1.Uvod
Svedoci smo velikih problema u koje su mnoge zemlje sveta upale vođene nevidljivom
rukom svetske ekonomske krize. Traže se razlozi i opravdanja za radikalne mere štednje,
svaka zemlja se bori sa sve većom stopom nezaposlenosti, inflacija topi, već dugo
vremena nepromenjene, lične dohotke pa se sa razlogom postavlja pitanje – zar je moralo
tako? Zbog čega su i ekonomski jake, ali i slabe zemlje dopustile sebi veliko zaduživanje
svesne da će kredite svaki dan sve teže vraćati? Da li su dugoročni plan prosperiteta i
održivog razvoja samo ekonomski termini u koje je teško verovati? Koliko je svaki
građanin dužan i gde je tačno otišao novac iz međunarodnih fondova? Da li je država
sposobna da izmiruje svoje obaveze na vreme i koliko dugo? Preti li nam bankrot?
Pitanja su brojna, ali je odgovora malo. Obično dobijamo neka površna objašnjenja u
vreme predizbornih kampanja, ali su i ona obmotana velom obećanja kako će biti bolje
kada baš oni dodju na vlast. Često se u tome pominju devizne rezerve i uspešno
upravljanje istim kao ključ uspeha. Međutim malo se govori o stvarnoj ulozi deviznih
rezervi, o njihovoj strukturi i iznosu što je podjednako važno. Devizne rezerve ne trebaju
da budu politički instrument kojim je lako manipulisati ljudima, već se trebaju racionalno
i na pravi način koristiti i uvećavati.
Bitno je pratiti stanje na svetskom tržištu i delovati u pravcu zaštite oblika deviznih
rezervi. Promene su svakodnevne i brojne. Mnoge valute depresiraju, dok druge
apresiraju. Cena zlata na svetskom tržištu raste i pada. Obveznice mnogih država dobijaju
i gube značaj. Zbog svega pomenutog bitno je predvideti promene na pravi način i
reagovati na vreme.
Ovim radom želim da ispitam devizne rezerve Republike Srbije i da proučim
procentualnu zastupljenost svakog oblika. Od suštinskog je značaja objasniti za šta tačno
služe devizne rezerve, a u kojim se situacijama nikada ne trebaju upotrebljavati i zbog
kog razloga. Smatram da je ova tema bitna za svakog građanina ove zemlje, a uporednom
analizom sa ekonomski najrazvijenijim državama uvideću poziciju Srbije.
Na kraju rada, u zaključku, izneću svoje stavove i činjenice do kojih sam došla baveći se
ovim pitanjem.
1
2. Pojam deviznih rezervi
Devizne rezerve predstavljaju stranu aktivu koja je pod kontrolom monetarne vlasti i na
raspolaganju monetarnim vlastima radi ostvarivanja velikog broja ciljeva značajnih za
državu. Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije odlučuje o
formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o njihovom upravljanju i raspolaganju u
skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim
rezervama – na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjavanju obaveza Republike
Srbije prema inostranstvu.
Devizne rezerve zemlje služe, između ostalog, za obezbeđivanje međunarodne likvidnosti
zemlje, ostvarivanje kvantitativnih zadataka monetarne politike, kao i lakši pristup
međunarodnim tržištima kapitala.
Nivo deviznih rezervi koristi se kao jedan od indikatora kvaliteta ekonomske politike i
investicione klime, tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi važan i za održavanje
poverenja međunarodne javnosti.
Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije upravlja deviznim
rezervama u skladu s načelima:
sigurnosti
– plasiranje deviznih rezervi kod centralnih banaka, međunarodnih
finansijskih institucija, kao i kod prvoklasnih inostranih poslovnih banaka po
osnovu ocene o kreditnom rejtingu vodećih svetskih rejting agencija (Moody’s
Investors Service, Standard & Poor’s);
likvidnosti
– obezbeđivanje raspoloživosti deviznih sredstava radi
blagovremenog plaćanja svih dospelih i potencijalnih obaveza Narodne banke
Srbije prema inostranstvu.
Upravljanje deviznim rezervama zasniva se na godišnjim strateškim smernicama koje
donosi Izvršni odbor Narodne banke Srbije. Na taj način se utvrđuje okvir za investiranje
i omogućava ravnomerna i oprezna diversifikacija tržišnog, likvidnosnog i kreditnog
rizika. Po osnovu strateških smernica, Investicioni komitet, kao stalno radno telo Narodne
banke Srbije, priprema taktičke smernice na tromesečnom nivou. Taktičkim smernicama
se, po osnovu očekivanja sa svetskog finansijskog tržišta, utvrđuje kratkoročna
investiciona pozicija portfolija Narodne banke Srbije.
Organizacija procesa upravljanja deviznim rezervama u Narodnoj banci Srbije je
usklađena sa opšteprihvaćenom praksom i standardima centralnih banaka najrazvijenijih
zemalja sveta
1
.
1
sajt
www.nbs.rs
pregledan dana 4.10.2012
.
2
Devizne rezerve Narodne banke Srbije se
ne mogu
koristiti za
2
:
Investicije u privredu
Ove investicije podrazumevaju bilo kakvo investitanje privrede ili prodaja deviza po
posebnom kursu za posebne institucije ili pojedince u privredi. Svakako da su privredi
potrebne investicije i velika ulaganja ali pomoć od Narodne banke Srbije na pomenute
načine ne smeju dobijati.
Kupovinu stanova, isplaćivanje plata ili penzija
Podsticanje proizvodnje
Pomaganje postojećim firmama u cilju podsticanja proizvodnje nije nešto čime bi trebala
da se bavi Narodna banaka Srbije. Ona moze da isplaćuje inostranim kreditorima
glavnicu i kamate po ugovorima koje zaključi Republika Srbija za tu svrhu, ali ne smeju
na direktan način da pomažu.
Kao zaloga za neke druge kredite
Ukoliko bi Narodna banka Srbije koristila devizne rezerve za ove svrhe, devizne rezerve
bi izgubile svoju funkciju održavanja stabilnosti i postale novčana masa koja pokreće
inflaciju
.
Granice delovanja Narodne banke Srbije treba da budu svesni svi građani jer time se
smanjuju nedoumice i omogućava centralnoj banci naše države da svoje poslove obavlja
bez pritiska. Takođe, poverenje u Narodnu banku Srbije bi trebalo da se bazira na
ispravnim odlukama ove institucije. Banka svakako treba da se pridržava svih zahteva i
ograničenja u cilju povećanja društvenog blagostanja.
2
sajt
www.tvojnovac.nbs.rs
pregledan dana 4.10.2012.
4
