3
Дете и стрес
Садржај:
Увод……………………………………………………………………………………………………………………...2
1. Општи појмови о стресу…………………………………………………………………………………3
2. Карактеристике стресова и њихов утицај на стресну реакцију…………………5
3. Компоненте стреса…………………………………………………………………………………………7
3.1.
Стресни догађаји………………………………………………………………………………..7
3.2.
Субјективна процена догађаја………………………………………………………….7
3.3.
Психолошке промене…………………………………………………………………………7
3.4.
Физиолошке промене……………………………………………………………..………..8
4. Класификовање стреса………………………………………………………………………………….9
5. Последице стреса………………………………………………………………………………………….11
6. Посттрауматски стресни поремећај……………………………………………………………13
6.1.
Посттрауматски стресни поремећај на предшколском узрасту.….14
6.2.
Посттрауматски стресни поремећај на школском узрасту…………..15
6.3.
Посттрауматски стресни поремећај на адолесцентном узрасту…16
7. Посттрауматски синдром…………………………………………………………………………….17
7.1.
Дете раног узраста и предшколске деце у болници…………………….20
8. Стрес успорава развој деце………………………………………………………………………..22
8.1.
Како да препознате да вам је дете под стресом?........................23
9. Превладавање стреса на предшколски узраст…………………………………………24
9.1.
Превладавање стреса на школском узрасту…………………………………25
9.2.
Превладавање стреса на адолесцентном узрасту………………………26
10. Закључак …………………………………………………………………………………………………….27
11. Литература………………………………………………………………………..………………………..28
3
Дете и стрес
Увод
Термин Стрес је у тако општој употреби да је, на први поглад, његово значење сасвим
јасно, а дефинисање непотребно. Према Оксфордском речнику енглеског језика термин
стрес се користи још од XIV века. Он је, међутим, био у толико широкој употреби, како у
науци тако и у свакодневном животу, да је попримио велики број значења и облика.
Многе научне дисциплине су проучавале различите аспекте стреса, од биолошких наука
као што су физиологија, биохемија и неурофизиологија, преко психологије са својим
дисциплинама (клиничком психологијом, менталном хигијеном, развојном психологијом,
социјалном психологијом и др.), до друштвених наука као што су антропологија и
социологија.
Предмет проучавања студија стреса било је дрвеће изложено уши, мишеви који се крећу
по унутрашњој страни ротирајућег бубња, студенти пред полагањем испита, људи који на
путу до канцеларије бивају задржани саобраћајном гужвом, запослени на покретним
тракама, људи у ситуацијама избеглиштва, војници који учествују у ратним окршајима итд.
Посматрана у ширем контексту, чињеница је да се студије стреса изводе на различитим
нивоима анализе треба да улива наду, а не очајање. Иако то доноси одређене тешкоће за
дефинисање стреса са једне стране, са друге стрес представља тачку у којој се сусреће
велики број научних дисциплина и обезбеђује изванредну прилику за
интердисциплинарност и интегрисање (пример за ово су нове научне области
психонеуроимунологија и психонеуроендокриноимунологија).
3
Дете и стрес
делују штетно. Он је разликовао две врсте стреса: (1) „еустрес“ (када поремећај
хомеостазе подлеже контроли) и (2) „дистрес“ (када је хомеостаза значајно нарушена).
Неурогени стресни фактори
:
А
Поремећаји унутрашње средине
Физиолошки процеси (нпр. снижен крвни притисак, хипоксија)
Фармаколошке супстанце (нпр. стероиди, хистамин, формалин)
Б
Поремећаји спољне средине
Спољна температура (врућина, хладовина)
Снажна имобилизација и сл.
С
Систематски стресни фактори:
Оштећења – траума (нпр. прелом ноге, електрични удар)
Светлост
Звук
Физиолошки и емоционални стресни фактори
До стреса доводе бројни и разноврсни чиниоци. Они могу бити биолошке, психолошке
или социјалне природе. У зависности од тога, ови чиниоци ремете некад прво телесне, а
некад прво психичке, односно социјалне функције човека. Чиниоце који изазивају стрес,
Селуе је назвао стресорима. Њих треба разликовати од стреса, тј. стресне реакције.
3
Дете и стрес
2. Карактеристике стресора и њихов утицај на
стресну реакцију
Стресори могу бити, дакле, биолошке, психолошке или социјалне природе. С обзиром на
то да је разликовање психолошких и социјалних стресора често тешко, па и немогуће,
уобичајено је да се они обухватају заједничким именом психосоцијални стресори. У
најчешће психосоцијалне стресоре спадају природне и друге несреће које могу задесити
појединце и мање или веће групе људи. То је на пример, смрт, односно тешка болест или
повреда блиске особе. Стресогено делује и све оно што озбиљно угрожава живот,
матерујалну егзистенцију (губитак имовине, посла итд.), али и част и углед човека. Ту
треба убројати и теже проблеме у брачним и ванбрачним односима, односима између
родитеља и деце, сукобе с другим особама. Посебно стресогено делује изложеност
мучењу и терористичком разбојничком нападу. И недогађање може да делује као стресор
(деца, млади и стари без љубави и одговарајуће пажње итд.). Стресори високог
интезитета и дугог трајања делују, такође, неповоњно зато што изазивају јачу стресну
реакцију и лакше доводе до слома адаптивних снага. Посебно стресогено делују оне
стресогене ситуације чију је еволуцију и дужину трајања немогуће предвидети, зато што
деморалишу особу. На тај начин она стиче одређене вештине преживљавања, ко и
самопоуздање које је неретко од битног значања за избор примереног реаговања. Стално
избегавање стресогених ситуација, као и претерана заштићеност од њих, не пружају
могућност да се стекну ова корисна искуства. Осим тога, избегавањем једне стресогене
ситуације може се упасти у другу још тежу и с тежим последицама – пример су млади,
који због тешких услова у земљи одлазе у иностранство, тј. често у неизвесност – многи од
њих у другим земљама западају у још теже стресогене ситуације. „Стресори некад делују
3
Дете и стрес
3. Компоненте стреса
3.1.Стресни догађаји
О стресу се може говорити, само онда када је особа изложена догађају који процењује
као претњу, губитак или изазов, тј. када особа процењује да ситуација захтева улагање
повећаних, ванредних напора у циљу адаптације. Ситуације или догађаји који се на овај
начин субјективно процењују називају се стресним догађајима, стресним ситуацијама или
стресорима.
3.2. Субјективна процена догађаја
Са становишта које заступа Лазарус, оно што је стресно за једну особу у одређеном
тренутку њеног живота не мора бити стресно за другу особу или за исту ту особу у неком
другом тренутку. Губитак посла није једнако стресоген за тинејџера и за средовечног
човека. По Лазарусу субјективна процена догађаја зависи од степена захтева који се
постављају пред појединца и ослонца које појединац има на располагању у процесу
суочавања са проблемом. Према његовом моделу, особа прво препознаје да се пред њом
налази неки проблем, а затим просуђује који су јој капацитети потребни да би проблем
решила (секундарна процена). Стрес је резултат процене да постоји несклад између
захтева у одређеној ситуацији и могућности особе за испуњавање тих захтева.
3.3. Психолошке промене
Међу променама на психолошком плану карактеристичним за стрес, најизразитије су
промене у сфери емоционалних процеса. Емоционалне реакције карактеристничне за
стрес најчешће су анксиозност, бес и туга, а могу да се јаве и стид, кривица,
презаштићеност. Емоционална заравњеност се такође може јавити након трауматског или
