2
Uvod
Životni standard i blagostanje stanovnika svake zemlje zavisi od dostignutog nivoa
produktivnosti. Povećanje produktivnosti je osnovni način da se smanji siromaštvo i poveća
bogatstvo stanovnika jedne zemlje, zato je težnja za povećanjem produktivnosti stalno pristutna.
Rast produktivnosti može da se ostvari promenom tehnologije proizvodnje, odnosno
primenom, u određenom vremenskom periodu najefikasnije raspoložive tehnologije proizvodnje.
Tehnologija je glavni i najvažniji izvor povećanja produktivnosti. Podjednako značajan izvor
povećanja produktivnosti su ljudski resursi, njihove veštine i kvalifikacije, radni napor, njihova
motivacija , i posvećenost poslu i preduzeću. Ljudi su inicijatori i organizatori proizvodnje. Ljudi
donose odluke i upravljaju proizvodnjom, pronalaze nove efikasnije načine proizvodnje
postojećih proizvoda, uvode nove, kvalitetnije, bolje i sigurnije proizvode, što dovodi do
unapređenja produktivnosti.
Produktivnost je proizvodno-tehnička efikasnost, i predstavlja osnov ukupne efikasnosti
preduzeća, jer neracionalosti u proizvodnji lančano se prenose na sve ostale segmente poslovanja
i postaju uzrok loših performansi i niske ukupne efikasnosti preduzeća. Produktivnost preduzeća
zavisi od produktivnosti nacionalne privrede, zato što produktivnost preduzeća zavisi od
raspoloživih tehnologija proizvodnje u jednom društvu. Zbog odnosa međuzavisnosti između
produktivnosti preduzeća i produktivnosti nacionalne privrede, povećanje produktivnosti jeste ili
bi trebalo da bude opšte društveni cilj.
Težnja za ostvarivanjem što većeg raspona između proizvoda kao rezultata i utrošaka
radne snage kao ulaganja u reprodukciju, označava se u ekonomskoj teoriji i drustvenoj praksi
kao princip produktivnosti. Ovaj princip ima svojstvo ekonomskog principa pošto se njima
određuju pravila ponašanja u vezi sa ostvarivanjem jednog od osnovnih ekonomskih ciljeva
preduzeća. Definišemo ga kao zahtev da se proizvodnja proizvoda ostvari sa što manjim
utrošcima radne snage.
Budući da raspon između proizvoda i utrošaka radne snage izražava sposobnost
proizvođenja i nivo ekonomske efiksnosti ulaganja radne snage u obliku utrošaka, sledi da je
princip produktivnosti moguće definisati i kao težnju da se proizvede određeni proizvod uz
minimalne utroške radne snage. Treba, međutim, primetiti da se smisao ovog principa ne menja i
kada se definiše kao zahtev za povećanjem obima proizvoda u jedinici vremena, odnosno po
jedinici utrošaka radne snage.
4
preduzeća. Proizvodna funkcija pokazuje maksimalnu količinu proizvoda, koja može da se
ostvari sa datom količinom inputa u određenom vremenu, najefikasnije raspoložive tehnologije.
Matematički, proizvodna funkcija je jednačina, koja pokazuje da ukupna količina proizvoda
zavisi od količine uloženih inputa, što može da se izrazi na sledeći način:
Q=f (L,K)
Gde su: Q-količine proizvoda; f je funkcionalni odnos između količine proizvoda i
količine uloženih inputa; L-količina rada; i K-količina kapitala. Za svaku količinu rada L i
kapitala K postoji posebna proizvodna funkcija, koja pokazuje maksimalnu količinu proizvoda Q,
koju preduzeće može da ostvari primenom, u određenom vremenskom periodu, najefikasnije
dostupne tehnologije proizvodnje. Maksimalna količina proizvoda zavisi od količine uloženih
inputa, i od načina na koji se uloženi inputi kombinuju. Kombinacija uloženih inputa uslovljena
je, odnosno zavisi od primenjene tehnologije proizvodnje.
Posmatrano sa ekonomskog stanovista, podmirenje potreba predstavlja osnovni cilj
proizvodnje. Neposredni pokazatelji, tj. neposredno merilo mogućnosti zadovoljenja tih potreba
je upravo u količini proizvoda određene upotrebne vrednosti. Pri datom broju potrošača, sledi da
se naznačeni cilj ostvaruje upravno srazmerno obimu proizvoda kao potencijalu potrošnje.
Utoliko je i produktivnost, kao ekonomski relevantan odnos izmđju proizvoda i utroška radne
snage istovremeno i merilo kvaliteta ekonomije. Jer, svako povecanje produktivnosti ima za
posledicu srazmerno povećanje mogućnosti potrošnje, odnosno zadovoljenja potreba. Obratno je
ako dođe do smanjenja produktivnosti. Da bi produktivnost imala svojstvo posebnog merila
kvaliteta ekonomije preduzeća, treba uzeti u obzir samo onu masu proizvoda koja ima društveno
priznanje, tj. koja se realizuje ili tačnije koja je realizovana.
3. Analiza produktivnosti
Analiza produktivnosti zasniva se na konceptu proizvodne funkcije. Proizvodna funkcija,
kao izraz proizvodnih potencijala preduzeća, omogućava da se odrede osnovni zakoni
proizvodnje. Poznavanje osnovnih zakona proizvodnje preduslov je za ostvarivanje maksimalne
proizvodno - tehničke efikasnosti, odnosno produktivnosti. Proizvodno - tehnička efikasnost
preduzeća zavisi od: produktivnosti faktora; načina kombinacije i mogućnosti supstitucije jednog
faktora proizvodnje drugim; i od vrste i razmera prinosa obima, koji nastaju kada preduzeće
menja tehnologiju proizvodnje, veličinu kapaciteta, oprema, mašine i sve ostale inpute.
Cilj analize produktivnosti je da se odgovori na sledeća tri pitanja:
1. Koliko će se promeniti ukupna količina proizvoda kada se promeni količina samo jednog-
varijabilnog inputa, sa datom količinom fiksnog inputa?
