3
UVOD
Devizno tržište je mesto na kome se susreću ponuda i tražnja, odnosno vrši kupoprodaja
stranih valuta. Ono nije fizički ni prostorno ograničeno nego postoji svuda gde se vrši razmena
valuta.To su veliki finansijski centri poput Njujorka, Londona, Pariza, Frankfurta i oni imaju
odlučujuću ulogu u obrazovanju cena valuta-kupovnih i prodajnih deviznih kurseva.
Osnovna svrha deviznog tržišta je omogućavanje i olakšavanje medjunarodne trgovine i
medjunarodnog kretanja kapitala. Danas se za sva medjunarodna finansijska tržišta može reći da
su i devizna tržišta. Na ovim nestruktuiranim tržištima ekspanzija poslovanja je enormna, tako da
se dnevni obim trgovanja procenjuje na preko 1600 milijardi dolara.
Devizno tržište predstavlja uredjen skup odnosa na kome se putem organizovanog finansijskog
sistema sučeljavaju ponude i tražnje deviznih sredstava. Na taj način dolazi do formiranja
deviznih kurseva, kao cene deviznih sredstava, na osnovu kojih se obavlja kupovina odnosno
prodaja stranih sredstava plaćanja. Devizni kurs može da se definiše kao cena jedinice strane
valute izražene u domaćoj valuti.
Neosporna su tri osnovna preduslova za postojanje i funkcionisanje deviznih tržišta:
1. konvertibilnost valuta;
2. odgovarajuće monetarne rezerve i racionalna politika rukovanja sa njima od strane centralne
banke;
3. dugoročno uravnotežen bilans plaćanja.
Takodje je potrebno postojanje slobodne konkurencije izmedju poslovnih banaka, kao i
mogućnost za kratkoročna ulaganja u zemlji i inostranstvu u obliku hartija od vrednosti na veće
iznose i rokovima od 3 do 13 meseci. Potrebno je da postoji organizovano devizno tržište sa
odredjenim pravilima trgovanja na kojoj su predmet kupoprodaje samo tzv. slobodne devize, da
bi se nacionalni novac mogao pojaviti kao slobodna deviza neophodna je konvertibilnost domaće
valute , i to bar u njenoj najmekšoj varijanti,konvertibilnost za inostrana pravna i fizička lica.
4
1.FUNKCIJE DEVIZNOG KURSA
Devizni kurs ima brojne funkcije. Najvažnije su:
1. Omogućava preračunavanje i pretvaranje jedne nacionalne valute u drugu valutu;
2. Omogućava međunarodna plaćanja;
3. Omogućava poređenje cena domaće i strane robe, uslua i dr.
4. Utiče na platni bilans i
5. Utiče na alokaciju resursa i td.
Najznačajnija funkcija deviznog kursa je preračunavanje i pretvaranje jedne valute u
drugu. Preračunavanjem cene domaće valute u inostranu valutu i otkupom deviznih sredstava
plaćanja omogućuje se međunarodno plaćanje, što je svakodnevnica savremenih međunarodnih
odnosa i međunarodne trgovine.
Utvrđivanjem deviznog kursa moguće je izražavanje cena domaćih roba i usluga u
inostranoj valuti i njihovo upoređivanje.
Pored toga, devizni kurs višedimenzionalno utiče na makroekonomsko okruženje.
Međutim, politika vođenja deviznog kursa je veoma složena i često nije moguće voditi politiku
realnog deviznog kursa. U tom slučaju, dolazi do njegovog precenjivanja (
aprsijacije
) ili
potcenjivanja (
depresijacije
).
U slučaju apresijacije dolazi do pojave da je inostrana roba jeftinija od domaće (uz ostale
jednake elemente), a time i do povećanja uvoza i smanjenja izvoza. Krajnji rezultat ovakvog
procesa je rast trgovinskog deficita, odnosno dolazi do deficita platnog bilansa. Ovakvo stanje na
dug rok veoma negativno deluje na ukupan privredni ambijent, narušava se funkcionisanje
deviznog tržišta, vrši se prinuda na centralnu banku da deficit platnog bilansa pokriva iz deviznih
rezervi ili dolazi do zaduživanja u inostranstvu.
Devizni kurs između ostalog utiče na makroekonomski ambijent. Kad je u jednoj državi
stabilan makroekonomski ambijent, koji se izražava kroz stabilnost deviznog kursa, onda su cene
roba ili usluga izražene u domaćoj valuti. Međutim, u uslovima kada ne postoji
makroekonomska stabilnost, a posebno kad je devizni kurs nestabilan, dolazi do izražavanja cena
u stranoj valuti, a štednja iz domaće valute beži u devizna sredstva. Tada dolazi do pajave koja se
naziva dolarizacija, odnosno evroizacija.
