osnovni sadržaji koji svim učenicima treba da obezbede
elementarna znanja, ali i razvoj osnovnih sposobnosti, sadržaji se savlađuju individualnim tempom i
redosledom(aritmetika, čitanje, pisanje, istorija, geografija, građansko i društveno vapistanje)
Pored obaveznih, postoje i fakultativni sadržaji(književnost, umetnost, muzika, ručni rad) koje učenici
sami biraju. Bitno je, ne sputavajući individualni rad, spojiti ga sa grupnim kako bi se obezbedilo
društveno vaspitanje.
Naziv je dobio po predgrađu Čikaga gde je bio sprovođen 20ih godina, njegov tvorac je amer.ped. i
školski reformator Karlton Vošborn.
Vinetka plan je pokušao prilagoditi nastavu interesovanjima i sposobnostima učenika, prevladavši
nedostatke razredno predmetno č.sistema.
Vošborn je pošao od predpostavke da rad u školi treba prilagoditi razvitku učenika, i svaki učenik
treba da napreduje svojim tempom zbog čega je bio određen minimalan program za svaki razred. Bio
je prisutan i individualni i grupni rad.
30. Ključni doprinosi i aktuelnost reforme pedagogije, obrazovni tradicionalizam, obrazovni
progresivizam
U oblasti obra.I polovina 20 veka karakteriše velika rasprava između tradicionalizma i progesivizma,
trad. su uvereni da je sve ono što je učinjeno u prošlosti dobor i da trad.kurikulum ne zahteva
promene ni modifikacije, a prog.se kritički odnose prema prošlošću i nastoje da kurikulum prilagode
savremenim potrebama.
TRADICIONALIZAM: favorizovanje akademskog učenja iz knjiga, održavanje autoritarnih i formalnih
odnosa između odraslih i učenika: Begli, Hačins, Blum..
Obrazovni tradicionalizam se prema prošlosti odnosi kao prema vrednom nasleđu koje treba učiti,
obogaćivati i preneti na sledeće generacije, tradicija im je veoma važna zbog čega su sumnjičavi
prema promenama, škola kao posrednik koji vodi dete od stanja nezrelosti ka zrelijim formama
mišljenja i ponašanja
Opšti cilj obrazovanja: prenošenje unapred izgrađenih oblika znanja, zalažu se za predmetni
akademski kurikulum, akademske veštine zauzimaju važno mesto u opštem obrazovanju, osnova
kurikuluma su geografija i nac.ist., malo pažnje posvećuju individualnim zralikama i interesovanjima
dece, kurikulum se zasniva na hijerarhiji nastavnik-učenik, nastava je superiorna ličnost, a osnovna
metoda je predavanje.
