Семинарски рад
са покрићем у злату, девизни курс је био одређен тзв. ковничком стопом, која је казивала
колико је злата садржано у јединици националног новца. Једноставним поређењем
садржаја злата у јединици једне и друге валуте добијао се девизни паритет. Девизни курс
је могао да се креће само у уским оквирима око девизног паритета - у границама између
доње и горње златне тачке, односно тачке увоза и тачке извоза злата. Ако би курс неке
валуте порастао изнад горње златне тачке, рентабилније је било да се плаћања
иностранству изврше извозом злата него да се по том курсу прибавља страна валута. Та
горња златна тачка одређена је трошковима преноса злата (транспорт, осигурање) до
земље где треба измирити обавезе. У оваквим условима девизни курс није могао да много
одступа од девизног паритета - обично око 0,5% на горе и на доле.
Напуштањем златног стандарда нестало је чврсте основе за одређивање девизних курсева.
Поставило се питање шта у овим новим условима детерминише девизни курс? Појавило се
више теорија које покушавају да идентификују факторе од којих зависи висина девизног
курса. Поменимо најзначајније.
ТЕОРИЈЕ О ДЕВИЗНОМ КУРСУ
1. Теорија паритета куповне снаге
Шведски економиста Густав Касел (Сшгау Саззеђ, у свом делу Теорија друштвене
привреде (ТНеогу о/ 8оаа1 Есопоту, Лондон 1926), односе између појединих валута
објашњава паритетом куповне снаге. Девизни курс се успоставља на оном нивоу на којем
се изједначава куповна моћ у земљи и иностранству. Стране валуте се траже управо због
тога што омогућавају куповину робе (и услуга) у иностранству. Уколико се прибављањем
стране валуте може купити више робе него на домаћем тржишту (за домаћу валуту),
повећаће се тражња стране валуте и понуда домаће. Цена стране валуте ће расти све до
оног нивоа на којем ће се успоставити паритет куповне моћи у земљи и иностранству.
Претпоставимо да цена аутомобила верно одражава општи ниво цена у Србији и САД.
Уколико је цена аутомобила у Србији 250.000 динара а у САД 5.000 долара, онда ће курс
од 50 динара за 1 долар изједначавати куповну моћ новца у две земље. Ако цене у Србији
порасту па аутомобил кошта 300.000 динара, порашће интерес да се увозе аутомобили из
САД. То ће повећати тражњу долара и понуду динара, што ће изазвати пораст курса
долара исказан у динарима. Када те промене понуде и тражње доведу до курса од 60
динара за 1 долар, куповна моћ у Србији и САД ће се поново изједначити - биће обезбеђен
паритет куповне снаге.
Ако је у базном периоду девизни курс на таквом нивоу да осигурава паритет куповне
моћи, онда ће се он у наредним периодима мењати у складу са стопама инфлације у земљи
и иностранству.
Због тога што се, према овој теорији, девизни курс мења у складу са релативним
променама цена, ова теорија о формирању девизног курса назива се и теоријом инфлације.
Паритет куповне снаге је економски најрационалнија основа за формирање девизних
курсева. Међутим, бројни су разлози због којих овај критеријум не игра онако важну
улогу у дефинисању висине девизних курсева као што би то требало да буде. Наведимо
неке од њих.
Веома су изражене разлике у односима цена појединих производа и услуга од једне земље
Семинарски рад
до друге. Те разлике проистичу из разлика у нивоу развијености, развојних фаза у којима
се поједине земље у одређеном времену налазе, структуре привреде, снабдевености
природним ресурсима, историјског наслеђа, навика и обичаја, концепта и инструмената
економске политике, друштвених односа, стратегијских потреба и сл. Мерама економске
политике могу се у неким земљама одржавати на релативно ниском нивоу цене основних
животних намирница, становања, школовања, здравствене заштите или неког другог вида
потрошње, а подизати цене луксузних добара. Због жеље да се створе услови за развој
нових грана, да се диверсификује производна структура или обезбеди стратегијска
независност, могуће је да се цене неких производа, у краћем или дужем периоду,
одржавају на релативно високом нивоу.
Различити су и начини финансирања појединих активности. У неким земљама добар део
трошкова здравствене заштите, школовања, становања и сл. подмирује се из друштвених
фондова, а цене услуга и производа из ових области су понекада само симболичне.
У економској литератури се истиче да за формирање девизног курса националне валуте
нису значајне све цене у датој земљи, већ само оне које важе за тзв. међународна добра, тј.
за оне врсте производа и услуга које могу бити предмет међународне размене. Значи, не
треба узимати тзв. домаћа добра, која циркулишу само на унутрашњем тржишту. Када се
објашњавају фактори који детерминишу висину девизног курса, мислимо да није исправно
много наглашавати разлике између ове две категорије добара, и то из два разлога:
(1) Један део добара није предмет међународне размене баш због тога што су им цене
знатно изнад оних на светском тржишту.
(2) И у случају тзв. домаћих добара потрошачи су у ситуацији да пореде да ли им је
рационалније да фондове троше за набавку тих добара или да купују страну валуту за
набавку увозне робе.
2. Платнобилансна теорија
Према платнобилансној теорији, цена девиза, односно девизни курс, формира се под
утицајем односа понуде и тражње, као и свака друга цена. Понуда и тражња девиза
манифестују се у платном билансу у виду прилива и одлива девиза. У случају дефицита
платног биланса долази до несклада између понуде и тражње девиза, тражња је већа од
понуде, па ће девизни курс расти. Раст девизног курса водиће смањењу тражње девиза и
повећању понуде, што ће довести до отклањања дефицита и уравнотежења платног
биланса земље.
3. Теорија о паритету каматних стопа
Понуда и тражња девиза не морају потицати само од извоза и увоза робе и услуга, већ и од
претварања финансијских фондова из једне валуте у другу. Поседници слободних
финансијских средстава настоје да их пласирају уз што већу камату. Уколико је каматна
