„
:
Демијан повест о младости Емила Синклера
“ (
.
нем
Demian. Die Geschichte einer Jugend
)
роман је
немачког књижевника и
нобеловца
Хермана Хесеа
,
објављен
1919
.
У питању је
роман
образовања
.
у коме се приповеда о одрастању и сазревању нежног Емила Синклера Његов живот
,
се мења када упознаје старијег дечака Демијана који поседује несвакидашње способности и
.
, „
”
мудрости Попут других Хесеових наратива и Демијан у средиште поставља питање како
,
пронаћи себе и доћи до самоостварења те се идејна потка снажно ослања на
Јунгов
концепт
.
,
индивидуализације Такође у роману су присутни одјеци учења
гностицизма
,
[1]
најпре
идеје
каинита
,
на којима се развија тема о неопходности присуства супростављених и опречних
.
сила у животу
.
Роман је исприповедан у првом лицу из перспективе Емила Синклера Он се као средовечни
,
.
мушкарац присећа свог детињства сазревања и младости Прва епизода коју предочава читаоцу
.
,
одиграла се када је био десетогодишњак Наиме Синклер је измислио причу да је украо
неке
јабуке
,
.
,
не би ли се направио важан у друштву Једанестогодишњи грубијан Франц Кромер
.
прети Синклеру да ће га тужити родитељима ако му не донесе новац Пошто није имао довољно
,
,
,
новца Кромер наставља са уценама стално га понижава тера на крађу и обављање различитих
.
,
послова Једног дана после школе Синклеру прилази Макс Демијан ђак старијег разреда и
,
невероватно зрео момак који му прича необично тумачење
библијске
приче о
Каину и Авељу
,
која
.
је у супротности са традиционалним хришћанским учењем Демијан прети Кромеру и на тај начин
.
,
ослобађа дечака даљег мучења Након неколико година Синклер и Демијан се поново сусрећу на
часовима веронауке при припреми за
кризму
.
,
Током овог периода под утицајем Демијана Синклер
.
почиње да сумња у религијске концепте званичног хришћанства Демијан инсистира на томе да
.
,
,
вера у Бога из Библије није довољна Хришћански Бог представља целокупно добро у свету али
,
,
.
како инистира Демијан да би се пригрлио свет мора се прихватити и зло као аспект Бога
,
.
Синклер креће у интернатску школу несигуран у оно шта мисли и у шта верује Једног дана му
,
.
прилази старији ђак Алфон Бек са којим почиње да излази и да пије по кафанама У својој
,
,
бунтовничкој фази он жуди за свакојаким раскалашним задовољствима али одбија да посећује
.
,
.
јавне куће У парку сусреће младу девојку која за њега представља парадигму лепоте Пошто
,
.
никада није разговарао са њом он јој даје име Беатриче Бетриче за њега постаје симбол и идеал
.
,
којем треба тежити кроз живот Синклер мења своје понашање прекида са изласцима и прекида
.
,
.
дружење са Беком Такође окреће се сликарству и слика девојчин портрет Неколико дана касније
.
схвата да девојка на портрету личи и на Демијана На школском часу Синклер проналази
цедуљицу на којој се налази име Бога
Абраксаса
.
Синклер је убеђен да је цедуљицу послао
.
,
Демијан Не обраћајући пуну пажњу на предавање Синклер је начуо да је професор поменуо име
.
,
овог Бога Професор саопштава да је Абраксас древни Бог који у себи уједињује божанске и
.
ђаволске елементе
,
,
.
Лутајући по граду Синклер је зачуо фасцинатну музику из мале закључане цркве Неколико пута
.
долази пред цркву не би ли слушао музику Одлучује да прати
оргуљаша
.
Прати га до кафане и
.
,
,
,
седа поред њега Разговарајући Синклер спомиње Абраксаса што код оргуљаша који се зове
,
.
,
Писторијус буди интересовање Писторијус постаје Синклеру ментор помагајући му да спозна
.
,
.
нове ствари о себи Синклеру прилази школски друг Кнауер који га моли да постане његов учитељ
,
,
Међутим он сматра да има веома мало да понуди дечаку али му саопштава да је најважније да
.
научи да прихвати оно што жели дубоко у себи Током бесане ноћи Синклер спашава Кнауера од
.
покушаја да изврши самоубиство Синклер почиње да схвата да су Пистеријусова знања
,
.
ограничена јер су књишка Он му пребацује да може само да подучава о старим боговима и
,
.
.
идејама а није довољно креативан да открије нове Синклер посећује Демијанов стари дом Нови
.
власник му показује слику Демијанове мајке Синклер схвата да је њен лик насликао као портрет
.
Беатриче
.
.
Синклер одлази у нови град на колеџ Лутајући по граду сусреће Демијана Демијан га упознаје са
.
.
својом мајком Евом Њих двоје на прву лопту остварују међусобну конекцију Синклер постаје
,
.
редовни гост њиховог дома где се упознаје и са другим трагаоцима за истином Идилично стање
.
.
прекида почетак Првог светског рата Обојица одлазе у рат Синклер рањен у болници призива
.
Демијана Демијан се појављује поред његовог болничког кревета и саопштава му да није више
,
.
потребно да га призове када му ја потребна помоћ већ да увек погледа у себе и да ће га тамо наћи
.
Демијан му благо љуби усне и нестаје
Može se reći da je ovaj roman o odrastanju i pronalaženju sopstvene ličnosti od suštinske
važnosti za razumevanje čitavog Heseovog dela, tim pre što spada u njegove ranije radove.
Majka mu je rođena u Indiji u lekarskoj misionarskoj porodici, što objašnjava i njegovu
inspraciju budističkom i hindu filozofijom. Otac mu je bio sveštenik. Ovi svetovi vrše uticaj i
komešaju se u mladom Hermanu. Čini se da njegova hipersenzitivna ličnost ostaje u
procepu duhovnog i materijalnog i u zrelim godinama. On pokušava da objedini ta dva
sveta. Za vreme II svetskog rata odbija da menja pojedine delove
Narcisa i Zlatoustog
, što
ga stavlja na nacističku crnu listu. Heseov stil odlikuje majstorstvo pretakanja filozofskog u
svakodnevno, svima dostupno i razumljivo. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost
1946. Bavio se slikarstvom. S obirom na prirodu njegovih dela od važnosti je spomnuti
uticaj Jungove psihoanalize.
Emil Sinkler je pripovedač svoje ispovesti. Roman počinje opisom sopstvenog doma koji
doživljava kao celinu dva sveta. Govori o miru , uređenosti i svetlosti svog doma, o toploti i
sigurnosti koji on pruža. Zatim nam drugi svet ocrtava u liku služavke Line koja posle
večernje molitve kojoj je iskreno predana, priča priču o čovečuljku bez glave ili u licu koje
poprima kada se svađa sa ženama iz komšiluka. Njegovo odrastanje obeležava topao
roditeljski dom i mučenje od strane lokalne vršnjačke bitange Franje Kromera. Surova
realnost u koju je zapao zbog bezazlene dečije laži, podriva njegov svet i budi sumnju u sve
postojeće. Osećaj da nije dostojan toplote doma je jak i konstantan, jer krade novac od
roditelja. U razred dolazi novi učenik Maks Demijan, koji će postati Emilov spasitelj,
fasinacija i vodič kroz odrastanje. Demijan je simbol čovekovog kritičkog uma koji ne ostaje
bez pitanja i koji preispituje sve odgovore. Uz neizbežan šarm neistraženog, nedokazanog i
mističnog. Izgrađivanje sopstvene ličnosti sopstvenim rukama. Traženje i prihvatanje
sebe. Demijan nas podseća da se sve može posmatrati drugačije od onoga što se piše ili
kazuje. Kroz njegov lik pisac pokreće i pitanje simboličkog tumačenja Biblije kroz priču o
Kainu i Avelju, kao i priču o razbojnicima razapetim na Golgoti. To je, opet, i simbolizam
sam po sebi, koji za rezultat ima razmišljanje svojom glavom nad onim što nam je dato kao
gotova (ne)istina. Ali, ne odbacivanje i kritika zarad puke demonstracije bunta.
Razmišljanje. Pitanje.
Pisac se dotiče i neizbežnog buđenja seksualnosti u jednom mladom telu, krivice i radosti
koje ona donosi. “ Činio sam kao i svi ostali. Živeo sam dvostruki život deteta koje nije više
dete. Moja svest živela je u onom što me je okruživalo i što je bilo dopušteno, moja svest je
poricala novi svet koji se pojavljivao na obzorju. Ali sam pored toga živeo u snovima,
nagonima, željama podzemne vrste, preko čega je onaj svestan život gradio sebi sve
bojažljivije mostove, jer se detinji svet u meni rušio.”
Godine traženja smisla i najvećeg zadovoljstva u isparenjima alkohola deo su svake
mladosti. Emil nije mogao dugo i bar ne potpuno biti zadovoljan površnostima mladalačkih
intresovanja . “ Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam da proživim ono što je samo
od sebe htelo da izbija iz mene. Zašto je to bilo tako mnogo teško?”
Trenutak nastanka crteža ptice koja izbija iz svoje ljuske, trenutak je i preokreta romana.
Rađanje jedne ličnosti je i razoran process. Emilov crtež Demijan dovodi u vezu sa
