Pre nego što se počne razmatranje uticaja sporta i fizičke aktivnosti na razvoj dece,moramo
razjasniti po čemu se to dete razlikuje od odraslih.
Naime, bitno je shvatiti da dete nije čovek u malom. Morfološki, psihički, biohemijski,
endokrini, socijalni, i svaki drugi status, koji definiše jedinku, je različit kod deteta u odnosu na
odraslog čoveka. Prvo, zbog toga što je kod dece prisutan fenomen rasta. Ali, jedni organski
sistemi rastu brže, a drugi sporije. Najbrže se raste od 1-3 godine, i na početku puberteta. Masno
tkivo se uvećava razmnožavanjem ćelija od IX-XII meseca, i od 12. godine do adolescencije, a
van ovog perioda se masno tkivo uvećava samo uvećanjem mase ćelija masnog tkiva. Zbog toga
su ovi periodi kritični za kasniji razvoj gojaznosti odraslog čoveka.
Objašnjenje zbog čega je detinjstvo toliko važno za ljudsku rasu leži, između ostalog, i u tome
što čovek petinu svog života provede kao dete, dok se period «detinjstva» kod životinja može
videti iz tabele 1.
FAKTORI RASTA
Rast deteta je regulisan delovanjem različitih uticaja, koje možemo podeliti na endogene, i
egzogene. Endogeni uticaji: nasleđe (genetski faktori), rasa, pol, endokrine žlezde. Egzogeni
uticaji su klima, godišnja doba, prehrana, bolest, fizička aktivnost, psihički faktori, socijalno-
ekonomske prilike. Genetski faktor ne samo što je odlučujući za rast, građu i izgled jedinke, već
sa svih 70% učestvuje u izdržljivosti, brzini, i drugim elementima bitnim za sport. Uticaj rase
nije još uvek proučen do kraja, ali se smatra da veću ulogu imaju socijalno-ekonomske prilike u
kojima žive pojedini pripadnici iste rase. Endokrine žlezde (sa unutrašnjim lučenjem) ispoljavaju
svoj uticaj još u toku intrauterinog života, da bi se njihov uticaj nastavio u toku čitavog života.
Klima verovatno nema bitniji uticaj na rast, za razliku od godišnjeg doba. Poznato je da deca više
rastu u proleće, a na težini dobijaju u jesen. Oskudna ishrana može doprineti odlaganju puberteta,
međutim, ukoliko nepovoljni uticaji oskudne ishrane ne traju predugo, organizam je u
mogućnosti da kasnije kompenzuje manjak gradivnih i energetskih materija, i da se na kraju
pravilno razvije, u skladu sa svojim genetskim potencijalom. Naravno, nedostatak određenih
materija, kao što su vitamini, na primer, mogu imati naegativne uticaje na rast, koji mogu postati
definitivni. Lakše bolesti nemaju uticaja na rast i razvoj, dok se kod težih već može registrovati
usporenje rasta u visinu. Dokazano je da psihički faktor ima uticaja na rast i razvoj dece. Isti
slučaj je i sa socijalnim statusom.
Uticaj fizičke aktivnosti na rast je tema o kojoj je relativno malo pisano. To je stoga što ne
postoje relevantni podaci, na osnovu kojih bi se mogao utvrditi negativan ili pozitivan uticaj
fitičke aktivnosti na rast dece, jer ne postoji mogućnost «kontrolne grupe», dakle grupe kojoj
bismo ukinuli fizičku aktivnost, i poredili je sa decom normalne fizičke aktivnosti.
Međutim, na osnovu eksperimenata na životinjama, kao i na osnovu određenih statističkih
podataka, čini se da se može doći do zaključka da intenzivna fizička aktivnost negativno utiče na
rast u visinu. Delimično se i pojava akceleracije (povećanje prosečne visine ljudi u poslednjih
100 godina) može objasniti pomanjkanjem fizičke aktivnosti. Seoska deca, koja su ranije
izložena teškom radu, imaju u proseku manju telesnu visinu od njihovih vršnjaka iz gradova, koji
vode tzv. sedentaran način života. Sa druge strane, verovatno bi drastično smanjenje fizičke
aktivnosti takođe uticalo na smanjenje telesne visine, i rasta uopšte.
