Degradacija i mere zaštite tekućih ekosistema
SADRŽAJ
SADRŽAJ
……………………………………………………………………………..2
1.UVOD……………………………………………………………………………….
3
2.VODA I ZNACAJ VODE …………………………………………………………..4
3.ZAGAĐIVANJE VODE …………………………………………………………... 6
4.MERE ZAŠTITE VODA…………………………………………………………..13
5.ZAKLJUČAK ……………………………………………………………………15
6.LITERATURA…………………………………………………………………….16
2
2.
VODA I ZNAČAJ VODE
Ma koliko se to činilo dalekom proslošću, voda je izvor i kolevka života, naša
pramajka. Svakome od nas je srce pocelo da kuca u vodi i tek izbacivši je, udanuli
smo prvi put ovozemaljski zivot.
Voda čini oko 65% naseg tela. 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan
život na Zemlji biljni i životinjski. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane nego
bez vode. Zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko 40 dana, bez vode
bismo jedva sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima
bismo se nasli. Gubitak vode ili dehidracija može biti opasna za svako živo biće a za
čoveka gubitak 20% vode praktično znači smrt. U uslovima dehridacije krv se
zgrušava a srce napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika. Ako
takvo stanje potraje srce prestaje da radi, krv postane previse gusta. Dnevne potrebe
odraslog čoveka za vodom su 2,5 do 3l. Samim tim što je toliko važna ona direktno
određuje ne samo razvoj živih bića, već je njom određen napredak celokupne ljudske
zajednice.
Potrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemlji a
njena se količina uprkos rastućim promenama ne menja. Statistički podaci su
zastrašujući. Oni nam govore da će do 2025 godine 2/3 stanovništva osetiti ozbiljan
nedostatak vode, već sada prema podacima stručnjaka 2,5 milijarde ljudi nema
obezbeđenje osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode, a čak više od 5 miliona
ljudi godišnje umire usled zagađenja vode. Ova istina je zastrašujuća jer smo sve bliže
vremenu kada će potreba za vodom premašiti njene zalihe.
Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, što je
direktno povezano sa drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili
pesticida i drugim materijama kojima se zagadjuje zemljište.
Smatra se da je bombardovanje 1999 god. zahvaljujući korišćenjem municije sa
osiromašenim uranijumom, znatno zagadilo mnoge kraške izvore i vrela po
jugoistočnoj Srbiji.
Sve što zagadjuje zemljište kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje ih. Stepen
zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za vodom, naprotiv
ti parametri su u porastu.
Nije samo u pitanju profit, prinos sa polja, skladištenje deponija već kada je o našim
prostorima reč nemar pre svega. U Srbiji gotovo da nema standardno uređenih
deponija. Neodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se ta problematika stavlja u
drugi plan dovode do toga da se zalihe pitke vode trajno uništavaju jer se podzemne
vode mogu zaštititi od površinskih zagađivača izgradnjom deponija sa kontrolisanim
odvodom vode, što je mnogo više od estetike i mnogo bliže razumu.
Nekontrolisana seča šuma je takođe jedan od bitnih činilaca ovog problema, pogotovo
kada je reč o izvorišima koji je sve manje i sve su manje čista. Stručnjaci predlažu
plansko pošumnjavanje, formiranje površinskih akumulacija i zaštitu izvorišta reka.
Sve je veća opasnost od posledica koje su čini se neizbežne.
Stručnjaci celog sveta jedinstveni su u poruci da postoji nešto što možemo učiniti kao
pojedinci. A to je da vodu štitimo i štedimo, svakodnevno u svakoj prilici u kojoj se
nadjemo. To treba da bude sastavni deo vaspitanja dece, jer će oni biti ti koji će osetiti
posledice zapostavljanja tog velikog, globalnog problema.
4
Značaj vode za biljke
Voda je veoma značajna za biljni svet. Vodene biljke se najlakše snabdevaju sa
vodom. U vodenoj sredini rastvorene su mnoge korisne stvari, te biljka lako
apsorbcijom dolazi do njih. Međutim,biljke na kopnu često ne mogu lako doći do
vode, jer imaju poteškoća da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemljiš
ta
.
Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora, dok je za vodene biljke
njihova životna sredina. Kod kopnenih biljaka voda stalno protiče od korena ka
listovima. Taj proces se uspostavlja transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih
površina stalno isparava jedna količina vode. Kretanjem vode kroz biljku, biljka pod
pritiskom vode stoji uspravno. Ako biljka zbog suše izgubi veću količinu vode, ona
vene i naginje se.
Isparavanjem vode dolazi i do hlađenja biljke, što je važan preduslov opstanka biljke
u tropskoj klimi. Promet vode u biljci naziva se još i vodeni režim biljke, koji se u
suštini sastoji iz tri procesa:
•
Primanje vode iz zemljišta
•
Transport vode tkivima korena, stabla i listova
i
•
Isparavanje vode preko nadzemnih organa
– transpiracija
Odnos između unete i isparene vode naziva se vodni bilans biljke.
Značaj vode za životinje
Voda ima veliki značaj za život životinja. Voda je prvobitna životna sredina u kojoj je
život nastao, pa je razumljivo što postoji ta uzajamna veza, a posebno za one životinje
čiji je ona životna sredina.
Voda se nalazi u unutrašnjosti organizma životinja. Sadržaj vode u organizmu
životinja varira od 50 – 93% i razumljivo, najveći je sadržaj u vodenim organizmima.
Sisari veoma teško podnose gubitak vode. Dolazi do uginuća ukoliko sadržaj vode u
organizmu padne za 15 – 20%. Neke životinje kao,npr, puževi mogu preživeti i sa
gubitkom vode od 65-80%.
Značaj vode za ljude
U organizmu odraslog muškaraca sadržaj vode je 60±15% a kod žena 55±15%, što
znači da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova opstanka čoveka na Zemlji.
Zavisno od klimatskih uslova potrošnja vode za održavanje života kreće se od 3 – 12
l/dan.
Voda je daleko najbogatija komponenta svih živih organizama i ima fundamentalan
značaj u održavanje kako strukture, ako i funkcije svih tkiva, odnosno ćelija kao
osnovnih jedinica žive materije. Neunošenje vode dovodi mnogo brže do smrti nego
neunošenje hrane. U slučaju neunošenja vode dolazi do smrti već posle nekoliko dana,
pošto organizam izgubi 10-20% od celokupnog volumena svoje tečnosti. U slučaju
neunošenja hrane, život se održava nekoliko nedelja, uprkos gubitku celokupnog
masnog tkiva i oko 50% tkivnih proteina.
Procenat vode u ljudskom organizmu je različit u različitim tkivima, odnosno
organima. Može se reći da se najveća količina vode vode u telu nalazi u koži i
mišićima, a najmanje u skeletu i adipoznom tkivu. Muškarac težine od 70 kg sadrži u
koži 9l vode, u mišićima 22l, skeletu 2,45 l, u krvi 4,65, i u masnom tkivu 0,7 l. Iako
srce, pluća, bubrezi i mozak sadrže visok procenat vode, ipak je njihov udeo u masi
organizma manji.
5
