ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Ћуприја, јануар 2018.
СЕМИНАРСКИ РАД
ЗДРАВСТВЕНА НЕГА У РЕХАБИЛИТАЦИЈИ
ДЕКУБИТУС
Ментор: Студент:
Проф. Др Слађана Арсић Tијана Павић 3511
Милица Стоиљковић 3185
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Ћуприја, јануар 2018.
С А Д Р Ж А Ј
Увод..........................................................................................................................1
1. Епидемиологија
..............................................................................................2
2. Механизам настанка
......................................................................................2
3. Етиологија
........................................................................................................3
4. Предилекциона места за настанак декубитуса – локализација
............6
5. Клиничка слика
..............................................................................................6
6. Компликације
..................................................................................................9
7. Лечење
..............................................................................................................9
8. Интервенције сестре
.....................................................................................12
9. Мере превенције и профилакса декубитуса
............................................13
Закључак.................................................................................................................14
Литература..............................................................................................................15
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
2
1. Епидемиологија
Особе које нису способне да спрече непрекидни притисак чврсте подлоге на ткива,
повременом променом положаја тела, стално су под повећаним ризиком да добију
декубитус. То се најчешће дешава код пацијената који су у одмаклој животној доби, код
особа са неуролошким проблемима и код оних који су због акутне болести примљени на
дуже болничко лечење. Овакве особе не могу себе да штите од појаве декубитуса;
због тога што саме не могу да мењају положај тела или
зато што нередовно и направилно примају туђу помоћ која им је неопходна
за обављање одређених покрета или промену положаја тела.
Декубитуси су најзаступљенији у болницама, а затим следе по учесталости
социјалне установе (геронтолошки центри). У кућним условима декубит се нешто ређе
јавља; вероватно због боље бриге и неге укућана.
Унутар акутне фазе лечења непокретних болесника, декубитус се јавља у 0,4% до
38% случајева, у склопу дугорочног лечења у 2.2% до 23.9%; и кућној нези, 0% до 17%. У
преваленцији ова болест има широку варијацију: 10% до 18% у акутној фази, 2,3% до 28%
у хроничној фази неге, и 0% до 29% у кућној нези. Појава декубитуса у јединицама
интезивне неге због имунокомпромитујућих фактора, расте на 40% лечених болесника.
2. Механизам настанка
Настанку декубитуса доминирају три главна механизма;
Притисак;
Притисак је најважнији фактор у развоју декубитуса, нарочито када се он јавља
изнад коштаних делова. Спољашњи притисак на ткива изазива компресију и дисторзију
најмањих крвних судова. Уколико је притисак виши од капиларног притиска, као
последица настаје оклузија крвних судова. Капилари се затварају ако притисак порасте
преко 32 ммХг.
Померање;
Померање настаје ако пацијент клизи наниже у кревету или столици. Силе померања
доводе до преламања, истезања или кидања малих крвних судова, што има за последицу
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
3
прекид дотока крви и појаву исхемије. Ако је исхемија продужена, она изазива
ендотелијална оштећења, настаје тромбоза и долази до смрти ћелија.
Трење;
Трење се описује као сила која се ствара када две површине клизе једна преко друге,
у овом случају коже о чаршав, постељу, инвалиска колица итд. Овим механизмом настаје
површна повреда као што је огуљотина епидермиса.
Било који од наведених механизама доводи до, оклузија (зачепљење)
микроциркулације изазивајући исхемију (недовољног дотока крви у ткива), инфламацију
и хипоксију ткива (недостатка кисеоника у ткивима), што за последицу има смрт ћелија
појаву некрозе и хроничних рана (улцерација).
3. Етиологија
Функција коже је:
заштитна (механичка и имунолошка)
Механичку заштиту кожа обезбеђује преко рожастог слоја, отпорног на влажење. Кожа
је најосетљивија на ђество хемијских агенса, посебно на алкална средства. Омотач коже је
слабо киселе реакције, што успорава продор и развој микроорганизама. Заштитна
имунолошка функција коже састоји се у стварању антитела на спољшње и унутрашње
агенсе (ретикуло-ендотелни систем). Заштитна функција коже је могућа само ако је
очуван њен интегритет.
сензитивна
Кожа као сензитивни орган садржи нервна влакна, централна и аутономна, која делују
на глатке мишиће крвних судова, на жлезде и на корен длаке. Завршеци нервних влакана у
епидерму одговорни су за преношење сензација бола, док се рецептори за осећај притиска
и топлоте налазе у субкутном слоју.
терморегулациона
Телесна температура се регулише и излучивањем. Када температура достигне 32-340,
знојне жлезде реагује појачним излучивањем.
секреторна-екскреторна
