Deca razvedenih roditelja

DECA RAZVEDENIH RODITELJA

Seminarski rad

Sadržaj :

Uvod ………………………………………………………………………………………..

1. NEKOMPLETNA PORODICA USLED RAZVODA BRAKA ..................................

1.1 Ponašanje dece pre i posle razvoda roditelja ..........................................................
1.2 Posledice razvoda braka na dete ............................................................................

2. PONAŠANJE RAZVEDENIH RODITELJA PREMA DETETU ..............................

Zaključak …………………………………………………………………………………...

Literatura …………………………………………………………………………………...

6
8

1. NEKOMPLETNA PORODICA USLED RAZVODA BRAKA

Nekompletna porodica usled razvoda braka je najčešći vid nepotpune porodice. U njoj su,

kao po pravilu, pre razvoda postojale stalne razmirice među roditeljima, svađe, netrpeljivost, a

neretko se i fizički razračunavalo, čemu je obično prisustvovalo i dete. U takvim uslovima

roditelji malo ili nimalo ne obraćaju pažnju na dete, kao da ono i ne postoji, izuzev ako im ono ne

služi kao svojevrsno sredstvo ucene. A to je nedopustivo, jer se na ovaj način dete nepromišljeno

uvlači u međusobne razmirice,što je za njega veliko psihičko opterećenje i izaziva velike psihičke

traume. Dete trpi veliki psihički pritisak i kada mu se stalno predočava da je za sve nedaće i sva

zla u kojima se ono nalazi, kriv drugi roditelj, jer ono to ne razume, ne shvata. A to se čini sa

ciljem da se drugi roditelj omalovaži i da se istakne sopstvena uloga. To su postupci nedovoljno

zrelih ličnosti od kojih je teško očekivati da će biti dobri vaspitači, što još više komplikuje odnose

u razvedenoj porodici.

Poseban oblik neljubavi prema svome detetu pokazuje žena onda kada posle razvoda

braka i potpunog odvajanja od oca svoje dece ne može prema njemu ostati ravnodušna. Često

žena i nakon rastavljanja bračne zajednice ostaje prema bivšem mužu agresivna. U njoj zaostaje

potreba da se osvećuje tom čoveku za neuspeh svog braka. U tome joj ponekad deca služe kao

sredstvo. Preko njihovih leđa vraća bivšem mužu milo za drago za sve gorke časove što ih je

proživela u braku s njim.

Takva žena to čini na taj način da svom detetu – kad je ono njoj povereno na „odgoj i

čuvanje“ – vrlo otežava ili sasvim onemogućava viđanje sa ocem, izgrađivanje osećajne veze sa

njime, dakle – doživljavanje očeve ličnosti i poistovećivanje sa njom. Za takvo ponašanje,

doduše, uvek nalazi opravdanje: neodgovorne ili grube očeve postupke s detetom, očevo

pogrešno odgajanje deteta, podgovaranje deteta protiv majke, nastojanje da se dete osećajno otuđi

od majke i sl. Istina je da se neki očevi tako ponašaju prema svojoj deci kada napuste životnu

zajednicu s njihovom majkom. Ali ne ponašaju se uvek tako. Nema sumnje da majka postupa

ispravno kad ne dopušta da otac loše utiče na decu i psihički ih oštećuje. U tom slučaju je

opravdano da nastoji svog bivšeg muža držati što dalje od dece.

Ali, ima i mnogo dobronamernih očeva koji nakon razvoda braka iskreno žele sačuvati sa

svojom decom blizak odnos i pozitivno uticati na njihov psihički razvoj, koliko im je god to

moguće u odsutnosti stalnog dodira sa decom. Ako majka i u takvom slučaju sitničavo

ograničava, znatno proređuje ili sasvim sprečava susrete svog bivšeg muža sa njihovom decom,

onda joj zaista nije prijatelj. Ona to nije ni onda kada dopušta sastanke oca sa decom, ali se

pritom prema bivšem mužu ponaša odbojno i hladno ili čak u odsutnosti oca neprestano decu

pomalo podgovara protiv njega, usađujući im, raznim primedbama na očev račun, nepoverenje

prema njemu.

U stručnoj literaturi najčešće se nabrajaju sledeći mogući razlozi traumatskih doživljaja

deteta: neophodnost prilagođavanja pripremama za razvod i samom razvodu; zloupotreba deteta

od strane jednog roditelja kao “oružja” protiv drugog (pre i posle razvoda) i manipulisanje

osećanjima deteta; odvajanje deteta od jednog roditelja i promena odnosa roditelj – dete;

opterećenje deteta položajem razvedenih roditelja (što se može negativno odraziti na odnose sa

vršnjacima); neophodnost prilagođavanja eventualnom novom braku roditelja i, konačno, dete

koje shvati posledice neuspeha svojih roditelja u braku može (usled doživljenog šoka) u daljem

životu snositi trajne psihičke posledice (Piorkowska – Petrović,1988).

U literaturi postoji dovoljno pokazatelja da loši odnosi između članova porodice

(prisutnost sukoba) i razvedenih i nerazvedenih bračnih drugova imaju značajniji uticaj na

psihosocijalni razvoj deteta i njegovo ponašanje, nego sam pravni položaj porodice. Empirijski je

dokazano da složeniji poremećaji postoje kod dece iz potpunih porodica sa izraženim i brojnim

sukobima pre razvoda, nego kod dece iz nepotpunih porodica (npr. zbog smrti jednog roditelja).

Brojni bračni parovi koji žive u konfliktu ne dopuštaju često ni pomisao o sudskom

razvodu, smatrajući da bi takav čin bio od izuzetno nepovoljnog uticaja na dete. Ispitivanjima je

neosporno dokazano da odlaganje razvoda nije najpovoljnije rešenje. Ispostavilo se da se bolje

ponašaju i da su psihički zdravija deca iz razvedenih porodica, nego deca iz potpunih porodica sa

prikrivenim ozbiljnim sukobima. Razvod je često povoljno rešenje za već dezintegrisanu

porodicu, pošto je jedan nepodoban, hladan, mrzovoljan roditelj opasniji od nedostatka roditelja u

porodici (Jakovljević, 1971). Pri tome se ne sme izgubiti iz vida da iako razvod roditelja i za dete

može biti povoljno rešenje (prestanak svakodnevnih nesuglasica i otvaranje drugih mogućnosti za

bolje uslove ličnog razvoja) prelazno razdoblje dete doživljava vrlo bolno. Čak i deca koja su

zavisnosti od očevog odsustva razlikuju i oblici poremećaja ponašanja, i to pre svega muške dece.

Dečaci kojima su očevi umrli više su skloni anksioznosti i neurotičnosti, a dečaci iz razvedenih

porodica češće postaju agresivni i antisocijalno se ponašaju (www.dadalos.org).

Tabela: Emocionalni odgovori deteta na razvod (po uzrastima)

3 – 5 god.

6 – 8 god.

9 – 12 god.

13 – 18 god.

Normalni
odgovori

Izraženija
privrženost
prisutnom
roditelju,
strepnja, vraćanje
na prerasle oblike
ponašajna
(regresija), strah
da će biti
napušteno

Sve   veća   tuga   i
ljutnja   i   bez
neposrednog
povoda čežnja za
roditeljem koji je
otišao,   strah   od
opšte
uskraćenosti
(deprivacija,
agresivnost)

Snažna ljutnja
zbog određenih
stvari, stidljivost,
teškoće
poistovećivanja
ličnosti
(identifikacija),
konflikt
lojalnosti

Razočarenje,
ljutnja, tuga,
smetenost, nemir,
osećanje
neizvesne
budućnosti,
teškoće

osobama
suprotnog pola

Smetnje

prilagođavanju
(samo ako su
dugotrajne)

Duboka
potištenost
(depresija),
osećanje krivice,
mokrenje

krevet

Smetnje

koncentraciji i
duboka
potištenost

Loš

uspeh,

usamljenost,
duboka
potištenost, nisko
emocionalno
samovrednovanje