UNIVERZITET SINGIDUNUM
Fakultet za medije i komunikacije
Seminarski rad
Iz predmeta:
Uslovi života, potrebe i prava ljudi
______________________________________________________________________
Na temu:
Devijantnost, njena struktura, uzroci
______________________________________________________________________
Mentorka/Mentor Studentkinja/Student
Prof. dr Milan I. Miljević
Aleksandra Glavaški
Aleksandra Glavaški
Beograd, 2015. godine
1
UVOD
Devijantnosti ličnosti su prouzrokovana raznim kako društvenim, tako i
individualnim situacijama. Da bi se devijantnosti razumele, potrebno je, pre svega da
saznamo njihove uzroke, kao i društvene situacije u kojima se oni javljaju. Obzirom da
je svaki čovek ličnost za sebe, logično je da će u različitim situacijama različito
reagovati i različito ispoljiti svoja osećanja a shodno tome će i ponašanje u tim
situacijama biti različito. U radu će se prikazati pojedina devijantna ponašanja kao što
su anomička samoubistva i udruživanje u gangove. Kako bi lakše razumeli pojedina
devijantna ponašanja u radu se daje i prikaz tipova ličnosti kao i mehanizmi
potiskivanja ponašanja.
ANOMIČKO SAMOUBISTVO
Dirkem, proučavajući samoubistva, tačnije anomičko samoubistvo, iskazuje
jednu poznatu činjenicu, da ekonomske krize povećavaju sklonost ka samoubistvu, i to
pre svega u periodu zaoštrene ekonomske krize. Istovremeno, međutim i periodi
prosperiteta u jednakoj meri utiču na stopu samoubistva. Znači, ako industrijske ili
finansijske krize povećavaju broj samoubistava, to nije zato što one osiromašavaju,
pošto i krize prosperiteta imaju isti rezultat. To je stoga što su one same po sebi krize
koje sa sobom povlače i perturbacije kolektivnog poretka. Svaki poremećaj ravnoteže,
čak ako iz njega proizilazi veća ugodnost i povećanje opšte vitalnosti, može da vodi ka
voljnoj smrti. Svaki put kada se u društvenom telu dešavaju ozbiljna preuređenja, bilo
da su izazvana iznenadnim blagostanjem ili neočekivanom kataklizmom, čovek se lakše
ubija. (Dirkem 1969: 869-870)
Bilo koje ljudsko biće može da živi, ukoliko potrebe koje ima odgovaraju
sredstvima kojima raspolaže. Ovo je moguće samo uz ograničene strasti, jer se samo na
taj način može postići harmonija života. Problem nastaje onda kada ljudi ne ograniče
svoje želje, znajući da, zahvaljujući svojim mogućnostima, mogu da prevaziđu granicu
koja im je naznačena. Da bi ostali unutar granica svojih strasti, ljudi poseduju određene
moralne kočnice.
Osobina čoveka je da moralna kočnica kojoj je potčinjen, nije fizička, već
moralna, to jest, društvena. Čovek prima svoj ‘’zakon’’ ne od jedne materijalne sredine
