18
MODERNA FILOZOFIJA
Rene Dekart
Epistemologija:
metodološki definisano saznanje garantuje
istinitost
Kao
matemati
č
ar i na
č
nik, Dekart želi da odredi
na
č
in
saznavanja, tj. pravila kojima razum treba da se
rukovodi kako bi došao do istinitih zaklju
č
aka. Time se od
filozofije, kao prve nauke, zahteva da detaljno argumentuje
svoja saznanja. Metodologija filozofskog prou
č
avanja mora,
kaže Dekart, da sledi matemati
č
ku logiku, odnosno da
sadrži jasan redosled prou
č
avanja.
Prvo, potrebno je da po
đ
emo od nesumnjivih i
o
č
iglednih istina razuma. Drugo, potrebno je da sledimo
stroga pravila zaklju
č
ivanja:
- sumnjati u sve što nismo proverili i dokazali,
- svaki problem podeliti u više delova kako bi se
detaljnije prou
č
io,
- povezivanjem poznatog i nepoznatog u vezi sa
nekim problemom do
ć
i
ć
emo do pravilnog zaklju
č
ka o tome
šta je vredno u onome što ne znamo,
- dolaskom do rešenja, potrebno je da ponovo
proverimo sve delove problema kroz koje smo prošli, kako
bismo u svakom delu potvrdili zaklju
č
ak.
Ako
po
đ
emo od onoga što je nesumnjivo, i ako se
držimo pravila analiziranja, naš zaklju
č
ak možemo da
smatramo
istinitim
. Zbog takvog stava, Dekart predstavlja
jednog od najve
ć
ih
racionalista
u filozofiji. Zna
č
aj koji
pripisuje razumu i detaljnom analiziranju najbolje može da
se shvati kroz njegovu metafiziku.
Metafizika:
metodi
č
kom sumnjom do istine o postojanju
Boga, duha i tela
Za razliku od prethodnih filozofa, Dekart prvo
definiše metodologiju prou
č
avanja, pa tek nakon što
ustanovi metodu po
č
inje sa razmišljanjem o metafizici. Da
bismo dostigli istinu, odnosno da bi naše saznanje bilo
oslobo
đ
eno grešaka koje su ponavljali prethodni filozofi,
potrebno je da primenimo
metodi
č
ku sumnju
. Kao prvi
korak metodi
č
ke sumnje u kretanju ka saznanju potrebno je
da odbacimo
sve
što smatramo da makar i malo podleže
sumnji, ne bismo li time došli do nesumnjive izvesnosti. Sa
druge strane, potrebno je da se bavimo samo osnovnim
idejama, jer je celokupno znanje na njima zasnovano –
nema potrebe da preispitujemo svaki pojedina
č
ni stav.
Č
ulni podaci.
Dekart kaže da zdrav razum ne
dovodi u sumnju
č
ulne podatke, ali pošto su nas
č
ula makar
jednom prevarila, smatra da je potrebno da u ovom
istraživanju potpuno odbacimo sve podatke do kojih
dolazimo
č
ulima.
San i java.
Dešava nam se i da sanjamo tako živo
da ne razlikujemo san od jave. Budu
ć
i da je mogu
ć
e da i
sada samo sanjamo, to je još jedan razlog da putem
metodi
č
ke sumnje odbacimo i sve što smatramo 'realnim'.
Zli demon.
Štaviše, Dekart kaže da možemo da
zamislimo da nas neki zli demon sve vreme vara, uti
č
u
ć
i na
naša
č
ula i naša verovanja. U tom slu
č
aju, potrebno je da se
uzdržimo od verovanja u istinitost bilo kog stava.
Me
đ
utim, dodaje Dekart,
č
ak i ako
č
ula varaju,
č
ak
i ako ne možemo da razlikujemo san od jave ili nas zli
demon sve vreme vara, jedna istina odoleva svim razlozima
za sumnju:
Ja postojim
, samo ako
Ja
postojim mogu da me
varaju
č
ula, demoni itd. Pošto je tako dokazao da je nužno
da
Ja
postoji, Dekart kaže da sve ideje o telesnom, tj.
materijalnom, koje bi mogle da se dovedu u vezu sa tim
Ja
tako
đ
e moramo da odbacimo kao sumnjivo. Ostaje samo
jedna karakteristika:
misao
.
Ja
postoji samo zato što
misli
,
odnosno, kako kaže Dekart, "
Mislim, dakle, jesam!
"
(
Cogito ergo sum
).
Dalje, pošto još uvek nemamo dovoljno jak
argument da bismo tvrdili da bilo koji objekat postoji,
moramo da priznamo da sve što "znamo" o svetu oko nas
zapravo predstavlja samo
ideje
u našem umu. Jedna ideja
kojoj Dekart posve
ć
uje posebnu pažnju jeste ideja
Boga
.
Kao beskona
č
nom i savršenom, Bogu ništa ne nedostaje, te
stoga i ne može da greši ili da se vara – samo
č
ovek, kao
nesavršeno bi
ć
e, može da se prevari i pogreši. Štaviše, pošto
smo i dalje samo u sferi ideja, ona ideja koja nam je
najjasnija i koju možemo da razumemo i opišemo u
potpunosti jeste ideja koja je najrealnija – Bog je ta ideja,
kaže Dekart. Nakon Boga, ideje koje su najjasnije i
č
iji je
sadržaj stoga najrealniji su ideje
aritmetike
,
geometrije
i
apstraktne matematike
.
Sa druge strane, duh može da
razumeva
i
zamišlja
,
a ono što zamišljamo dolazi nam
č
ulima. Štaviše,
ose
ć
aj
je
realniji od
zamisli
, a ose
ć
aje u nama izazivaju
č
ula, te
Dekart zaklju
č
uje da sada imamo razlog da tvrdimo da i
č
ulni svet postoji.
Tako smo došli do dve nesumnjive istine: postoji
duh
i postoji
telo
. Duh Dekart naziva
res cogitans
(misle
ć
a
stvar), a telo
res extensa
(stvar koja se proteže, prostire).
Telo pre svega shvatamo kao protežno zato što za svako
telo, odnosno materiju, možemo da zamislimo više stanja i
oblika (npr. agregatna stanja vode), ali ono što ostaje
jedinstveno i zajedni
č
ko za sva ta stanja jeste puka
protežnost
tela.
Pa ipak, za
č
ulni svet i dalje važi sumnja, zato što
č
ula varaju, ali ta sumnja – sada kada je objašnjena i
shva
ć
ena – ipak omogu
ć
ava da se neke stvari o spoljašnjem
svetu saznaju.
Dekart svoje istraživanje završava slede
ć
im
zaklju
č
cima:
1. moja suština (esencija) je da sam stvar koja misli,
2. iako imam telo, ipak jasno razlikujem svoj duh od tela,
3. zato sam zaista razli
č
it od tog tela i mogu da postojim bez
njega.
Zna
č
aj.
Iako su i anti
č
ki filozofi govorili o duhu i razumu,
a srednjevekovni teolozi o razlici izme
đ
u duha i tela, ipak
tek sa Dekartom po
č
inje u filozofiji jasno razlikovanje
izme
đ
u ideje i tela, tj. duha i materije. Time po
č
inje i
zvani
č
no razlikovanje izme
đ
u
materijalizma
i
idealizma
.
Dekart, budu
ć
i da tvrdi da i duh i telo realno i samostalno
postoje, stoji na poziciji
dualizma
. Me
đ
utim, duh i telo su u
njegovoj filozofiji radikalno razdvojeni: postoje paralelno i
po sopstvenim i uzajamno razli
č
itim pravilima. Kasniji
filozofi više isti
č
u jedan ili drugi moment (materiju ili
ideju).
