1

Антидрама, драма апсурда

назив  за модерну драму која се појавила у француској књижевности педесетих

година деветнаестог века;

Јонескова “Ћелава певачица”  (1950) и Бекетова драма “Чекајући Годоа” (1953)

означиле су појаву драме апсурда као академског и позоришног правца.

Настала је у послератној клими, има корене у филозофији егзистенцијализма,

чије   се   битне   одлике   могу   уочити   код   већине   драмских   писаца:   апсурдност
егзистенције,  губитак   комуникације,   двосмисленост   осећања,   безразложност   и
механичност гестова, отуђеност, језик лишен значења.

Нелогичним развојем радње, бесмислом речи и поступака  и одсуством акције

драма   апсурда   руши   све   конвенције   драмске   књижевности,   изражавајући   његову
изгубљеност, усамљеност и страх. 

Код нас позоришни комади Александра Поповића имају тематски, структурално

и лексички бројне одлике драме апсурда.

Представници: Алфред Жари, Гијом Аполинар, Егем Јонеско

Синтакса глаколских облика

бави се значењем и функцијом глаголских облика;

презент

Цело вече седе на капији и дискутују.

1  

индикативни (прави) презент

  – означава радњу која се дешава у тренутку када о

њој говоримо. Гради се од имперфективних (несвршених) глагола.
Овај презент је врло често у дијалогу.
А 

Шта сад радиш?

Б 

Читам.

Сава се код Београда улива у Дунав

.

Такође индикативан, за нијансу се разликује од њега, а зове се  

индикативни

квалификативни   презент

  (научне,   уметничке   или   животном   праксом   утврђене

истине) .

Српски језик и  књижевност 

IV разред општег смера

Гимназија “Таковски устанак” - Горњи Милановац

професор Гордана Јовановић

белешке Ј.M.

школска 2006/2007

http://www.scribd.com/AnaMilinkovic

2

Марија свира клавир.
Он говори немачки.

У овим књигама налазе се најлепше песме

.

релативна употреба презента

 – релативни презент означава радњу која је напоредна

са неким другим временом, а не са временом говорења.

Пре неколико дана идемо нас двојица улицом, кад сретнемо Петра.

релативни квалификативни 

Чим се разиђе један круг, он луња по дворишту као уклета душа.

презент за будућност

 – гради се од имперфективних глагола

гномски презент

 – у пословицама – 

релативни презент

По јутру се дан познаје

.

модални презент

Одлазим кући и не враћам се више

.

Врућина је, умирем од жеђи

.

условне радње

Ако уштедимо новац, ићи ћемо на летовање.

Сељаци спуштају предмет кад хоће да се одморе.

Иво Андрић (1892 – 1975)

Рођен   је   у   Травнику,   гимназију   учио   у   Сарајеву   и   као   младић   припадао   је

револуционарном покрету Млада Босна.

Био је велики поборник југословенства.

Основну школу завршио у Вишеграду. Студирао је у Заграбу, Кракову, Грацу, где

је и докторирао 1924. године.

После атентата на Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године враћа се у земљу,

али   га   аустријске   власти   прогоне   и   затварају   га   у   Шибенику   и   Марибору.   Био   је
болешљиве   природе.  Од   1919.   живи   у   Београду,   а   од   1920.   почиње   да   ради   у
дипломатској служби. Прво постављење добио је у Ватикану, а од 1921. у Конзулату и
Букурешту. Од 1922. је у Трсту, а од 1923. је вице конзул у Грацу, где је и докторирао

Српски језик и  књижевност 

IV разред општег смера

Гимназија “Таковски устанак” - Горњи Милановац

професор Гордана Јовановић

белешке Ј.M.

школска 2006/2007

http://www.scribd.com/AnaMilinkovic

background image

4

украјински, уридски итд.

Објава Првог светског рата затекла га је је у Сплиту где је и ухапшен због своје

југословенске оријентације. Годину дана провео је по затворима Сплита, Шибеника,
Марибора, а амнестиран је 1917. након чега долази у Загреб, где је један од покретача и
уредника југословенског часописа “Књижевног југа”. Одлази 1919. године у Београд.
Прима место секретара у Министарству вера.

Други светски рат проводи у Београду, 1945. постаје посланик у Скупштини БиХ

и у Савезној народној скупштини.

После Првог светског рата написао је две књиге лирских разматрања у прози:

“Екс Понто” 1918.  - лирски дневник Андрићевих тамновања, а друга “Немири” 1920.
Исте године изашла му је друга приповетка “Пут Алије Ђерзелеза”. Након тог дела
главна тема Андрићевих књижевних дела је његова родна Босна – босански људи, села
и градови, босански пејзаж. Радња његових романа и приповедака обухвата босански
живот   од   доласка   Турака   па   све   до   његових   дана.   Иако   је   писао   романе,   њега   не
можемо сврстати у романскијера. У његовим романима нема главних лица и главне
радње,   нема   заплета   и   расплета.   То   су   хронике   (романи,   слике  обичаја,   живота,
психолошке студије лица.

Целокупни износ Нобелове награде поклонио је из два дела библиотекарском

фонду БиХ. Веома често је учествовао у акцијама помоћи библиотекама  и давао је
новац у хуманитарне сврхе.

Године 1963. код Удружених издавача (Просвета, Младост, Светлост и Државна

заложба Словеније) излазе његова прва сабрана дела у десет томова.

Наредне године борави у Пољској где у Кракову бива промовисан за почасног

доктора Јагелонског универзитета.

Након   смрти   своје   жене   Милице   1968.   године,   Андрић   настоји   да   своје

друштвене активности сведе на најмању могућу меру, много чита и мало пише.

Здравље га полако издаје и често борави у болницама и бањама на лечењу.

Умро је 13. марта 1975. у Београду.

Диктат

Мој отац је некако неприступачан за суседе. Не да он свој поподневни мир за неке
необавезне разговоре. За људе из зграде је скоро незнанац. Једном му комшија Дуле
каже: “Ти си бре, невидљив за обичан свет. Нисмо ваљда непријатељи? Не знам кад
сам те видео. Ми ћемо вечерас доћи и вама, а ти немој рано у хоризонталу.”

Српски језик и  књижевност 

IV разред општег смера

Гимназија “Таковски устанак” - Горњи Милановац

професор Гордана Јовановић

белешке Ј.M.

школска 2006/2007

http://www.scribd.com/AnaMilinkovic

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti