Delirium tremens
Delirium tremens
Predstavlja potencijalno fatalnu formu alkoholne apstinencije. Prvi simtpomi se
javljaju nekoliko časova po prekidu uzimanja alkohola, koji svoj maksimum u intenzitetu
dostižu kroz 48-72 časa.
Patofiziologija
DT nastaje kao rezultat direktnog uticaja etanola na benzodijazepinski GABAa
hloridni receptorski kompleks (u smislu down-regulacije pomenutog kompleksa). Kao
rezultat neunošenja alkohola nastaje redukcija aktivnosti GABA-e, sa posledičnim
porastom simpatičke aktivnosti i porastom urinarnih i plazma koncentracija
kateholamina. Alkohol takodje deluje i kao antagonist NMDA, pa prekid njegovog
konzumiranja dovodi do porasta aktivnosti ekscitatornih NMDA receptora.
Frekvenca
Kod 5% alkoholičara dodje do razvoja DT (USA podaci). Oko 10% su muškarci,
a 3-5% žene alkoholičari.
Godine starosti
Od
adolescencije do kasnog odraslog doba
Mortalitet/morbiditet
U slučaju rane dijagnostike i tretmana smrtnost je 5%, u odnosu na 35% kod
netretiranih pacijenata. Visok rizik imaju pacijenti sa sledećim simptomima: ekstremna
hipotermija, disbalans tečnosti i elektrolita, osobe kod kojih je došlo do razvoja
pneumonije, hepatitisa, pankreatitisa.
Klinička slika
DT je mnogo češći kod pacijenata sa dugogodišnjom istorijom alkoholne
zavisnosti i eventualnom istorijom ranije izražene apsinencijalne simptomatologije.
Manifestacije DT mogu početi nakon par sati ili dana od prekida unosa alkohola.
Konvulzije se javljaju nakon 6-48 časova od poslednje unete doze alkohola, a DT nakon
24-72 časova.
1
Dijagnoza DT se postavlja ukoliko pored simptoma karakterističnih za apstinencijalni
sindrom postoje i sledeći znaci:
izmena mentalnog statusa
(konfuzija, halucinacije, teži
oblik agitacije) ili
generalizovane konvulzije
.
Simptomatologija obuhvata:
tremor, iritabilnost, insomniju, mučninu i povraćanje,
halucinacije, konfuziju, SI, ozbiljnu agitaciju, konvulzije.
Somatska simptomatologija:
tahikardija, hipertermija, hipertenzija, tahipnea,
dijaforeza, tremor, midrijaza, ataksija, kardiovaskularni kolaps.
Uzroci DT
Faktori rizika
1. Konvulzije u fazama apstinencije
2. Ranija istorija DT
3. Konzumiranje alkohola u dozama i sa frekvencom višom nego obično
4. Asocirane infekcije i medicinski problemi (pneumonija, hepatitis,
pankreatitis)
Laboratorijski rezultati
DT je klinička dijagnoza, pri čemu laboratorijske pretrage imaju za cilj da isključe
medicinska stanja i bolesti druge geneze
Nizak nivo glukoze zbog hronične ingestije alkohola posledično dovodi do
deplecije glikogena
U KS: leukocitoza, anemija, povišen MCV, snižen broj trombocita
Funkcionalni testovi jetre: povišen nivo AST, ALT, gamaGT i bilirubina
Produženo PT i parcijalno PT zbog deficijencije vitamina K i oštećenja jetre
Po potrebi se rade i sledeće analize:
U slučaju suspektne alkoholne ketoacidoze, dijabetične ketoacidoze ili
signifikantne metaboličke acidoze potrebno je uraditi gasne analize krvi
Kod sumnje na infarkt miokarada odrediti CPK
Koncentracija alkohola u krvi
Vrednosti uree i kreatinina
Amilaza/lipaza
U slučaju suspektne infekcije bakterijsku kulturu krvi
2
