1
Садржај
1. Увод ........................................................................................................3
2. Саобраћај.................................................................................................4
3. Демографија и демографски чиноци....................................................5
4. Број становништва.................................................................................6
5. Структура становништа.........................................................................9
6. Територијални размештај становништа.............................................15
7. Тајна миграција....................................................................................17
8. Урбанизација........................................................................................19
9. Релативно трајна миграција................................................................20
10.Мобилност становништва...................................................................21
11.Закључак...............................................................................................22
2
УВОД
Саобраћај, као привредна делатност зависи од много фактора. Собзиром да је је један од
основних елемената саобраћаја човек, који врши саобраћајну делатност и услуге, а поред
тога, јавља се и као њихов корисник, може се закључити да је човек битан чинилац
развоја и функционисања саобраћаја уопште.
Циљ рада је да се приближи међусобна зависност између човека и саобраћаја, као и то да
се прикаже на које начине човек може да утиче на саобраћај. Сви ти утицаји, који потичу
од људског друштва, се једним именом називају демографски чиниоци. Човек као
појединац је комплексна и динамичка појава, константно је подложан кретању и
променама, па према томе и комплетно друштво носи исту карактеристику и може се
посматрати са више аспеката.
4
организације. У даљем тексту биће више речи о демографским чиниоцима развоја
саобраћаја.
2. Демографија и демографски чиниоци
Демографија је друштвена наука о становнишштву. Овај термин је први употребио
белгијски статистичар Ашил Гијар 1855. године. Демографија истражује и проучава
законитости и правилности у биолошком и миграторном кретању становништва,
промене у демографским структурама (биолошким, социо-економским и
интелектуалним), проучава какве су врсте те законитости, њихово квантитативно и
квалитативно деловање и утврђује међусобне односе кретања становништва са
другим друштвеним и економским појавама
.
Демографија као наука о динамици
становништва обухвата проучавање његове величине, структуре и поделе, као и то како
се становништво мења током времена због рађања, умирања, миграција и старења.
Демографска анализа може да се односи на целокупно становништво или групе
дефинисане критеријумима као образовање, националност, религија, економска
активност и осталим.
Важни појмови у демографији су:
Општа стопа наталитета
, годишњи број живорођених на хиљаду становника средином
године посматрања. Пошто ова мера зависи од укупног становништва то је она више
мера раста становништва него мера нивоа рађања.
Општа стопа плодности или фертилитета
, годишњи број живорођених на 1000 жена у
фертилном контигенту (често се узима период од 15. до 49. године старости, али понекад
и од 15. до 44. године).
Специфичне стопе фертилитета по старости
, годишњи број живорођених (од мајки
старих између
x
до
x+n
) на 1000 жена у одређеним старосним групама (обично старост
по петогодишњим старосним групама 15-19, 20-24 итд.)
Општа стопа смртности или морталитета
, годишњи број умрлих на 1000 становника
средином периода посматрања.
Стопа смртности одојчади или инфантилног морталитета
, годишњи број умрле деце
млађе од 1 године на 1000 живорођених.
5
Очекивано трајање живота
, број година које појединац одређене стрости може
очекивати да ће доживети уз актуелни ниво смртности по старости.
Стопа укупног фертилитета
, број живорођених на 1 жену у њеном репродуктивном
животу, ако буде рађала по истим специфичним стопама фертилитета по старости као и
у години посматрања, то јест то је сума специфичних стопа фертилитета по старости. За
просто обнављање становништва потребан је ниво од око 2,14 деце по жени, при ниским
морталитетним условима.
Бруто стопа репродукције
, број женске деце које ће родити жена у току свог
репродуктивног периода по актуелним специфичним стопама фертилитета, а може се
израчунати и као производ стопе укупног фертилитета и вероватноће рађања женског
детета (0,485).
Нето стопа репродукције
, број женске деце које ће родити једна жена по истим
специфичним стопама морталитета и стопама фертилитета као у години посматра, то
јест ако буде изложена датом распореду рађања и умирања. За просто обнављање
становништва потребно је да ова мера буде 1, што би значило да свака жена роди 1
женско дете. Ова мера се може добити и као производ бруто стопе репродукције
и медијане вероватноће доживљења за старост од 50 година.
Демографија се ослања на употребу огромних количина података, укључујући резултате
пописа становништва и бележење рођења, брака и смрти. У многим земљама, посебно у
трећем свету, поуздани демографски подаци се још увек тешко прикупљају.
Становништво Нигерије је, на пример, током 1980-их процењено на око 100 милиона
људи, док је пописом становништва из 1991. пописано мање од 89 милиона људи.
У подели чинилаца развоја саобраћаја по њиховој природи или пореклу могу се
издвојити друштвени чиниоци. То су сви утицаји који потичу од људског друштва, од
становништва подручја чији саобраћај посматрамо. Под друштвеним чиниоцима се
подразумевају сви они утицаји који потичу од људског друштва или његове
организације. Према томе, постоје две групе друштвених чинилаца: демографски и
институционални чиниоци.
Демографски
чиниоци су чиниоци који потичу од самог
становништва или прецизније од броја становника, структуре становништва, густине
насељености итд.
3. Број становника
Скуп људи на одређеној територији чини становништво, а основни члан тог скупа људи
је становник. Број становника на Земљи се утврђује тако што већина земаља редовно
врши попис становништва. Екумена представља насељени део Земље, а пошто сви
делови нису погодни за живот постоје и они делови који нису насељени и називају се
једним именом – анекумена. Екумена није равномерна пошто ни сви услови за живот
нису равномерно и правилно распоређени.
Број становника на планети Земљи се стално мења и последица је сталног умирања и
рађања људи, што уствари представља природно кретање становништва. Већина
Европљана, Северноамериканаца и Аустралијанаца живи дуже од осталих људи због
високог животног стандарда, квалитетнијег и удобнијег живота. Међутим, у овим
групама људи рађа се мало деце, становништво стари и број становника се споро
7
Слика 1: Просечан број аутомобила на 1000 становника
На основу овога, може се рећи да исти број становника не подразумева и исти саобраћај,
као и да већи број становника гарантује већи и развијенији саобраћај. Иако је
становништво главни разлог постојања саобраћаја, оно не утиче директно на саобраћај
него посредно, преко одређених активности. Становници одређеног подручја
представљају потенцијалне произвођаче, понуђаче и потрошаче саобраћајне услуге, па
је, према томе, за развој саобраћаја повољнији већи број становника, али и други услови.
Промене у броју становника одређеног подручја настају услед природног и механичког
прираштаја становништа. Природни прираштај је разлика између наталитета (броја
новорођених) и морталитета ( броја умрлих) у јединици времена (најчешће период од
годину дана). Мехнички је уствари разлика између имигрције и емиграције, тачније оних
који су се иселили из одређеног подручја и оних који су се доселили у исто. Промене
броја становника настале услед природног прираштаја су споре и у већини земаља су
мање од 1% годишње. На основу овога можемо издвојити четири групе земаља.
Прву групу земаља чине земље са високим природним прираштајем, изнад 20 ‰ (Конго,
Мадагаскар, Јемен, Индија, Оман). Другу групу чине земље са умеренијим природним
прираштајем 10‰ - 20‰ (Алжир, Аргентина, Бразил, Мароко, Кина). Трећу групу чине
земље са ниским природним прираштајем до 10‰ (већина европских земља, САД,
Канада, Аустралија, Јапан). Низак природни прираштај је углавном одлика високо
развијених земаља. Постоји такође и четврта група, која се јавља у новије време, и коју
образују земље са негативним природним прираштајем, тачније код којих је број умрлих
већи од броја новорођених. Ова појава се назива
депопулација
. Карактеристична је за
више од 20 земаља у које спадају Русија, Украјина, Балтичке земље, Немачка, Чешка,
Словачка, Србија, Мађарска, Румунија...).
