ДЕФИНИЦИЈА И ВРСТЕ ПИЛИНГА
Под пилингом подразумевају се различите методе скидања слојева коже у циљу
одстрањивања естетских недостатака и стимулације регенеративне активности коже.Зависно од
агенса који се користе за извођење, методе пилинга могу бити механичке (физичке), хемијске и
комбинације једних и других.Биолошки пилинг је посебна врста пилинга чији је механизам
деловања хемијске природе.
Зависно од врсте агенаса и метода извођења, механичке методе могу се, даље,
класификовати на:
пилинг изазван козметичким препаратима са абразивним дејством;
дермоабразију и
криопилинг.
Хемијски пилинг, зависно од врсте агенаса који га изазивају, класификује се на пилинг
изазван:
фенолним растворима;
трихлорсирћетном киселином;
воћним киселинама и
применом протеолитичких ензима.
Механизми дејства зависе од примењених агенаса и различити су. Могу бити:
абразивни
,
ексфолијативни
и
кератолитички
,
некротични
и
каустични
.
Зависно од интезитета, односно дубине скидања слојева коже, пилинг може бити
површински
,
средње дубок
и
дубок
.
Површинским
пилингом скидају се површински слојеви епидерма.Постиже се
применом абразива и агенса са ексфолијативним ефектом дејства.Као ексфолијативи користе се
воћне киселине у нижим концентрацијама, ензими, и криопилинг агенси.
Средње
дубоким пилингом скида се цео епидерм.Постиже се дермоабразијом и
применом фенола и киселина у вишим и високим концентрацијама.
Дубоким
пилингом се отклања цео епидермис и горњи слојеви дермиса.
Ефекти деловања свих агенаса којима се пилинг коже изводи су трајно уклањање
слојева коже, од оних орожалих до дубоких живих ћелија епидерма и горњих слојева
дерма.Ради се о деликатним козметотерапијским процедурама које могу бити потпуно сигурне
и без ризика за изазивање трајних оштећења коже, до оних које спадају у процедуре високог
ризика и могућих тешких иреверзибилних компликација.
Распон од агенаса високе сигурности до оних са високим ризиком детерминисан је:
применом препарата са абразивним агенсима који изазивају, по правилу, површно
уклањање орожалих слојева стратум корнеума;
применомодговарајућих концентрација кератолитичкихи ексфолијативних агенаса
који, по правилу, не доводе до уклањања живих слојева епидермалних ћелија;
применом протеолитичких ензима у одговарајућој концентрацији и експозицији коже
дејству ензима;
применом виших и високих концентрација агенаса са каустичним дејством који
изазивају коагулациону некрозу кожног ткива, а ефекти зависе од концентрације и
дужинс скспозиције коже дејству каустика.
Посебне методе и механизми деловања односе се на криопилинг и дермоабразију.
Код криопилинга дубина некрозе зависи од дужине изложености коже екстремно ниској
температури.Дермоабразија спада у методе високог ризика.
Интензитет дејства препарата и дубина пилинга зависи од изабране методе за
извођење пилинга, врсте и концентрације нримењених агенаса, њиховог трајања дејства и
специфичних особина коже.
Пилингом се постиже:
скидање површинских слојева коже, услед чега кожа постаје финија – глатка, светлија
и свежија;
глачање ожиљних површина;
отклањање хиперпигментисаних мрља са коже;
глачање и поравњање бора;
интензивнија репродукција нових ћелија коже и повећана метаболичка активност
ћелија коже;
повећање пропустљивости коже за трансепидермалну пенетрацију биоактивних
материја.
Неодговарајућа и неадекватна примена пилинга може да изазове тешка оштећења коже.
Контраиндикације за извођење пилинга су:
кожа склона алергијским реакцијама;
херпес;
срчани и нервни болесници;
дубоки пилинг је контраиндикован код келоида;
апсоулутну контраиндикацију представљавају запаљењски процеси на кожи.
Привремене контраиндикације су:
лоше опште здравствено стање;
узимање имуносупресивних лекова;
аутоимуне болести;
У скорије време примењују се и као специјалне купке за тело.
Оно што је основна карактеристика абразива у одређеној формулацији препарата је да
се увек налазе у чврстом стању, односно да су нерастворни у подлози препарата.Када се
примењују хидрофилни абразивни агенси као што су со, морска со, шећер и сличне, као носачи
дејствујућих састојака користе се безводне подлоге. Код примене абразива који нису у води
растворљиви као што су: полиетиленске честице (зрна), целулоза, честице минерала и природне
сировине добијене млевењем семенки разних биљака, користе се хидрофилне подлоге за израду
препарата.
Фактори који утичу на особине и дејство абразива су: величина честица, изглед,
односно о^гик честица и чврстина. Абразиви чије су честице оштре, грубе и велике кожу чине
грубом и могу изазвати иритације, па чак и оштећења коже.Супротно, ако су честице сувише
меке, мале и обле неће изазвати пилирајући ефекат.
За израду препарата користе се разне врсте подлога.Међу њима, најчешће су
хидрофилне и безводне подлоге. У безводне подлоге сврставају се:
уљане подлоге;
гликолне подлоге и
силиконске безводне подлоге.
ПРЕПАРАТИ СА ХИДРОФИЛНИМ ПОДЛОГАМА
Препарати који садрже хидрофилне подлоге као носаче абразнва израђују се у три
облика и то као:
пасте,
гелови и
кремови или течни лосиони.
Пасте
– Препарати израђени у обликупасти обично садрже смесу натријум–стеарата и
стеаринске киселине у којој су суспендоване честице абразивних агенаса.
Гелови
– Гелови су формулисани обично из анјонских површински активних материја са
додатком гелирајућих агенаса у којима су суспендоване честице абразива.
Емулзиони облици
су обично формулације емулзија за чишћење коже са суспендованим
абразивима.
У хидрофилним препаратима као абразиви се користе смрвљене, односно самлевене и до
прописне величине уситњене честице коштица и семенки различитог биља: кајсије, бадема,
грејпа, ораха, брескве, сунцокрета, памука, перлице јојобе и друге. Камен плавац је вулканског
порекла.Обично је сиве боје.Лаган је и порозан.Има влакнасту структуру.Од синтетичких
абразива користе се полиетиленска и најлонска зрна, полипропилен, целулозна зрна и
полистирен.
Када се користе абразиви добијени млевењем природних сировина, посебну пажњу треба
посветити микробиолошкој чистоћи, јер се ради о материјалима који су погодни за раст и
размножавање микроорганизама.
Абризиви који се користе за израду пилинг препарата у хидрофилним подлогама
класификују се на основу три фактора: према чврстоћи, величини и облику честица и одабирају
се зависно од намене пилирајућег препарата. Чврстина честица на скали од 0– 10, где 0
представља највећи степен чврстоће, треба да износи од 0,5–7. Оптимална величина честица се
креће у границама од 180–420 микрона (40–80 мешова), а облик је сферични.
Примери формулација препарата са благим абразивним дејством:
А
. Дејонизована вода
60,0
Пропиленгликол
2,5
Алкохол
12,0
Корогликозид
1,5
Ксантанска гума
0,1
Б
. Глицерол
3,0
Бутлемгликол
3,0
В
. Целулоза и екстракт Fucus Vesiculosus
17,0
Г
. Мирис и конзерванс
q s
У наведеној формулацији абразивни агенс је целулоза и екстракт алги.
Израда: састојке под А измешати у миксеру до хомогенизације. Састојке под Б
одвојено измиксовати и додати маси А уз мешање.Остале састојке додавати уз мешање до
хомогенизаиије.
Пример формулације абразивног препарата са бентонитом као активним агенсом:
A. Дејонизована вода
50,0
Конзерванси: метил, етил, пропилпарабен
0,5
Сорбитол 75%
2,5
Ацетамид МЕА
0,75
Б. Бентонит
9,0
В. Глицерилстеарат
2,5
Цетил алкохол
0,5
Јојобин восак
5,0
Бадемово уље
5,0
Авокадо уље
3,0
Стеарил алкохол
0,5
PEG – дистеарат
0,5
Г. Амонијум – лаурет – сулфат
15,0
Смеша минерала
1,0
Пречишћена вода
2,0
Д. Имидазолинидил уреа
0,3
Пречишћена вода
1,0
Ђ. Прах семена кајсије
1,0
