ОБРАЗОВАЊЕ И САВРЕМЕНИ УНИВЕРЗИТЕТ
492
Branislav Stevanović
Univerzitet u Nišu
Filozofski fakultet, Niš
SVI DEMOKRATSKI PREDUSLOVI
Sažetak:
Demokratski preduslovi uključuju niz različitih faktora koji se mogu dife-
rencirati po ekonomskim, socijalnim, istorijsko-tradicijskim, vrednosnim i drugim
osnovama. Takođe, ispravno je govoriti o njihovom prepletu i uzajamnoj vezi, bu-
dući da demokratija nije prost kvalitet društvenog sistema, već “kompleks obeležja“
(Lipset) ili“interaktivni sistem“ (Linc i Stepan). Među istraživačima postoji saglasnost
o potrebi demokratskih preduslova, ali ovaj konsenzus nije praćen i odgovaraju-
ćim stepenom njihove sistematske naučne elaboracije. Rad polazi od teze da je iz
obilja predloženih “uslova” ili “elemenata” demokratijemoguće izdvojiti neke osnov-
ne pretpostavke demokratije primerene savremenim uslovima. One se generalno
mogu podeliti u tri velike grupe: društveno-ekonomskih, pravno-političkih i kultur-
nih činilaca. Ovakva podela činilaca je izvršena ne po važnosti ili “socijalnoj težini”,
već izmetodičkih razloga njihovog što preglednijeg razvrstavanja i prikazivanja. Jer,
demokratije obuhvataju više sfera koje su u međusobnoj interakciji i koje jedna dru-
gu jačaju, a ogledaju se pre svega u tržišnoj privredi, građanskom društvu, vladavini
zakona i demokratskoj političkoj kulturi.
Ključnereči:
demokratija, demokratske pretpostavke, savremeno društvo, autonomi-
ja građana, struktura društva, socio-kulturna stvarnost
Višeznačnost savremenog pojma demokratije nesumnjivo je rezultatdelo-
vanja mnogih preduslova i faktora, od kojih neki, stricto sensu, nisu uvek deo užeg
korpusa modernih demokratskih institucija i procedura. Karakterističan je u tom
smislu primer
političke kulture
koja, kao nosilac tradicije vezane za politiku, utiče na
ljude da učestvuju ili ne u procesima odlučivanja o javnim stvarima, te pospešu-
je određene vrednosti u ukupnom društvenom životu. To je neke autore navelo
da govore o predominantnoj ulozi obrazovanosti i vaspitanosti za demokratiju,
budući da se u svakom od oblika društvenosti – prema strukturi unutrašnjih od-
nosa – mogu prepoznati, “demokratske”, odnosno autoritarne tendencije. Kada
govorimo o demokratskim preduslovima ili pretpostavkama, radi se, međutim, o
čitavom nizu različitih faktora i činilaca demokratije, koji se mogu diferencirati po
raznim osnovama: ekonomskim, socijalnim, istorijsko-tradicijskim, vrednosnim i
dr. Stepen uvažavanja ovih preduslova, u zavisnosti je od konkretnih okolnosti
jedne društvene zajednice– razume se, pod pretpostavkom da njeni članovi uop-
šte žele da učestvuju u izgradnji demokratskog društvenog poretka. Jer, danas
u svetu postoji mnogo država čiji podanici (a oni to i jesu) iz tradicijskih ili nekih
УДК 321.7:316.3
САВРЕМЕНО ДРУШТВО И САВРЕМЕНИ УНИВЕРЗИТЕТ
493
drugih razloga uopšte i ne razmišljaju o demokratiji kao poželjnom društvenom i
političkom cilju-procesu, no, taj problem za nas, ovom prilikom, nije od teorijskog
interesa, pa se na njemu nećemo zadržavati.
Teško da bilo koji od “preduslova za demokratiju” pojedinačno može biti iz-
dvojen kao odlučujući, a još manje “dovoljan” za uspostavu demokratskih odnosa i
procesa. Mnogo je ispravnije govoriti o prepletu i uzajamnoj vezi više faktora, budu-
ći da je sama demokratija jedan veoma složen proces, koji uključuje prisustvo vrlo
različitih, pa i protivurečnih činilaca i tendencija. Kako kaže S. Lipset – “demokratija
nije prost kvalitet društvenog sistema, već kompleks obeležja koja mogu biti klasi-
fikovana na mnogo raznih načina.”
1
Ili, kako u skorije vreme tvrde H. Linc (Linz) i A.
Stepan: “Dobro shvaćena demokratija nije samo režim, ona je interaktivni sistem.“
2
Ovo prethodno stalno valja imati na umu,pogotovo u onim društvima koja
su kao svoj cilj zacrtala ukorenjivanje i razvijanje demokratije, a imaju malo de-
mokratskih tradicija - kakva su, na primer, tzv. “postsocijalistička” društva” Srednje
i Istočne Evrope.
3
Neologizmi nastali dodavanjem prefiksa “post” na nešto stari-
je termine (postmetafizika, postindustrijsko, postmoderno, etc.) malo šta kazuju
o onome čemu se nude kao označitelji, osim o pukom napuštanju “prethodnog
stanja stvari”. “Postsocijalizam”, zapravo, kao i svi ostali “post-izmi”, ostaje upućen
– unazad, konkretno na socijalizam, tj. na stanje koje upravo želi da transcendira,
čime samo pokazuje sopstvenu heteronomnu prirodu. Govoriti o pretpostavka-
ma za demokratiju u njima, stoga zapravo znači tragati za uzrocima neuspelog
“presađivanja” određenih političkih institucija iz razvijenih u manje razvijene de-
mokratske sredine – kakav,na primer, jeste i srbijanski “socio-kulturni milje“.
Ima puno razloga za zaključak da se i naši početni politički neuspesi u vezi s
demokratijom mogu objasniti nedostatkom ili nedovoljnom razvijenošću nekih “pret-
hodnih radnji” ili, kako insistira Lipset, “pred-uslova”, bez kojih demokratske institucije
(ukoliko ih uopšte ima), eo ipso, nikadne mogu dovesti do otvorenog, odgovornog i
čovečnog društva -koje jegotovo sinonim za savremenu demokratiju. “Uvođenje” po-
litičkih ustanova demokratskog profila zahteva i one pretpostavke tj. preduslove, koji
su vezani za političku kulturu, ali i ne samo za nju. Radi se, kako smo već pomenuli, o
širokom spletu faktora ili “sindromu uslova” (Lipset)
4
različite provenijencije – od eko-
1
Sejmor M. Lipset,
Politički čovek
, Rad, Beograd, 1969, str. 66.
2
Huan Linc i Alfred Stepan:
Demokratska tranzicija i konsolidacija
, Filip Višnjić, Beograd, 1998, str.
29. Po mišljenju pomenutih autora, ”demokratska tranzicija je završena kad je postignuta dovoljna
saglasnost o političkim postupcima za dolaženje do jedne izabrane vlade, kad vlada dolazi na vlast
neposredno na osnovu slobodnih i sveopštih izbora, kad takva vlada ima faktičku vlast da stvara
novu politiku i kad izvršna, zakonodavna i sudska vlast koju je stvorila nova demokratija ne mora
de
jure
da deli vlast sa drugim organima.” (Huan Linc i Alfred Stepan,
ibid
,
str. 15.)
3
U literaturi su u teorijskom opticaju i mnogi drugi izrazi, koji u suštini tendiraju da predstavljaju jedno
te isto – društva nastala nakon razgradnje ili “implozije”
socijalizma
. U tom smislu, govori se i piše o
“post-socijalističkim“, “post-real-socijalističkim”, “tranzicijskim”, “post-totalitarnim“, “post-boljševičkim“,
“
post-komunističkim
” društvima i dr. Za upotrebu poslednjeg izraza, međutim, trebalo bi dokazati da
ono što on označava, zaista dolazi posle “komunizma” (onako kako je on opisan kod Marksa), za šta,
ipak, nema dovoljno ni teorijski utemeljenih ni praktično verifikovanih razloga.
4
Sejmor M. Lipset
, ibid
, str. 97.
САВРЕМЕНО ДРУШТВО И САВРЕМЕНИ УНИВЕРЗИТЕТ
495
V. Vasović, praveći razliku između “obeležja” i “pretpostavki” demokratije, u
ova prva uključuje: izvesnu ograničenost političke sfere, vladavinu prava, slobode
i prava građana, političku jednakost, odgovornost nosilaca političke vlasti, politič-
ki pluralizam, kompetitivnost između pluralizovanih centara moći, izbore, slobo-
du mas-medija i demokratsko javno mnjenje, kao i određene obrasce ponašanja
elite. U grupu pretpostavki, pak, spadaju: međunarodni kontekst (globalizacija),
određen stepen društveno-ekonomskog razvoja (bogatstvo, industrijalizacija, ob-
razovanje, urbanizacija, iskristalisani svojinski odnosi, ekonomsko ujednačavanje),
razvijene političke institucije, psihološki faktori, kulturni obrasci ponašanja poli-
tičkih subjekata, biološki i geografski faktori, te vladavina principa kongruencije
(slaganja) između različitih interesa, vrednosti i procedura njihovog ostvarivanja.
8
J. Trkulja u uslove i “činioce” “osvajanja demokratije” ubraja: oslobođenje
ekonomije od tutorstva politike (robnu privredu, privatnu svojinu, konkurenciju i
dr.), stvaranje građanskog društva, konstituisanje građanina, pravnu državu i vla-
davinu prava, sistemsku i sistematsku kontrolu nosilaca političke vlasti, podelu
vlasti, nezavisno sudstvo, ustanovljenje političkog pluralizma, određeni tip izbor-
nog sistema, institucionalizovanu javnost i slobodu informisanja, participativno-
demokratski tip političke kulture i (još jednom) civilno društvo u kojem se “rezimi-
rajui afirmišu prethodni elementi i pretpostavke bitne za stvarnu demokratizaciju
politike i društva”
9
.
Izdvojićemo ovom prilikom još tri shvatanja o preduslovima demokratije, od
strane naših autora. Đ. Šušnjić smatra da demokratija postoji tamo gde su ostva-
reni sledeći uslovi: vladavina zakona (isključenje lične samovolje), predstavnička
vlada, postojanje opozicije, jednakost građana pred zakonom (suverenost građa-
nina), slobodni i tajni izbori, nezavisni izvori obaveštavanja, slobodno tržište roba,
radne snage, ideja i ljudska prava. Pored toga, smatra Šušnjić, moraju biti ispunje-
na i dva preduslova – socijalni (odsustvo oštrih nacionalnih, verskih i klasnih suko-
ba, tj. saglasnost o načinu života i osnovnim vrednostima) i kulturni (spremnost i
veština vođenja razgovora).
10
B. Tadić pod demokratskim uslovima podrazumeva: privatnu inicijativu i slo-
bodno tržište, spremnost na nenasilno rešavanje unutardruštvenih sukoba, višepar-
tijski sistem,slobodu i jednakost (kao temeljne vrednosti), demokratizaciju porodice
(da bi bila izvorište demokratske političke kulture), ekonomski relativno razvijenu i
stabilnu ekonomiju tj. društveno-ekonomski razvoj (sa posebnim akcentom na urba-
nizaciju, obrazovanje, masovne medije i stalnom restrukturiranju društvenih grupa).
11
Na kraju, V. Butigan u“sociokulturne uslove parlamentarnog politič-
kogsistema”, ubraja sledeće: određen stepen ekonomskog razvoja, civilno
civilno društvo
(zbornik), Editor V. Pavlović, Eko centar, Beograd, 1995, str. 109.
8
Vučina Vasović, Problemi definisanja i modeliranja demokratije, u:
Demokratija, vaspitanje, ličnost
(zbornik), Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, str. 67-75.
9
Jovica Trkulja
:
Nenaučene lekcije o demokratiji, u:
Demokratija, vaspitanje, ličnost
(zbornik), str. 80-86.
10
Đuro Šušnjić:
Dijalog i tolerancija
, Čigoja štampa, Beograd, 1997, str. 151.
11
Božidar Tadić:
Sociologija politike
, Unireks, Podgorica, 1996, str. 317-330.
ОБРАЗОВАЊЕ И САВРЕМЕНИ УНИВЕРЗИТЕТ
496
društvo,“kulturni” status politike, višepartijski sistem (sa konsenzusom partijskih
elita o demokratskim “pravilima igre”) i politički svesnog građanina sa razvijenom
političkom kulturom.
12
Kratak pregled mišljenja nekih stranih autora (i koncepcija) o pretpostavka-
ma, uslovima, obeležjima ili pak, elementima savremene demokratije, započeće-
mo stavovima J. Šumpetera (Schumpeter), čija se varijanta demokratije u teoriji-
naziva “kompetitivnim elitizmom”. “Uspeh demokratske metode”, po Šumpeteru,
zavisi od poštovanja sledećih uslova: ljudski materijal politike (patijski aparat)
mora bitidovoljno visoko kvalitetan, stvarni doseg političkih odluka ne treba pre-
terano proširiti, postojanja dobro obučene birokratije ipostojanja demokratske
samokontrole.
13
U (kritičkim) komentarimaove vrste moderne demokratije mogu
se naći i ovi uslovi: industrijsko društvo,fragmentarni modeldruštvenih i političkih
sukoba, oskudno informisani i emocionalni birači, politička kultura koja toleriše
razlike mišljenja, uspon tehničkih eksperata i menadžera i utakmica između drža-
va za međunarodnu prevlast.
14
Shvatajući demokratiju kao “sistem proceduralnih pravila s normativnim im-
plikacijama“, Dž. Kin (Keane) u “minimalne zahteve“ sopstvene “proceduralističke“
definicije demokratije ubraja: jednako i sveopšte pravo glasa za odrasle građane,
vladavinu većine i zajamčena prava manjina (koja predviđaju da kolektivne odlu-
ke moraju dobiti odobrenje velikog broja onih koji imaju prava da ih donose), vla-
davinu prava, ustavne garancije za slobodu udruživanja i izražavanja kao i druge
slobode koje obezbeđuju izbor između “istinskih alternativa“.
15
R. Dal je pak demokratske sisteme prepoznavao po tome da li ispunjavaju tri
neophodna uslova, odnosno omogućavaju svojim građanima: da formulišu svoje za-
hteve, da iskažu svoje zahteve i da njihovi zahtevi budu jednako vrednovani od stra-
ne vlade. Za ove tri mogućnosti društvene institucije bi morale pružiti barem osam
garancija, tj.sloboduda se stvaraju organizacije i da se u njih stupa, slobodu govora,
pravo glasa, pravo izbora u javne službe, pravo političkih vođa da se takmiče za podrš-
ku i glasove birača, alternativne izvore informacija, slobodne i poštene uzbore i mo-
gućnost da vladine institucije zavise od izbora i na druge načine izraženih zahteva.
16
U
opšte karakteristike, kako klasičnog pluralizma, tako i “neopluralizma”, kojem zapravo
pripada Dalova koncepcija, mogu se svrstati i sledeće njihove odlike: građanska pra-
va (uključujući načelo jedan čovek – jedan glas), sloboda izražavanja i udruživanja,
sistem ograničavanja i ravnoteža između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti kao i
administrativne birokratije i takmičarski izborni sistem sa (barem) dve partije.
17
Glavni preduslovi sledeće po redu, tzv. “legalne demokratije” (ili demokratije
nove desnice) su: delotvorno političko vođstvo koje se rukovodi liberalnim nače-
12
Vjekoslav Butigan
: Uvod u kulturu politike
, Grafika, Pirot, 1994, str. 59.
13
Joseph A. Schumpeter,
Kapitalizam, socijalizam i demokracija
, Plato, Beograd, 1998, str. 322-328.
14
M. Matić i M. Podunavac:
Politički sistem
,
Institut za političke studije, Beograd, 1994, str. 301.
15
Džon Kin,
Mediji i demokratija
, Filip Višnjić, Beograd, 1995, str. 124.
16
Robert Dal,
Poliarhija
, Filip Višnjić, Beograd, 1997, str. 12-13.
17
M. Matić i M. Podunavac,
Politički sistem
, str. 304.
