Fakultet za ekologiju zaštitu životne sredine
u Beogradu
Delfini
STUDENT MENTOR
Gorana Jovanović Prof. Svetlana Lazić –Fišter
Beograd, 2012.
2
Sadržaj:
1
.
Uvod
3
2.
Evolucija kitova
4
3.Poreklo i stanište delfina
7
4.Osobine delfina
9
5.Gradja sistema organa za disanje kod delfina
11
6.Razmnožavanje delfina
13
7.Ishrana delfina
14
8.I delfini spavaju…
15
9.Sporazumevanje delfina
16
10.Inteligencija delfina
19
11.Ugroženost delfina
20
12.Pravila ponašanja u blizini delfina
21
13.Druželjubivost delfina
22
14.Literatura
23
4
PRELAZNI FOSILI
Na slici se može videti trenutna poznata
linija razvoja kitova. Još četiri važna fosila su
nađena u periodu nakon što je ova šema
nacrtana, i rezultati će biti objavljeni u toku
sledećih
nekoliko
godina.
Razvoj kitova počinje od mesoždera iz
grupe mezonikida, kao što je
Dissacus
. Ova
grupa je kroz nekoliko koraka (važni prelazni
fosili su
Eoconodon
i
Microclaenodon
)
evoluirala raspored zuba sličan današnjim
kitovima.
Vodeni život počinje sa vrstom srodnom
Hapalodectes
, koja je po izgledu bila donekle
slična današnjim vidrama. Stopala su
prilagođena za naizmenično trčanje i plivanje,
zubi imaju strukturu koja inače postoji samo
kod
morskih
sisara.
Pakicetus
je i dalje slična prethodnim mesožderima. Uvo pokazuje znake
adaptacije za slušanje u vodi, ali i dalje je veoma kopneno (nema zaštite od promene
pritiska, niti sistema za podvodnu lokalizaciju, tako da životinja nije mogla dobro da
čuje pod vodom). Verovatno se radi o amfibijskom sisaru koji je najveći deo života
ipak provodio na tlu. Nozdrve su okrenute unapred. Izdužena vilica i kreste na lobanji
su slične kitovima.
5
Ambulocetus natans
je prvi ključni prelazni fosil. Običan dugački sisarski rep,
četiri kratke noge, zadnje noge sa velikim, proširenim stopalima sličnim perajima.
Verovatno se radilo o životinji sličnoj današnjim morskim lavovima. Lobanja veoma
kitolika, sa tipičnom izduženom njuškom koju vidimo kod današnjih delfina. Nozdrve
su još uvek na istom mestu kao i kod drugih sisara.
Rodhocetus
je drugi ključni prelazni fosil. Građa identična Ambulocetusu,
osim što su zadnje noge zakržljale skoro do neupotrebljvosti. Verovatno je mogao da
puzi po zemlji, ali nije više mogao da zaista hoda. Razvija masivan rep za plivanje.
7
POREKLO I STANIŠTE DELFINA
Delfin pripada porodici Delphinidae iz reda kitova i obuhvata trinaest rodova.
Danas postoji 31 vrsta delfina raznih oblika, boja i veličina koji naseljavaju sva mora
sveta; od polarnih do tropskih, gde se kreću jednakom lakoćom kao i ptica u zraku.
Običan delfin nastanjuje topla i umereno topla mora Sredozemlja, sidrasti delfin je
stanovnik Atlantika i Indijskog okeana, dobri delfin živi u morima tropskog i
umerenog pojasa celog sveta ali za svoja staništa odabiru samo izrazito čista mora.
Nalazimo ih u priobalju kontinenata i otoka, ali i na otvorenom moru hiljadama
kilometara daleko od najbližeg kopna. U severnom Jadranu, koji je prilično plitko
more, dobri dupin je najčešća vrsta morskih sisavaca. U morima se većinom kreću u
grupama od oko jednog do 10 dupina. U okeanima postoje i grupe od oko stotinu
delfina, no većinom su to grupe od pet do 15 delfina.
Osnovna sistematika kitova (delfina)
Regnum:
Animalia
Phylum:
Chordata
Subphylum:
Vertebrata
Clasiss:
Mammalia
Subclassis:
Eutheria
Ordo:
Cetacea
- kitovi
Subordo:
Arhaeoceti
- prakitovi
Subordo:
Odontoceti
-
kitovi zubani
Superfamilia:
Platanistidea
-
re
č
ni delfin
Suprefamilia:
Delphinoidea
-
delfini
Familia:
Monodontidae
Species:
Delphinapterus leucas
-
beluga,beli kit
Monodon monoceros
-
navral
