Definicija depresivnosti
Subjekt oseća depresivnost kada procenjuje da mu je takav
kakav je nemoguće živeti u svetu takav kakav jeste, da je tu nemoguće
bilo šta promeniti, tako da se oprašta od života.
Danas se pod nazivom „depresija” kriju različiti kognitivni,
afektivni i psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano
obuhvatan, što stvara zabunu.
Depresija je uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između
njega i sveta. Subjekt je depresivan zato što je uveren da je
neadaptacija
njegova greška, da je on kao biće neadekvatan i bezvredan, mada on
može postati depresivan i kada definitivno shvati da je ovaj svet jedno
besmisleno i pokvareno mesto.
Struktura depresije
Osnovni kontekst u kome se javlja osećanje depresivnosti je „fundamentalni
gubitak”, tako je na neki način ono povezano s osećanjem
žalosti. Ovo se najbolje uočava kada se depresija javlja kao reakcija na neki
značajan gubitak.
Gubitak je takav da pogađa samu suštinu bića osobe, tako da ona ne može
da zamisli svoj budući život bez tog objekta, pa samim tim to doživljava kao
gubitak samog života.
Depresivno osećanje je neka vrsta žalosti za samim sobom, odnosno za
sopstvenom suštinom koja se smatra nepovratno izgubljenom.
Struktura depresije
Depresivno osećanje je jako intenzivno i neprijatno stanje kojem se subjekt
u potpunosti prepušta. Depresivna osoba tako postaje potpuno
zaokupljena sobom i negativnim predstavama o sebi.
Rezultat takve mentalizacije su osećanja bezvrednosti, beskorisnosti,
nesposobnosti i inferiornosti.
Posledica ovakvog stava i preokupacije je poremećaj subjektovog odnosa
sa svetom: ništa više nije važno i ne može mu privući pažnju, nema motiva i
energije, ne može da se skoncentriše- potpuna psihomotorna inhibicija.
Osoba koja je preokupirana depresivnim predstavama je potpuna
ravnodušna prema svetu koji je okružuje.
