SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………..……………2
1.POJAM DEFLACIJE…………………………………………………………..…..3
2.UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE…………………………………………4,5,6
3.ZAKLJUČAK………………………………………………………………………... 7
LITERATURA……………………………………………………………………….... 8
1.
Uvod
Deflacija je istorijski posmatrano retka pojava, daleko ređa od inflacije. Najveća i najteža
deflacija u istoriji kapitalizma bila je za vreme velike ekonomske krize 1929 – 1933. godine. I
danas se svet suočava sa velikom recesijom i deflacijom, koja bi po mnogim pretpostavkama i
parametrima, čak mogla da prevaziđe prethodnu
U sistemu zlatnog važenja, snižavanje i pad tražnje vezani su za odliv zlata (deviza); smanjenje
zlatne podloge koja iz toga nastaje dovodi i do sužavanja opticaja, najčešće kroz restrikciju
kredita banaka.U principu, deflacija je monetarni aspekt depresije, a nastaje kao jedna faza u
konjukturnom ciklusu kroz koji se kreće kapitalistička privreda. Deflacija se u XIX veku, pa sve do
velike ekonomske krize, tretirala kao metod jačanja kupovne snage novca i jačanje njegove
vrednosti (revalviranje vrednosti novca).
U savremenoj teoriji deflaciju karakteriše proces kontrakcije novčanog volumena i posmatra se
kao proces opadanja efektivne tražnje, uz njeno sve veće vezivanje za ciklično kretanje
kapitalističke privrede. Međutim, savremena deflacija obično nije više vezana za pad cena. Cene
stalno rastu i u uslovima oštrih restrikcija novčane mase i u uslovima depresione faze ciklusa
kapitalističke privrede,što je opšta zakonitost u kretanju savremenih privreda. Oštra restriktivna
kreditna politika usko je povezana s politikom stabilizacije. Kao takva, ona često dovodi do
nezaposlenih kapaciteta, nezaposlene radne snage i pada proizvodnje i nacionalnog dohotka.
Zbog svega navedenog, oštra deflaciona kreditna politika se izbegava kao kurs ka stabilizaciji
privrede.
Mnoge kapitalističke privrede (Japan, Francuska, V. Britanija i dr.) pokušale su u razdoblju od
1974. do 1976. godine da sprovedu politiku stabilizacije privrede, snižavanjem cena i jačanjem
kupovne snage novca kroz restriktivnu kreditnu politiku, ali su doživele pad stope ekonomskog
rasta, porast nezaposlenosti rada i kapaciteta, uz dalje zadržavanje inflacije na visokom nivou.
Deflacija, kao sredstvo u borbi protiv inflacije, danas ne daje gotovo nikakve rezultate u
razvijenim privredama i odnosima određenih snaga i struktura u njima.
2.
