Deca u drumskom saobra

ćaju

Sadržaj
DECA U SAOBRAĆAJU ............................................................................................... 1
1 PREGLED .................................................................................................................... 4
2 UVOD ........................................................................................................................... 7
3 VELIČINA I PRIRODA PROBLEMA BEZBEDNOSTI NA PUTU ZA DECU ....... 8
3.1 Smrt i povreda dece ................................................................................................... 8
3.2 Starost i pol ................................................................................................................ 8
3.3 Način transporta ......................................................................................................... 9
3.4 Korišćenje sigurnosnih pojaseva i dečijih sedišta ..................................................... 10
3.5 Bezbednost u saobraćaju i socijalna ravnopravnost .................................................. 11
3.6 Da li smanjenje stope sudara odražava poboljšanje sigurnosti? ................................ 11
4 KOLIKO SU MOBILNA DECA? ............................................................................... 12
4.1 Broj putovanja ........................................................................................................... 13
4.2 Razlozi za putovanja ................................................................................................. 13
4.3 Izbor načina prevoza ................................................................................................. 13
4.4 Dečije okruženje za aktivnosti .................................................................................. 14
4.5 Polne razlike ............................................................................................................. 15
4.6 Deca u pratnji učesnika u saobraćaju - neželjene posledice ..................................... 15
4.6.1 Promena uslova na putu i uticaj na bezbednost ..................................................... 16

5 „DECA NISU MALI ODRASLI“ - RAZVOJ I PSIHOLOŠKI ASPEKTI SAOBRAĆAJNOG PONAŠANJA ..19

5.1 Dečji kognitivni razvoj u vezi sa bezbednošću na putevima .................................................. 19

5.1.1 Vizuelna percepcija ............................................................................................................. 20

5.1.2 Slušna percepcija ................................................................................................................. 22

5.1.3 Sposobnost koncentracije i reagovanja ................................................................................22

5.1.4 Razvoj psihomotornih veština .............................................................................................. 22

5.1.5 Uticaj drumskog saobraćaja na razvoj psihomotornih veština ............................................ 23

5.2 Imitacija i uzori ........................................................................................................................ 24

5.3 Svijest o riziku .......................................................................................................................... 24

5.3.1 Šta se smatra rizičnim? ......................................................................................................... 25

5.3.2 Prelazak ulice ......................................................................................................................... 25

6 PITANJA I INTERVENCIJE .............................................................................................................. 26

6.1 Obrazovanje .............................................................................................................................. 27

6.2 Obrazovni sistemi ...................................................................................................................... 28

6.3 Intervencijski programi - kampanje ............................................................................................ 31

6.3.1 „Gehen geht“ (pešački radovi) ................................................................................................. 31

6.3.2 EUCHIRES (EUrope CHILD SIGURNOSNI SISTEM) ..................................................................... 31

6.3.3 Škole bez automobila ............................................................................................................... 32

6.4 Životna sredina ............................................................................................................................ 32

6.4.1 Mere za smirivanje saobraćaja ................................................................................................. 32

6.4.2 Prelazne mere ........................................................................................................................... 33

6.5 Oprema ........................................................................................................................................ 33

6.5.1 Preduslovi za opremu vozila: tipovi modela ............................................................................. 33

6.5.2 Zaštitna oprema ........................................................................................................................ 34

REFERENCE.......................................................................................................................................... 36

Dečji smrtni slučajevi u saobraćaju

U Evropi se broj smrtnih slučajeva dece u saobraćaju smanjuje uporedo sa padom porođajne
stope. Na ovo smanjenje dodatno utiču poboljšanja u bezbednosti dece kao automobilskih
putnika.

Dok automobili postaju sigurniji za decu kao putnike automobila, najveći rizik od smrtnog
ishoda za deca su i dalje kao putnici automobila praćena kao pešaci, a zatim kao biciklisti.
Istraživanje ukazuje da je veća verovatnoća da će biti povređena deca nižeg soci-ekonomskog
porekla u saobraćajnim incidentima.

Zbog različitih nacionalnih definicija, podatke o nesrećama u saobraćaju nije uvek lako
upoređivati širom zemalja. Činjenica da se stope nesreća kod dece razlikuju ne samo među
članicama EU Države, ali i između nacionalnih regiona čine poređenje još težim. Podaci o
izloženosti dece kao učesnika u saobraćaju retko je, ali opšti porast motorizacije
povećava rizik od saobraćajnih nesreća poput sudara automobila pešaka i biciklista
za koje je manje verovatno da će se dogoditi po glavi stanovnika ako manje ljudi koristi
automobil i pešači ili vozi bicikl umesto toga.

Modalna podela

Deca su veoma pokretna; međutim, većina njihovih putovanja povezana je sa putovanjima u
školu ili u svrhu zabave.

Deca su najranjiviji učesnici u saobraćaju. O modalnoj podeli dečjeg putovanja malo se zna,
ali istraživanja pokazuju da je gustina saobraćaja i pređena udaljenost do škole ili ustanova za
brigu o deci važni su faktori koji utiču na izbor načina prevoza za decu. U poslednjih 30 godina
roditelji su to ograničili na nezavisnu mobilnost dece u sve većoj meri zbog zabrinutosti za
bezbednost saobraćaja i odsustvo odgovarajućih prostora za igru. Češće nego pre, roditelji
sada voze svoje deca na odredište smanjujući im autonomiju i mogućnosti da razvijaju važne
veštine poput ponašanja u drumskom saobraćaju i korišćenja javnog prostora ili istraživanja
njihovo okruženje.

Razlike u fizičkim i psihološkim veštinama dece zavise od njihovog uzrasta i drugih
uticajnih faktora. U stvari, veći nivo fizičke aktivnosti umanjuje rizik od pada ili
druge povrede povezane sa kretanjem.

Razvijanje veština

Deca koja uglavnom putuju automobilom manje su uspešna u pregovorima o drumskom
saobraćaju kao pešaci, korisnici javnog prevoza ili biciklisti. Ponašanje roditelja tokom vožnje
ili ulaska saobraćaj postaje kritičan jer njihovi stavovi i interakcije utiču na ponašanje njihove
dece.

Sposobnost dece da razviju svest o riziku i, prema tome, da sagledaju saobraćajne situacije,
koliko je opasno u velikoj meri zavisi od starosti. Ne aktivna deca su manje zdrava i njihova
negativnost utiče na psihomotorni razvoj, kao i na njihovu pažnju.

Deci između 8 i 14 godina se lako odvlači pažnja i zbog toga su u većem riziku u saobraćaju. Iako su
psihomotorne veštine muških tinejdžera dobro razvijene, njihova tendencija prema preuzimanju
rizika izlaže ih riziku da budu umešani u saobraćajne nezgode. Ovo se posebno odnosi na mlade
bicikliste.

Bez obzira na roditeljska ograničenja ili fazu njihovog razvoja, svi mladi imaju nagon da budete fizički
aktivni što može dovesti do problema kada pokušavate da osigurate taj put, infrastruktura podržava
sigurnost (npr. prilikom prelaska ulice). Ovo treba uzeti u obzir prilikom planiranja saobraćajne
infrastrukture u oblastima koje koristi broj dece.

Mere za poboljšanje bezbednosti

Moraju se uzeti u obzir interventni programi usmereni na povećanje bezbednosti dece u saobraćaju
socio-demografski faktori kao što su prihod, lokacija i njihova uloga kao učesnika u saobraćaju Mere
verovatnije će biti efikasne tamo gde se na odgovarajući način uzima u obzir ljudski faktor. Uspešne
vaspitne mere uzimaju u obzir uticaj koji roditelji, vršnjaci i nastavnici imaju nad mlađim ljudima.

Mnogi pozitivni efekti na dizajna infrastrukture bezbednosti koji utiču na decu su već poznati. Za na
primer, obezbeđivanje posebnih objekata za pešake i bicikliste, upravljanje brzinom i mere za
smirivanje saobraćaja, poput kežećih policajaca i drugoih mera fizičkog samonavođenja , a takođe i
poboljšanje uslova vidljivosti na čvorištima i / ili smanjenje parking mesta sve umanjuje rizik od
saobraćajnih nezgoda za decu.

U vozilima, vozački sistemi pomoći kao što je ISA su od poznate koristi. Pored ovih sistema decu
putnike automobila treba zaštititi upotrebom dečijih sigurnosnih sedišta i sigurnosnih pojaseva.
Međutim, neke od zaštitnih mera pružaju vazdušni jastuci dizajnirani za odrasle u normalan položaj
sedenja predstavlja ozbiljnu pretnju deci koja sede okrenuto unazad sedištu. Istraživanja pokazuju da
upotreba naslona za glavu pruža najbolju zaštitu i treba ga koristiti do što je moguće starije dobi
( iako se ne koristi pored frontalnog putničkog vazdušnog jastuka). (Pogledajte veb-tekst ERSO o
bezbednosti vozila).

Najefikasnija mera za zaštitu dece kao pešaka je smanjenje brzine kretanja motornug vozila. Za mlade
bicikliste odvojene biciklističke staze su prilično zaštitne i upotreba svetlih kaciga i odeće koja odbija
svetlost pomažu u poboljšanju upadljivost. Pravilno sprovedeni zakoni i propisi moraju biti ojačani
nastavljanjem osvešćivanja mladih ljudi o potencijalnim opasnostima putnog okruženja, izbegavajući
tako lažni osećaj sigurnosti. (Pogledajte i ERSO veb-tekstove o putevima, brzini i upravljanju brzinom).

Poglavlje 4 se bavi razvojem dece u vezi sa bezbednošću na putevima i u poglavlju 5
razmatraju se mere i izumi kako poboljšati bezbednost dece u saobraćaju.
Tekst se uglavnom koncentriše na decu kao aktivne učesnike u saobraćaju (videti veb tekst
ERSO Vehicles za detaljnu tehničku raspravu o bezbednosnim sedištima za decu, itd.). Mnogo
novca je uloženo u istraživanje radi poboljšanja bezbednosti dece u automobilu kao pasivni
učesnici u saobraćaju. Ali Cilj svake saobraćajne politike takođe treba da bude poboljšanje
saobraćajnih uslova za decu kao aktivnih učesnika u saobraćaju, kako bi podržali ne zavisnu i
održivu mobilnost dece.

3 Veličina i priroda problema bezbednosti dece na putu

3.1 Dečja smrt i povrede

Svake godine u Evropi oko 40 000 ljudi umre, a 1,7 miliona je povredjeno kao rezultat
1,3 miliona saobraćajnih nesreća. Preciznije, preko 1.200 dece mlađe od 15 godina umire i
134.000 bude povređeno (veb stranica Evropske komisije o bezbednosti na putevima). Iako
postoji opadajući trend u Evropi (tj. sa 300 smrtnih slučajeva na 1 milion stanovnika 1970.
godine na 75 smrtnih slučajeva na 1 milion stanovnika u 2008. godini) postoji još mnogo
prostora za poboljšanje bezbednosti na putevima za decu.

Broj dece koja godišnje stradaju u saobraćajnim nesrećama opao je otprilike za polovinu
između 2000. i 2008. u zemljama EU. Broj smrtnih slučajeva dece se smanjio
postepeno kao udeo svih smrtnih slučajeva. Iako poređenja tokom dužih perioda u nekima
zemljama pokazuju trendove smrtnosti dece koji su vrlo slični trendovima ukupnih smrtnih
slučajeva, u poslednjih pet godina pad smrtnih slučajeva dece bio je veći od pada svih
smrtnih slučajeva, što može ukazivati na to da se bezbednost drastično poboljšava. Pad
nataliteta širom Evrope je drugo moguće objašnjenje (Eurostat).

3.2 Starost i pol

Slika 1 dole pokazuje nikakvu razliku u broju ubijenih dečaka i devojčica do 14. godine.
Međutim, sa 14 godina broj smrtnih slučajeva na putu kod dece naglo raste
Izuzetno sa polnom razlikom. Gotovo tri četvrtine sve dece koja umru u 14. godini
su dečaci. Broj smrtnih slučajeva na putevima dodatno raste tokom tinejdžerskih godina.

Mladi adolescenti starosti između 10 i 17 godina teže ka rizičnijem ponašanju. Ovo se
pripisuje njihovoj fazi fizičkog i mentalnog razvoja i tendenciji da odgovore vršnjačkim
pritiscima. Nedostatak iskustva i njihova veća izloženost riziku takođe doprinose visokom
brojevi smrtnih slučajeva na putu u ovoj grupi. Muški tinejdžeri su posebno izloženi velikom
riziku da budu ubijeni na putevima

Slika 1: Neprirodna smrt na 100.000 stanovnika po uzroku, starosti i polu tokom perioda
1999-2008. u Holandiji