Његова  основна функција је да обезбеди поређење цена у земљи и иностанству тј. да
омогући прерачунавање иностраних цена у домаћу валуту и обрнуто. Основни фактор
међународне поделе рада и размене су разлике у ценама зато што девизни курс утиче на
алокацију  ресурса.  Уколико   девизни   курс   показује   колико   јединица   домаће   валуте
треба издвојити за јединицу стране валуте, реч је о директном нотирању (нпр 1 ЕУР =
100 РСД). Међутим, ако се посматра колико стране валуте треба издвојити за јединицу
домаће валуте онда је реч о  индиректном нотирању (нпр 100 РСД = 1 ЕУР). По тзв.
Британској конвенцији у Великој Британији је уведено индиректно нотирање и уместо
нпр. 1 ГБП = 2 АУД, на мењачким листама је приказано 1 АУД = 0.5 ГБП.

Треба разликовати девизни курс од девизног (валутног) паритета. Под девизим

паритетом се подразумева званично утврђена вредност националног новца изражену у
неком  шире  прихваћеном   деноминатору   као   што   су   злато,   SDR   (special  draft   rights,
специјална права вучења), стабилна страна валута и сл. Уобичајно је да се девизни курс
креће око девизног паритета. Валута је конвертибилна уколико се релативно лако може
заменити   за  неку   другу   валуту   или   злато.  Девизни   курс   се   одређивао   поређењем
садржаја злата у валутама и могао је да се креће само у уским оквирима око девизног
паритета у границама између доње и горње златне  тачке које су представљале тачке
увоза   и   извоза   злата.   Вредност   валута   у   односу   на   злато  се   одређивало   ковницком
стопом – тј. садржајем злата у једној новчаној јединици. Како је вредност сваке валуте
била одређена у односу на злато, било је лако утврдити међусобни паритет валута, који
је представљао девизни курс. Ако би курс неке валуте порастао изнад  горње златне
тачке   која   тачка   представља   трошкове   преноса   злата,   исплативије   је   да   се  плаћање
иностранству врши извозом злата него да се по том курсу плаћа та валута.

Савремено

окружење је динамично и раст девизног курса значи да је на тржишту дошло до јачања
вредности стране валуте. Након јачања вредности стране валуте и промене девизног
курса, треба издвојити више јединица домаће валуте за једну јединицу стране валуте. У
зависности од тога да ли се примењује само један или више девизних курсева,
разликујемо:

• јединствени девизни курс или
• вишеструки (диференцијални) девизни курсеви.

Јединствени девизни курс

подразумева да се за све економске трансакције

примењује један јединствени девизни курс. Другим речима, то значи да је цена девиза
једнака како за увознике тако и за извознике, односно да се сви привредни субјекти
налазе у истој позицији.

Вишеструки девизни курс

подразумева истовремену примену више девизних

курсева са различитим распонима међу њима. Политика диференцираних курсева мора
бити подржана девизном контролом, а циљ је да се дефинисањем различитих девизних
курсева за различите трансакције подстиче остварење одређених економских циљева.

Ћировић М. (2000):

Девизни курсеви

, Економски факултет, Београд, стр. 136.

Услед дугорочне примене вишеструких девизних курсева, долази до

многобројних  негативних   последица   која   воде   погрешној   алокацији   ресурса.   На
девизном   тржишту   се   налази  велики   број   валута   којима   се   тргује   и   неопходно   је
поштовање   одређених   правила   по   којима  свака   валута   има   исту   вредност   на   свим
иностраним тржиштима. Правило укрштених девизних курсева је уведено на девизним
тржиштима ради лакшег прерачунавања једне валуте у другу, а да се не наруши однос
међу валутама који постоји на разлицитим тржиштима. Правило  укрштених девизних
курсева треба да обезбеди да однос између две валуте буде исти на  свим девизним
тржиштима. Другим речима, курс ЕУР у САД треба да буде реципрочна вредност курса
УСД   у   Европи,   курс   ГБП   у   САД   је   реципрочна   вредност   курса   УСД   у  Великој
Британији. Из тога следи да се однос између ЕУР и ГБП добија на основу њиховог
односа према долару.

1.1. Теорије девизног курса

Развијено је више модела, у теорији, који покушавају да идентификују факторе

који утичу на кретање девизног курса као сто су: инфлација, спољна задуженост земље,
неравнотежа платног биланса, мере економске политике, ниво каматне стопе, структура
привреде,  расположивост   основним   природним   ресурсима,   политички   фактори   итд.
Мада не постоји јединствено објашњење детерминанти нивоа девизног курса, смисао
теоријских   модела   је   да   се   ниво   девизног   курса   и   његове   промене   посматрају   са
становишта   успостављања  симултане  унутрашње   и  спољашње  равнотеже.   Ради   што
једноставнијег   приказа   све   теоријке   правце   овде   ћемо   сврстати   на   следеће:  теорија
паритета   куповних   снага   (Purshasing   Power   Parity,   PPP),   монетарна   теорија
детерминисања   нивоа   девизног   курса,   дорнбусцхев   модел   премашаја   (Overshuting
model), портфолио приступ детерминисања девизног курса и макроекономске варијабле
као детерминанте нивоа девизног курса.

Ради лакшег разумевања терорије паритета куповних снага, важно је разјаснити

разлику између појмова: реални и равнотежни девизни курс; и термина: потцењености
и прецењености девизног курса.

Реални девизни курс

се добија на основу поређења општег нивоа цена у земљи

и  иностранству.   При   реалном   девизном   курсу   увозиће   се   производи   чија   је   цена
релативно виша него у иностранству, а производи чија је цена у земљи релативно нижа
моћи   ће   да   се   извозе.  Када   је   девизни   курс   реалан,   инвестиције   се   усмеравају   ка
секторима у којима земља има  међународно признате компаративне предности. Због
тога се неће увозити роба која може на трошковно ефикасан начин да се произведе у
земљи, нити се на домаћем тржишту задржавати роба која под бољим условима може
да се пласира у иностранству. Долази се до закључка да је кретање реалног девизног
курса   добар   индикатор   кретања  конкурентности   земље.   Реални   девизни   курс   у
нормалним   околностима   обезбеђује  уравнотежење   платног   биланса.   Реални   девизни
курс динара према евру је крајем 2009.  године требао бити 143 динара за евро, што
значи да је динар реално апресиран за око 50%. На пример, у земљи која је технолошки
високо   развијена,   цена   персоналних   компјутера   ће  бити   јефтинија   у   поређењу   са
земљом која свој развој базира на примарној пољопривредној  производњи. Стога ће
развијена индустријска земља извозити технологију, а увозити примарне ољопривредне
производе.  Равнотежни   девизни   курс   представља   курс   при   коме   је   постигнута

Џелетовић М. (2007):

Финансијска тржишта

, Економски факултет, Београд,стр. 78.