ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Ћуприја, април 2019.
СЕМИНАРСКИ РАД
НЕУРОЛОГИЈА
ДЕМЕНЦИЈЕ
Ментор: Студенти:
Др. Јасмина Салевић Обрадовић, Tијана Павић 3511
професор струковних студија Милица Стоиљковић 3185
Ивана Ћирковић 3319
Стефан Пејић 3324
Јована Живковић 3330
Марко Јаковљевић 3182
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Ћуприја, април 2019.
С А Д Р Ж А Ј
1. Увод
...........................................................................................................................................1
1.1 Дефиниција
........................................................................................................................1
2. Класификација деменција
.....................................................................................................3
3. Алцхајмерова болест
............................................................................................................. 4
3.1 Дијагностички критеријуми
..........................................................................................4
3.2 Клиничка слика
................................................................................................................5
3.3 Фактори ризика за појаву Алцхајмерове болести
.....................................................6
3.4 Поремећај памћења
.........................................................................................................6
3.5 Поремећај језичких функција
........................................................................................7
3.6 Поремећаји визуоспацијалних функција
....................................................................8
3.7 Поремећаји пажње
...........................................................................................................8
3.8 Поремећај понашања
......................................................................................................8
3.9 Терапија алцхајмерове болести
....................................................................................8
4. Деменција Левијевих тела (ДЛТ)
.........................................................................................9
5. Пикова болест
..........................................................................................................................9
6. Деменција здружена са болешћу моторних неурона
.......................................................9
7. Примарна прогресивна афазија
.........................................................................................10
8. Кортикобазална дегенерација
............................................................................................10
9. Деменција код Паркинсонове болести
..............................................................................10
10. Деменција код Хантингтонове болести
..........................................................................11
11. Деменција код прогресивне супрануклеарне парализе
...............................................11
12. Васкулне деменције
............................................................................................................11
13. Закључак
...............................................................................................................................13
14. Литература
............................................................................................................................14
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
2
Према DSM-IV(Дијагностички и статистички приручник за менталне
поремећаје,објављен од стране Америчке психијатријске асоцијације) критеријумима, даје
се предност утицајима когнитивних дисфункција на професионално и социјално
функционисање, а занемарена је неуробиолошка основа деменције. Према болесниковом
свакодневном животном функционисању деменција се може степеновати у три групе:
1. Лако дементне особе у стању су да живе самостално уз очувану способност
резоновања
2. Умерено дементне особе нису у потпуности у стању да се брину самостално о себи.
Занемарују неке аспекте основног функционисања и нису сигурне без присуства особе
која брине о њима.
3. Тешко дементне особе уопште нису у стању да воде самосталан живот. Константа
нега им је неопходна.
Деменција као клинички синдром настаје као последица разних обољења. Та обољења
су најчешће болести и инфекције које утичу на мозак (нпр. менингитис), притисак на
мозак (постојање тумора), недостатак крви и кисеоника у мозгу (услед можданог удара).
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
3
2. КЛАСИФИКАЦИЈА ДЕМЕНЦИЈА
Етиолошка класификација деменција
• Према етиологији, деменције су класификоване у дегенеративне и недегеративне
• Чешћа генетичка детерминисаност у поређењу са недегенеративним деменцијама
За специфичне когнитивне поремећаје и промене понашања одговорна је различита
топографија дегенеративних промена мозга. Неки типови дегенеративних деменција
удружено је са хистопатолошким маркерима а за неке друге пак, карактеристична је
селективна, регионална дистрибуција неспецифичних патохистолошких промена.
Неуропсихолошка класификација деменција
У овој класификацији деменције се деле на:
• кортикалне
• субкортикалне и
• кортико–субкортикалне деменције
За кортикалне деменције типичне су комбинације афазичних, агностичких и
апраксичних синдрома. Основне сензорне и моторне функције су очуване. Субкортикалне
деменције се карактеришу општим успоравањем свих когнитивних функција,
поремећајима пажње, памћења, мишљења.
Лечиве и не лечиве деменције
Према могућности излечења, деменције се деле на лечиве и нелечиве. Под утицајем
адекватне и правовремене терапије око 15 % оболелих има шансу да се у потпуности или
дедлимично опорави и реституише. Потенцијално излечиве деменције могу нити изазване
широким спектром обољења.
