DELA IMOVINSKOG KRIMINALITETA-

(kradja,teska kradja,razbojnicka

kradja,razbojnistvo,utaja,prevara,prevara u

osiguranju, sitna kradja, utaja ili prevara)

1.Kradja

Krivično delo pripada u grupi krivičnih dela protiv imovine

Objekt krađe

je tuđa pokretna stvar. U krivičnom pravu se

pokretna stvar

shvata kao svaka stvar

koja se može da pokrene ili premesti sa jednog mesta na drugo, što znači da se pojam pokretne
stvari shvata šire nego u građanskom pravu. Naime, u krivičnom pravu se pokretnim stvarima
smatraju i predmeti koji se u građanskom pravu oni tretiraju kao nepokretnost, na primer delovi
koji se mogu odvojiti od nepokretne stvari kojoj pripadaju (crep sa kuće, i sl.).
U svakom slučaju

se krađa sastoji u oduzimanju od drugog tuđe pokretne stvari u nameri da se

njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist

Zbog toga sekrađa

može izvršiti samo

sa umišljajem

pojačanim namerom da se sebi ili drugome pribavi

protivpravna imovinska korist, a izvršilac može biti svako lice.

Objekt zaštite kod krađe je imovina a objekt napada, kao što je već istaknuto, tuđa pokretna
stvar

Kao stvar se smatra materijalni deo prirode koji može biti u različitom agregatnom stanju i

imati različit oblik. Stvar može biti u prirodnom stanju, a može predstavljati i predmet koji je
načinjen radom čoveka i koji služi za određene svrhe.
Kazna propisana za ovo krivično delo je novčana kazna ili zatvor do tri godine. Krivično gonjenje
za krađu u načelu se preduzima po službenoj dužnosti. Međutim, ako je krađa učinjena prema
bračnom drugu, licu sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi u
pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili nekim drugim licima sa kojima učinilac
živi u zajedničkom domaćinstvu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

2.Teska kradja

Pošto je po svojoj pravnoj prirodi ovo delo kvalifikovani oblik kradje,zakonodavac je i delo
sistematizovao,   u   krivicnih   dela   protiv   imovine,   i   to   pokretne   imovine.   Zbog   svoje   pravne
prirode, teška kradja ima sva obelezja obicne kradje, koja u stvari predstavlja radnju izvršenja kod
teške kradje. Teška kradja ima više osnovnih i jedan tezi oblik ispoljavanja. Kazna propisana za
sve oblike osnovnog vida ispoljavanja teške kradje je zatvor od jedne do osam godina, a za teze
oblike ispoljavanja kazna je zatvor od dve do deset godina
Osnovni oblik ispoljavanja teške kradje obuhvata više oblika izvršenja.U njih spadaju:
1)Krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem ili savladavanjem većih prepreka  koju odlikuje
poseban nacin izvrsenja.
2) Krađa izvršena od strane grupe, koja postoji ako je kraĊa uĉinjena od strane najmanje tri lica
povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivicnih dela koja ne mora da ima definisane
uloge svojih clanova, kontinuitet clanstva ili razvijenu strukturu.
3) Krađa izvršena na naročito opasan način (opasna kradja) je kradja izvršena naroĉito opasnim
radnjama ili korišćenjem narocito opasnih sredstava, kojima se prouzrokuje opasnost za zivot,
zdravlje ili telesni integritet ljudi ili za imovinu.
4)   Krađa   izvršena   na   naročito   drzak   način   (drska   kradja),   koja   se   odlikuje   ili   posebnom
odlucnošću, upornošću i bezobzinošću ucinioca, odnosno nacinom izvodjenja koji ukazuje na
veliku drskost ucinioca.
5) Krađa izvršena od strane lica koje je pri sebi imalo oružje ili opasno oruđe radi napada ili
odbrane, koja podrazumeva da je ucinilac u vreme kradje samo imao pri sebi predmete koji
odgovaraju pojmu hladnog ili vatrenog oruzja
6) Krađa izvršena za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa
7) Krađa izvršena iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica

8) Krađa kulturnog dobra, odnosno dobra koje uživa prethodnu zaštitu i prirodnog dobra
9) Krađa stvari čija vrednost prelazi četiri stotine pedeset hiljada dinara (kradja stvari veće
vrednosti)

DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUGIH DRUSTVENIH VREDNOSTI--

(sumska kradja)

3.Sumska kradja

Iako je rec o krivicnom delu koje se vrši protiv imovine i u nameri kradje, zakonodavac je
smatrao   da   je   u   ovom   slucaju   biljni   svet   pretezniji   objekt   zaštite,   pa   je   ovo   krivicno   delo
sistematizova u grupi krivicni dela protiv zivotne sredine. Za postojanje dela bitno je mesto
izvšenja – to moze biti samo šuma, park ili drvored. Prema tome, objekt ovog kriviĉnog dela je
stablo, tj. svako odraslo drvo u šumi (odnosno u parku ili drvoredu) koje se svojim korenom drzi
za zemlju, a bez obzira na to da li je rec o sirovom ili o suvom stablu. Radnja izvršenja je
obaranje jednog ili više takvih stabala, pod cime se podrazumeva seca ili cupanje stabla. Osnovni
oblik ispoljavanja šumske kradje sastoji se u obaranju stabala u nameri kradje, a izvršilac moze
biti svako lice.Za postojanje dela trazi se da je oboreno stabalo u tudjoj šumi i slicno. Krivicno
delo je svršeno samim obaranjem stabala u nameri prisvajanjem oborenih stabala pribavi sebi ili
drugome protivpravna imovinska korist.
Kriviĉno delo šumske kradje ima i tri teza oblika ovog ispoljavanja:  1) ako je delo izvršeno u
nameri da se oboreno drvo proda, 2) ako koliĉina oborenog drveta prelazi pet kubnih metara, i 3)
ako je delo izvršeno u zaštićenoj šumi, u nacionalnom parku ili u nekoj drugoj šumi koja ima
posebnu namenu.

4.Razbojnicka kradja

Krivično delo razbojničke krađe je pravo složeno krivično delo koje se sastoji iz

krađe i prinude

Objekt zaštite

kod razbojničke krađe takođe

je imovina

, a

objekt napada

je tuđa pokretna stvar.

Zbog toga je i ovo delo stematizovano u grupi krivičnih dela protiv imovine. Karakteristika ovog
krivičnog dela je da prinudi prethodi obična ili teška krađa.

Razbojnička krađa postoji

kada je izvršilac krađe zatečen na delu pa u nameri da ukradenu stvar

zadrži protiv nekog lica upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo.
Razbojnička krađa ima

osnovni, dva teža i najteži oblika ispoljavanja

. Kazna propisana za

osnovni oblika ispoljavanja ovog krivičnog dela je zatvor od jedne do deset godina.

Teži oblik

ovog krivičnog dela postoji ako je izvršenjem dela pribavljena protivpravna imovinska

korist koja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara. Kazna za propisana za ovaj vid
krivičnog dela je zatvor od dve do dvanaest godina

Drugi teži oblik

ovog krivičnog dela postoji u dva slučaja, i to: 1) ako je osnovni ili prvi teži oblik

razbojničke krađe učinjen od strane grupe, i 2) ako je pri izvršenju osnovnog ili prvog težeg
oblika razbojničke krađe nekom licu umišljajno naneta teška telesna povreda.
Najzad,

najteži oblik

ispoljavanja razbojničke krađe postojaće u slučaju kada je bilo kakva

razbojnička krađa izvršena od strane organizovane kriminalne grupe. Kazna propisana za
ovaj oblik razbojničke krađe je zatvor od najmenje pet godina, tj. od pet do dvadeset godina.

5.Razbojnistvo

Razbojnistvo je takodje pravo slozeno krivicno delo koje se sastoji iz kradje i prinude.

a objekt

napada tudja pokretna stvar, zbog cega se i ovo delo svrstava u krivicna dela protiv imovine

Medjutim, za razliku od razbojnicke kradje, ovde obicna ili teška kradja prethodi prinudi.

Konkretnije

posmatrano, kod razbojništva se prinuda vrši da bi se tudja pokretna stvar oduzela, dok se kod
razbojnicke kradje ona vrši da bi se stvar koja se oduzima zadrzala.

godine i novĉana kazna, a za njen prvi tezi oblik (utaja staraoca) zatvor od tri meseca do tri
godine i novĉana kazna.

- Lakši oblik utaje.

Lakši oblik utaje postojaće u dva sluĉaja, i to: 1) u sluĉaju utaje nadjene stvari i 2) u sluĉaju utaje
stvari do koje se sluĉajno došlo. U oba sluĉaja uĉiniocu je zaprećena novĉana kazna ili zatvor do
jedne godine .

Utaja nađene stvari

postoji kada je predmet utaje stvar koju je izvršilac našao.

Utaja stvari do koje se slučajno došlo

postoji kada stvar koja je predmet utaje sluĉajno dospeo u

pritezanje lica koje je prisvoji u nameri koja je inaĉe karakteristiĉna za kriviĉno delo utaje.

8.Prevara

Kriviĉno delo prevare smatra se deliktom protiv imovine uopšte, zbog ĉega je i stematizovano u
grupi kriviĉnih dela protiv imovine .Objekt radnje kod prevare je imovina nekog lica, bez obzira
na to da li je reĉ o pokretnoj ili nepokretnoj imovini, odnosno o imovinskom pravu ili
imovinskom interesu. Posledica prevare se sastoji u nastupanju imovinske štete za lice koje je
dovedenio u zabludu ili odrzavano u zabludi tako da ono nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili
tudje imovine.

Radnja izvršenja osnovnog oblika ispoljavanja prevare sastoji se u navodjenju nekog lica
da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tudje imovine, za šta se koristi lazno
prikazivanje ili prikrivanje ĉinjenica radi dovodjenja u zabludu ili odrzavanja u zabludi
pasivnog subjekta, a u nameri da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska
korist. Prema tome, sredstvo za izvršenje prevare je obmana, koja moze biti izvršena
laznim prikazivanjem ĉinjenica ili njihovim prikrivanjem.

Lakši oblik prevare je prevara u nameri da se drugi ošteti u iznosu od preko ĉetiri stotine pedeset
hiljada dinara.
Tezi oblik prevare postoji u sluĉaju kada je izvršenjem kako osnovnog tako i lakšeg oblika
ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinska korist ili je prouzrokovana šteta.

Najtezi oblik prevare postoji u sluĉaju kada je izvršenjem kako osnovnog oblika ispoljavanja
prevare pribavljena protivpravna imovinske korist ili je napravljenna šteta u iznosu od preko
preko milion i pet stotina hiljada dinara
Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovo kriviĉnog dela je zatvor od šest meseci do
pet godina i novĉana kazna, za lakši oblik zatvor do šest meseci i novĉana kazna, za tezi oblik
zatvor od jedne do osam godina i novĉana kazna, a za najtezi oblik zatvor od dve do deset godina
i novĉana kazna

9.Prevara u osiguranju

Zaštitni objekt kod kriviĉnog dela prevare u osiguranju takodje je imovina uopšte, zbog ĉega je
zakonodavac ovo delo stematizovao. Po svojoj pravnoj prirodi ovo je poseban vid delikta prevare
koji se izdvaja po tome što se vrši u vezi sa osiguranjem. Delo ima osnovni, lakši i dva teza
oblika ispoljavanja. Kod osnovnog i tezih oblika ispoljavanja umišljaj izvršioca mora biti pojaĉan
i namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, ali se kod lakšeg oblika
ispoljavanja prevara vrši samo sa namerom da se pasivni subjekt ošteti.
Radnja izvršenja osnovnog oblika ispoljavanja prevare u osiguranju sastoji se u navodjenju nekog
lica da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tudje imovine, a u vezi sa osiguranjem. Tezi oblik
prevare u osiguranju postoji u sluĉaju kada je izvršenjem kako osnovnog tako i lakšeg oblika
ispoljavanja dela pribavljena protivpravna imovinske korist, odnosno kada je naneta šteta u
iznosu od većem od ĉetiri stotine pedeset hiljada dinara i, istovremeno, manjem od milion i pet
stotina hiljada dinara. Najtezi oblik prevare u osiguranju postoji u sluĉaju kada je izvršenjem

osnovnog oblika ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinske korist u iznosu od
preko preko milion i pet stotina hiljada dinara, odnosno u sluĉaju kada je izvršenjem lakšeg
oblika ispoljavanja prevare naneta šteta u istom iznosu.

10.

Sitna kradja, utaja ili prevara

U Krivicni zakonik Srbije

obuhvaćena su jedinstvenom inkriminacijom najlakši oblici kriviĉnih

dela protiv imovine, i to: kradje, utaje ili prevare.

Kriviĉno delo sitne kradje, utaje ili prevare

sistematizovano je u grupi kriviĉnih dela protiv imovine. Izvršilac moze biti svako lice, a u
pogledu vinosti neophodan je umišljaj pojaĉan namerom da se sebi ili drugome pribavi
protivpravna imovinska korist. Dela obuhvaćena ovom inkriminacijom u svemu sadrze sve bitne
elemente kriviĉnih dela na koja se odnose s tim što je za postojanje ovih (lakših) oblika navedenih
kriviĉnih dela potrebno da su ispunjena dva uslova: 1) da vrednost ukradenih ili utajenih stvari
odnosno iznos štete uĉinjene prevarom ne prelazi iznos od pet hiljada dinara i 2) da je uĉinilac
išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu.
Za sitnu kradju, utaju ili prevaru gonjenje se preduzima po sluţbenoj duţnosti, ali ako je ovo
kriviĉno delo izvršeno na štetu imovine gradjana, kriviĉno gonjenje se preduzima po privatnoj
tuzbi. Najzad, kazna propisana za ovo kriviĉno delo je novĉana kazna ili zatvor do šest meseci
(altrnativno).

DELA PROTIV PRIVREDE-(

falsifikovanje novca,poreska utaja,neuplacivanje poreza po

odbitku,nedozvoljeni promet akciznih proizvoda,pranje novca)

11.Falsifikovanje novca

Zaštitni objekt kod kriviĉnog dela falsifikovanja novca je monetarni sistem Republike Srbije.
Polazeći od ĉinjenice da je ovo delo upravljeno protiv finansija, zakonodavac ga je
sistematizovao u grupi kriviĉnih dela protiv privrede. Falsifikovanja novca moze izvršiti svako
lice, a delo se goni po sluzbenoj duznosti.

Falsifikovanje novca ima dva osnovna i po jedan tezi i

lakši oblik ispoljavanja
Osnovni i tezi oblici ispoljavanja ovog kriviĉnog dela mogu se izvršiti samo sa umišljajem, koji
mora biti praćen namerom da se lazni novac stavi u promet. Kod lakšeg oblika umišljajem mora
biti obuhvaćena i svest da je novac koji je primljen kao pravi i koji se stavlja u opticaj u stvari
lazan, odnosno svest da da nije prijavljeno pravljenje laţnog novca ili stavljene već napravljenog
laţnog novca u opticaj.
Predmet izvršenja ovog kriviĉnog dela je domaći ili strani papirni, ali to moze biti i kovani novac.
Bitno   je   samo   da   predstavlja   imitaciju   apoena   koji   sluţe   kao   sredstvo   plaćanja   i   opticajno
sredstvo, i da se izradjuje od strane neovlašćenih lica i izvan zakonskog postupka. Prema tome,
falsifikovati se moze svaki novac koji je trenutno u upotrebi u Srbiji i svetu, ali su u praksi to
najĉešće dinari, evri i dolari.

Osnovni oblik ispoljavanja ovog dela sastoji se u pravljenju laznog

ili preinaĉavanju pravog novca u nameri stavljanja u opticaj kao pravog, za šta je propisana
sankcija od dve do dvanaest godina zatvora i novĉana kazna (kumulativno

)

Tezi oblik ispoljavanja falsifikovanja novca postoji u sluĉaju kada je rezltat bilo koje od
prethodno pomenute ĉetiri radnje izvršenja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara ili
odgovarajući iznos u stranom novcu.
Lakši oblik kriviĉnog dela falsifikovanja novca postoji kad neko primi lazan novac kao pravi pa
ga, saznavši da je lazan, stavi u opticaj, ili ako neko zna da je naĉinjen laţan novac ili da je laţan
novac stavljen u opticaj pa to ne prijavi.

preduzima u odnosu na proizvode koji nisu posebno obeleţeni propisanim kontrolnim akciznim
markicama u skladu sa zakonom, što ukazuje da se ovde takodje radi o blanketnom poreskom
kriviĉnom delu.
Uĉinilac osnovnog oblika nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda moţe biti svako lice, a za
ovaj oblik dela zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Kao uĉinilac ovog dela
se moze javiti samo lica sa odredjenim liĉnim svojstvom - preduzetnik ili odgovorno lice u
pravnom licu koje se bavi proizvodnjom ili uvozom ovakvih akciznih proizvoda.
Proizvodi koji nisu posebno obelezeni propisanim kontrolnim akciznim markicama i imovinska
korist ostvarena kriviĉnim delom, oduzeće se.

15. Pranje novca

Zaštitni objekt kod kriviĉnog dela pranja novca su finansije. Polazeći od toga, zakonodavac je
ovo delo sistematizovao u grupi kriviĉnih dela protiv privrede.
Kriviĉno delo pranja novca ima više oblika ispoljavanja koji se sastoje u razliĉitim radnjama, a
sve se one preduzimaju prema imovini za koju se zna da potiĉe od izvršenja kriviĉnog dela.
Izvršilac dela moze da bude svako lice, ukljuĉujući i odgovorno lice u pravnom licu.Delo se po
pravilu   vrši   sa   umišljajem,   ali   je   u   nekim   sluĉajevima   dovoljan   i   nesvesni   nehat.   U   radnje
karakteristiĉne za pranje novca spadaju: 1) vršenje konverzije ili prenosa imovine, sa znanjem da
ta imovina potiĉe od kriviĉnog dela, a u nameri da se prikrije ili lazno prikaţe nezakonito poreklo
imovine; zatim 2) prikrivanje ili lazno prikazivanje ĉinjenica o imovini sa znanjem da ta imovina
potiĉe od kriviĉnog dela; kao i 3) sticanje, drţanje ili korišćenje imovine sa znanjem, u trenutku
prijema, da ta imovina potiĉe od kriviĉnog dela.
Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor od šest meseci do pet
godina i novĉana kazna
Najtezi oblik pranja novca postoji u situaciji kada je osnovni ili tezi oblik ispoljavanja izvršen od
strane grupe. Sankcija propisana za najteţi oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor od dve do
dvanaest godina i novĉana kazna.
Lakši oblik ovog kriviĉnog dela postoji ako uĉinilac osnovnog ili tezeg oblika dela nije znao, ali
je   mogao   i   bio   duzan   da   zna   da   novac   ili   imovina   koji   su   predmet   ovog   kriviĉnog   dela
predstavljaju prihod koji je ostvaren izvršenjem kriviĉnog dela.

DELA

PROTIV

SLUZBENE

DUZNOSTI-

(

zloupotreba

sluzbenog

polozaja,pronevera,odavanje sluzbene tajne,primanje mita,davanje mita)

16.Zloupotreba sluzbenog polozaja

Zloupotreba sluzbenog polozaja je osnovno i najznaĉajnije pravo kriviĉno delo protiv sluzbene
duznosti, kod koga objekt zaštite predstavlja kvalitetno, efikasno i zakonito vršenje sluzbene
duznosti. S pravom se smatra da skoro sva ostala kriviĉna dela iz ove grupe (kako prava tako i
neprava kriviĉna dela protiv sluzbene duţnosti) predstavljaju samo posebne oblike ovog delikta.
Zloupotreba sluzbenog polozaja ima osovni i dva kvalifikova oblika ispoljavanja, i svi se oni
mogu izvršiti samo sa umišljajem. Po zakonskom opisu, delo se sastoji u pribavljanju sebi ili
drugom fiziĉkom ili pravnom licu kakve koristi, odnosno u nanošenju drugome kakve štete ili u
nanošenju teze povrede prava drugog. Ove se vrši iskljuĉivo iskorišćavanjem sluzbenog polozaja,
nevršenjem sluzbene duţnosti ili prekoraĉenjem granica sluzbenog ovlašćenja, i uvek sa
umišljajem. Prema tome, radnja izvršenja ovog kriviĉnog dela se pojavljuje u tri oblika, i to kao:
1) neizvršenje sluzbene duznosti, 2) prekoraĉenje sluzbenog ovlašćenja, i 3) iskorišćavanje
sluzbenog polozaja ili ovlašćenja.
Neizvršenje sluzbene duznosti postoji kada izvršilac propusti da izvrši sluzbenu radnju koju je, po
svom polozaju i funkciji koju vrši u sluzbi, bio duţan da izvrši. S druge strane, prekoraĉenje