Средњошколски центар „Љубиша Младеновић“ Бања Лука
Семинарски рад – Демократија и људска права
1
1. Цивилно друштво
Цивилно друштво је израз под којим се у најширем смислу подразумевају све
институције неког друштва које обављају одређене јавне функције, а иза којих не стоји
санкција, односно ауторитет државе, а истовремено немају примарни економски интерес.
У ужем смислу се под тим подразумијевају свеукупна маса невладиних организација у
неком друштву. Као синоним се користи и израз грађанско друштво.
Дефиниција Центра за цивилно друштво Лондонске економске школе наводи
грађанско друштво као сферу "неприсилне колективне акције" око заједничких интереса,
сврха и вредности, а чије су институционалне форме различите од државе, породице и
тржишта. Као примери организација цивилног друштва се уз невладине организације
спомињу и синдикати, добротворне организације, месне организације, групе за
самопомоћ, друштвени покрети и сл.
Цивилно друштво је један од елемената троделног оквира који чине држава,
економија и цивилно друштво. Цивилно друштво је примарни локус креирања идеологије
за изградњу консензуса и легитимизирање моћи, што значи, креирања и одржавања
културалне и социјалне хегемоније доминантне групе путем сугласности, а не присилом.
Цивилно друштво је арена у којој се натечу конфликтни интереси (заправо класни
интереси) и без директне доминације и присиле држава и тржиште морају за своју
легитимност придобити сугласност цивилног друштва. Састоји се од акција грађана (свих
људских бића), појединачно и заједно, усмерених побољшању своје заједнице и друштва.
Такве акције су темељ на којем почива демократија, плурализам, поштовање људских
права, добра владавина и кохезивност друштва.
Цивилно друштво је подручје институција, организација, мрежа и појединаца
смештена између породице, државе и тржишта, у које се људи удружују добровољно ради
заговарања својих заједничких интереса. У својој најједноставнијој форми, цивилно
друштво представља скуп институција и удруга/организација које спајају људе уз владу и
приватни сектор.
Пуно је дефиниција цивилног друштва, али све оне на крају имају заједнички назив.
Под тиме се мисли на организације цивилног друштва које се називају волонтерским,
неовисним, непрофитним, невладиним и трећим сектором те им је заједничка слобода
удруживања и деловање у којем се препознаје опште добро. У то се, наравно, не убрајају
политичке странке које се боре за власт. Укратко речено, цивилно друштво јест антитеза
држави јер је оно својеврсна опозиција држави и контрола.
Средњошколски центар „Љубиша Младеновић“ Бања Лука
Семинарски рад – Демократија и људска права
2
Под цивилним друштвом се најчешће подразумева простор бесприсилне колективне
акције окупљене око заједничких интереса, циљева, вредности. Цивилно друштво се
смешта у простор другачији од оног државе, тржишта и породице. Цивилно друштво се
састоји од формалних и неформалних организација - грађанских иницијатива. Развијено
цивилно друштво је основни предуслов за настајање и одржавање правне и демократске
државе.
Цивилно друштво најчешће обухвата организације као што су: регистроване
хуманитарне организације, организације за заштиту (женских, дечјих) људских права,
религијске, еколошке, професионална удружења, пословна удружења, синдикати, групе
самопомоћи, друштвени покрети, заговарачке групе, коалиције и друге.
