1
УВОД
Деформација кичменог стуба је последица конгениталних остификационих
поремећаја у развоју. Поремећаји се манифестују у три остификациона центра и
то на телу пршљена, и по један за сваки попречни наставак. У пракси, најчешће се
срећу промене корпуса, артикулационих наставака, аркуса, попречних и трнастих
наставака.
Постурални став је равнање тела као битни фактор у превенцији
деформација кичменог стуба. Многи антрополози, кинезиолози и спортски лекари
су овом проблему приступали са неколико аспекта психолошки, физиолошки и
механички. И данас се овом проблему хипотетички прилази јер човек, а и дете, у
развоју нису у стању да самостално савладају силу земљине теже која стално
делује на сегменте човечијег тела.
Да би се овај проблем разрешио, неопходан је индивидуални рад за
корекцију, равнање и држање тела. Корекција постуралног става може се схватити
као хомеостатски механизам који се може вољно контролисати. Држање и покрети
пацијента треба да буду базирани на превазилажењу напетости, да се кроз
континуирани стручни рад постигне физиолошка, а сам тим и психолошка
стабилност која ће дирекно утицати на здравље пацијената.
2
ДЕФОРМИТЕТИ КИЧМЕНОГ СТУБА
Кифоза
Кифоза – kyphosis је деформитет који карактерише повећање физиолошке
кривине грудног дела кичме према натраг. Слабији развој предњег дела пршљена
формира клинасти пршљен, а њена последица је кифоза. Кифоза или грба може
бити заобљена када је граде више пршљенова и називамо је кифозом округлих
леђа. Такође срећемо и оштроугле кифозе настале деформацијом једног или два
тела пршљена.
Слика број 1.: Кифоза
Tри разлога настанка кифозе :
слабост леђних мишића
снижење предњег дела кичме настало услед поремећаја на корпусима и
лигаментима
бол у пределу кичме који изазива кифозу и рефлексни спазам у циљу
смањења бола
