Depozitni i nedepozitni izvori sredstava
МАТУРСКИ РАД
Предмет: Монетарна економија
Тема: Депозитни и недепозитни извори
средстава
Професор: Ученик:
САДРЖАЈ:
2
1. Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Финансијски потенцијал банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3. Структура финснијског потенцијала банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
4. Формирање финансијског потенцијала банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
5. Депозитни извори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
6. Недепозитни извори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
7. Мобилизација и концентрација слободних новчаних средстава . . . . . . 10
8. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
9. Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

4
ФИНАНСИЈСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ БАНКЕ
Основни банкарски агрегат је финансијски потенцијал. Финансијски потенцијал
је обим слободних средстава банака, расположив за пласирање. Финансијски
потенцијал је расположив тек након што банка измири обавезе у односу на прописану
стопу ликвидности. Из тога произилази да је финансијски потенцијал разлика између
укупног финансијског потенцијала и прописаних резерви (обавезна резерва коју
прописује централна банка и резерве које су одређене пословном политиком).
У финансијски потенцијал банке су укључене следеће категорије средстава:
1) Новчани потенцијал:
Новчани депозити
Ликвидни дио трајног капитала (трајни капитал-трајна средства
и улози)
Обавезе по издатим хартијама од вриједности
Међубанкарски кредити
Средства централне банке
2) Девизни потенцијал:
Девизни депозити привреде
Девизна штедња грађана
Остала девизна средства
Финансијски потенцијал формира се од депозита привреде, становништва и
осталих сектора. Депозити могу бити трансакциони (краткорочни) депозити и штедни и
орочени депозити. Разлика између штедних и орочених депозита је у томе што за
разлику од орочених депозита, штедни депозити немају рокове доспјећа. Други извор
формирања финансијског потенцијала су недепозитни извори. Недепозитни извори
настају задужењима код других банака и на финансијском тржишту као и емисијом
вредносних папира, најчешће обвезница. Недепозитни извори скупљи су од
депозитних. Трећи извор формирања финансијског потенцијала је формирање капитала
банке. Формирање капитала је релативно најјефтиније и зависи од политике дивиденди.
Извор формирања капитала по правилу могу бити:
интерни из остварених прихода умањених за плаћене дивиденде
акционарима,
екстерни продајом акција-креирањем инструмента задужености.
Основни облици екстерног формирања капитала су:
редовне акције
преференцијалне акције
и одређене врсте дугорочних обвезница.
Од значаја за финансијски потенцијал су његова рочна и секторска
структура. Извори средстава са роковима од 1 до 3 године су краткорочни и
средњорочни кредитни потенцијал. Средства изнад 3 године сврставају се у дугорочни
потенцијал. Статички равнотежа постоји када су квантитативно уравнотежени
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti