SEMINARSKI RAD
OSNOVI DETEKTIVSKE DELATNOSTI I KRIMINALISTICKE
OPERATIVE
TEMA:
DETEKTIVSKA DELATNOST U ZASTITI LICNE SIGURNOSTI I
PRIVATNE IMOVINE
SADRZAJ
1.Uvod-detektivska delatnost i privredno poslovanje................................2
2.Pojam, ciljevi i obavljanje detektivske delatnosti ..................................2
3.Izvori informacija za detektive i detektivske agencije............................5
4.Evidencije o detektivskoj delatnosti........................................................8
5.Zakljucak.................................................................................................11
6.Literatura.................................................................................................12
1
Kategorije detektivske delatnosti su: traženje izgubljenih lica, aktivnosti
privatnih istražitelja, aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama i aktivnosti
agenata osiguranja. Opšti cilj detektivske delatnosti je otkrivanje i sprečavanje
štetnih pojava i protivpravnih radnji koje narušavaju dostojanstvo i ugrožavaju
život i fizički integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet
zaštite. Pod zakonom utvrđenim uslovima, detektivskom delatnošću mogu da se
bave detektivi kao preduzetnici, individualno ili u Detektivskoj agenciji.
Subjekti (pojedinci i agencije) koji se bave detektivskom delatnošću, ne smeju
da povređuju ili uskraćuju ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom i opšte
prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim
ugovorima i zakonima, a naročito utvrđenim Evropskom Konvencijom za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao ni da ometaju rad sudova, javnih
tužilaštava, policije i drugih državnih organa, privrednih društava, ustanova i
drugih organizacija.
Ovi subjekti su dužni da sa maloletnicima postupaju obazrivo, vodeći računa o
duševnoj razvijenosti, osetljivosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti
maloletnika, kako postupak ne bi štetno uticao na razvoj maloletnika. Oni ne
smeju da vrše ovlašćenja policije, istražnih i drugih državnih organa, niti da
nabavljaju ili koriste uniforme, oznake i legitimacije slične onim koje koriste
policija, istražni i drugi državni organi.
Prema tome, detektiv ne sme da obavlja poslove za koje su zakonom određeni,
odnosno ovlašćeni policijski, istražni i drugi državni organi, niti da vrši
detektivsku delatnost za domaće i strane službe bezbednosti. Smatra se da je
ovakvim propisivanjem napravljena jasna distinkcija detektivskih poslova u
odnosu na policijske poslove i ostale odbrambene, bezbedonosne i
kontraobaveštajne poslove, za čiji račun ne smeju pružati detektivske usluge.
Detektiv ne sme da vrši detektivsku delatnost ni za političke stranke.
Najzad, u obavljanju svoje delatnosti, detektiv može da drži i nosi vatreno oružje
samo u skladu sa zakonom o oružju. S tim u vezi treba napomenuti da je, u
smislu člana 23. Zakona o detektivskoj djelatnosti Crne Gore, u vršenju
detektivskih poslova detektivima izričito zabranjeno da nose vatreno oružje,
upotrebljavaju druga sredstva prinude i koriste sredstva i naprave za elektronsko
snimanje ili prisluškivanje
2
.
Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeđenju, pravo na obavljanje detektivske
delatnosti pojedinci i Agencije stiču dobijanjem licence koju izdaje Komisija za
licenciranje delatnosti privatnog obezbeđenja (u daljem tekstu: Komisija).
2
Matić D.Goran:
Osnovi fizičko-tehničkog obezbeđenja,
Privredna komora Srbije, Udruženja preduzeća za fizičko-tehničko obezbe- đenje,
,
Beograd, 2006.
3
