Devizni kurs

MEĐUNARODNA EKONOMIJA

Prof. Lidija Madžar

GLAVA VII – DEVIZNO TRŽIŠTE I DEVIZNI KURSEVI

1. Osnovni pojmovi

Devizno tržište predstavlja tržište na kojem fizička lica

(odnosno pojedinci),

firme i

banke kupuju i prodaju stranu valutu, odnosno devize

Pri tome se devizno tržište bilo

koje valute

(npr. američkog dolara, švajcarskog franka ili evropskog eura)

nalazi na svim

lokacijama

(poput Londona, Pariza, Ciriha, Frankfurta, Singapura, Hong Konga, Tokia i

Njujorka),

na kojima se euro, dolari, franci, kao i druge svetske valute kupuju i prodaju

u zamenu za druge valute

. Centri u pomenutim gradovima su međusobno povezani

elektronskim putem i nalaze se u permanentnom (tj. stalnom) kontaktu, formirajući na taj
način

jedinstveno međunarodno devizno tržište

Poznato je da novac, pre svega, služi za kupovinu i prodaju robe, usluga, faktora
proizvodnje i dr.

U tom smislu, svaka zemlja raspolaže svojim zakonski određenim

sredstvom plaćanja. Konkretno, u slučaju Srbije se radi o dinaru (RSD). Prilikom plaćanja
između dve ili više zemalja,

domaći novac (pod pretpostavkom da je konvertibilan),

postaje roba koja se kupuje ili prodaje na deviznom tržištu po ceni koju nazivamo
deviznim kursom

Konvertibilnost valute

podrazumeva da se jedna valuta lako ili relativno

lako može zameniti za drugu valutu ili za zlato. Da bi jedna valuta mogla da postane
konvertibilna, ona mora da ima

pokriće

u stabilnoj privredi, kao i u uravnoteženom platnom

bilansu koji ne sme da pokazuje veći i dugotrajniji deficit. Konvertibilnost valute, takođe,
zahteva i određeni stepen političke stabilnosti.

U slučaju slabih valuta

, plaćanja prema

inostranstvu se vrše ili nekom od konvertibilnih valuta, ili primenom raznih oblika
bilateralizma poput kliringa, bartera (razmene robe za robu) i tome sl.

Dok konvertibilne

valute podstiču, slabe (tj. meke) valute ograničavaju međunarodnu trgovinu i
poslovanje

Kliring (

clearing agreement

)

se, u savremenom poslovanju, javlja u:

Bankarstvu

gde predstavlja bezgotovinsko plaćanje međusobnom kompenzacijom

dugovanja i potraživanja. U tu svrhu se osnivaju posebne ustanove koje nazivamo

klirinškim

kućama

i u

Međunarodnom platnom prometu

gde kliring predstavlja ugovore sa ciljem da se

prebiju

potraživanja i obaveze u spoljnoekonomskim odnosima,

bez transfera

(odnosno

plaćanja)

valute

. Naime, umesto plaćanja u konvertibilnim valutama, uvoznik uplaćuje

poseban iznos u (svojoj) nacionalnoj valuti na klirinški račun kod centralne banke, dok
izvoznik podiže iznos u svojoj nacionalnoj valuti sa istog računa. Dakle, kliring se, u
međunarodnom platnom prometu, obavlja posredstvom centralnih banaka.

S druge strane,

barter (

barter

)

je najstariji i najjednostavniji oblik vezane trgovine, čija se

primena u međunarodnom poslovanju bazira na prostoj razmeni ili trampi. Kako se radi o
bilateralnom tipu međunarodne robne razmene, barter predstavlja direktnu razmenu
ekvivalentnih (tj. odgovarajućih) količina i vrednosti roba između trgovinskih partnera iz dve

MEĐUNARODNA EKONOMIJA

Prof. Lidija Madžar

različite zemlje, i to

bez posredovanja novca

. U ulozi ugovornih strana se mogu javiti

konkretna preduzeća, preduzeća i država, kao i dve države.

Devize

se definišu kao potraživanja u inostranstvu, po bilo kom osnovu, koja glase na stranu

valutu. Odnosno, devize su instrumenti plaćanja između zemalja, bez obzira na način
raspolaganja istim. Mogu se javiti u formi gotovine, menica, čekova i sl. Pod devizama se
podrazumeva i efektivni strani novac, sa izuzetkom kovanog zlatnog novca.

Efektivni strani novac

se javlja u vidu potraživanja u gotovini. Naime, pod ovim pojmom se

podrazumeva papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu.

Valuta

se definiše kao domaći ili strani efektivni novac. Dakle,

valuta

predstavlja nacionalno

sredstvo plaćanja svake zemlje i jedino zakonsko sredstvo plaćanja na teritoriji posmatrane
zemlje. Kada pređe granicu svoje zemlje, nacionalna valuta postaje roba koja ima svoju cenu
(devizni kurs), kao što je slučaj i sa svakom drugom vrstom robe. Sva strana efektivna
sredstva plaćanja (papirni i kovani novac), osim zlatnog kovanog novca koji se smatra
plemenitim metalom, nazivaju se valutom.

Devizni kurs

je cena strane valute izražena u domaćoj valuti i obrnuto.Dakle, devizni kurs je

cena deviza izražena u jedinicama domaće valute (npr. 1 evro = 122 dinara). Kurs bilo koje
postojeće devize se direktno izražava u domaćoj valuti. Kurs domaće valute se može izraziti
ili u odnosu na jednu stranu valutu (

bilateralni kurs

– primer kurs dinara prema dolaru) ili u

odnosu na ponderisani prosek jedne grupe (tj.

korpe

) stranih valuta (

nominalni efektivni

kurs –

primer: kurs dinara prema evru). Devizni kurs ima mnogobrojne funkcije jer

omogućava:

1. Poređenje cena u zemlji i inostranstvu;
2. Preračunavanje vrednosti iz jedne u drugu valutu;
3. Pretvaranje (konverziju) jedne u drugu valutu;
4. Čuvanje imovine i bogatstva i dr.

Sve navedeno upućuje na činjenicu da devizni kurs omogućuje da se lako utvrdi nivo cena
domaće i strane robe, da se omogući njihovo upoređivanje, kao i da se proceni isplativost
izvesnog spoljnotrgovinskog posla.

Ako je kurs domaće valute precenjen, to znači da je

domaća valuta skupa. U takvim okolnostima je strana roba znatno jeftinija, dok je
domaća roba na inostranom tržištu skupa. U takvim se okolnostima isplati uvoz iz čega
proizilazi zaključak da precenjeni devizni kurs domaće valute stimulativno deluje na
uvoz, dok ograničava izvoz.

S druge strane, ako je kurs potcenjen, takva situacija ukazuje na to da je domaća valuta
jeftina. U takvoj situaciji uvozna roba postaje znatno skuplja, dok je domaća roba na
inostranom tržištu jeftina. Iz navedenog proizilazi zaključak da potcenjeni devizni kurs
sputava uvoz, dok stimuliše izvoz.

MEĐUNARODNA EKONOMIJA

Prof. Lidija Madžar

2. Vrste deviznih kurseva

Postoje tri osnovne vrste deviznih kurseva:



fiksni devizni kursevi –

koje određuje država administrativnim putem,



fleksibilni devizni kursevi –

koji se mogu javiti u formi čistih tržišnih deviznih

kurseva ili vođenih (tj. rukovođenih) deviznih kurseva i



puzeći devizni kursevi –

koji se u savremenoj literaturi često smatraju

problematičnim i nedovoljno transparentnim deviznim kursevima, jer se nalaze pod
kontrolom centralnih monetarnih vlasti koje osmišljavaju logiku njihovog formiranja,
usmeravanja i održavanja.

2.1 Fiksni devizni kursevi

Fiksni devizni kurs

jeste kurs koji se ne menja, već se održava tržišnim intervencijama od

strane monetarnih vlasti svake zemlje. Fiksni devizni kursevi su odavno prevaziđeni i danas
više ne postoje. Ako bi neka zemlja ipak fiksirala (tj. vezala) svoju valutu za izvesnu tuđu
valutu, taj

bilateralni kurs

bi bio fiksan. No, u tom slučaju bi obe valute zajednički

plivale

odnosu na sve ostale valute.

Kao što je već rečeno, fiksni devizni kurs može biti vezan za: 1)

valutu izvesne zemlje (slučaj vezivanja za američki dolar ili japanski jen); 2) za ponderisanu
korpu valuta ili za 3) specijalna prava vučenja (SDR). U slučaju vezivanja kursa za specijalna
prava vučenja, kurs je propisan od strane Međunarodnog monetarnog fonda, dok ponder
njegove promene čine američki dolar, evro, japanski jen i britanska funta.

Prednosti

ovog kursa se odnose na sledeće činjenice:

1. Za razliku od fleksibilnog kursa, fiksni devizni kurs pruža stabilniju osnovu za

planiranje spoljnotrgovinskog poslovanja, posebno prilikom sklapanja dugoročnih
aranžmana sa stranim partnerima;

2. U većoj meri štiti domaću privredu od kratkoročnih, stihijskih i špekulativnih

poremećaja na svetskom tržištu i

3. Utiče na stabilizaciju cena u zemlji, na drastično smanjenje stope inflacije i

predstavlja tzv.

monetarno sidro

za obuzdavanje rasta cena.

Očigledni nedostaci

fiksnog deviznog kursa se ispoljavaju u sledećim činjenicama: