Devizno tržište................................................................................................................... 30
Zaključak........................................................................................................................... 35
L I T E R A T U R A......................................................................................................... 37
U v o d
Nove svetske ekonomije su silom prilika sve više ili manje otvorene preme
svetskom tržištu, bilo da je u pitanju tržište roba, novca, rada ili kapitala. Privreda i
ekonomija koje su dovoljne same sebi više nema, njih zamenjuju privrede koje postaju
komplementarne i sve više uzajamno povezane. Nastajanje takvog okruženja, gde su
privrede sve više otvorene, nameće potrebu ovladavanja saznanjima o složenim tokovima
novca i kapitala u okviru svetske ekonomije, zatim sistemu i instrumentima plaćanja,
efektima promene deviznih kurseva, promena kamatnih stopa na finansijskim tržištima,
kursnim i valutnim rizicima, inflaciji i dr. Manipulisanje deviznim kursevima, politika
uvoza i izvoza roba i kapitala, zaduživanje u inostranstvu, otežan pristup svetskom tržištu
novca i kapitala kao i mnogi drugi problemi dovode do osnovane potrebe njihovog
2
-
liberalan i
-
regulisan
.
Razlika između ova dva sistema je u tome što je u liberalnom deviznom sistemu
subjektima u poslovanju s inostranstvom ostavljena veća sloboda u poslovanju i
raspolaganju deviznim sredstvima, dok su u regulisanom sistemu ova prava više ili manje
ograničena.
Platni bilans
Platni promet između dve zemlje, kao posledica ukupnih ekonomskih i finansijskih
odnosa, iskazuje se preko dva osnovna instrumenta:
-
platnog bilansa i
-
deviznog bilansa
.
Platni bilans
predstavlja sistematski popis svih ekonomskih transakcija izvršenih
između jedne zemlje i inostranstva u toku jedne kalendarske godine. Platni bilans ima dve
osnovne funkcije:
-
da sistematski prikaže sve ekonomske odnose sa inostranstvom i
-
da prikaže finansijsku likvidaciju tih odnosa.
4
Strukturu platnog bilansa
čine:
-
tekući račun platnog bilansa i
-
račun kapitala
.
Tekući račun platnog bilansa
uglavnom pokazuje promet roba i usluga (uvoz i
izvoz), dok
račun kapitala
ili kapitalski podbilans pokazuje finansijski obračun sa
inostranstvom. U ovaj deo podbilansa platnog bilansa spadaju i transferna plaćanja.
Promene i transakcije iz prvog dela platnog bilansa, koji se često naziva i bilans iznad
crte predstavljaju uzroke kretanja u drugom delu platnog bilansa – podbilansu kapitala.
1
Tekući račun platnog bilansa može biti iskazan deficitom ili suficitom. U transakcije
u platnom bilansu koje znače priliv deviza ili sticanje kupovne snage u inostranstvu,
spadaju:
-
izvoz robe i usluga,
-
jednostrani transferi (primanja),
-
uvoz kapitala,
-
izvoz monetarnog zlata.
-
U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje spadaju:
- uvoz robe i usluga,
- jednostrani transferi (davanja),
- izvoz kapitala,
- uvoz monetarnog zlata.
1
Komazec, S. i dr.,“Monetarna ekonomija i bankarski menadžment“, VPŠ – Čačak, 2006.godine
5
Novac u međunarodnom sistemu plaćanja
Problem opšteg novca ne može umanjiti prirodu, značaj i cirkulaciju novca u
međunarodnom sistemu plaćanja, odnosno njegovu intervalutarnu vrednost. Danas je
nemoguće odvojiti njegovo unutrašnje kretanje i kupovnu snagu od međunarodne
cirkulacije, jer ne postoji ni jedna privreda dovoljna sama sebi, tj. odvojena ili izolovana
od svetskog tržišta. U svetskim razmerama razmena roba, novca, kapitala i radne snage
između raznih zemalja, implicira i određene probleme vezane za različitu produktivnost
rada, formiranje cena, cena rada, regionalnu podelu sveta i slično. Sve to dovodi do
nastanka različitih nacionalnih novčanih jedinica koje su u opticaju u okviru nacionalnih
granica kao platežno i prometno sredstvo. Ovakva nacionalna različitost novčanih
sredstava dovela je i do različitih nacionalnih jedinica koje prestaju da figuriraju kao
novac van granica zemlje u kojoj su aktuelne. Da bi se omogućilo međunarodno plaćanje
mora se naći način da novac prevaziđe uske nacionalne okvire.
Činjenica da se u međunarodnim ekonomskim odnosima često javljaju dva
različita partnera, s različitim novčanim nacionalnim jedinicama, dovodi do jasnog
problema – u kojoj nacionalnoj valuti će se izvršiti potrebno plaćanje. Izvoznik obično
traži naplatu u svojoj valuti ili u nekoj drugoj za koju ima opravdan interes. Nasuprot
tome, kupac obično raspolaže svojom nacionalnom valutom, a da bi došao do strane
valute mora izvršiti proces konverzije svoje valute u traženu valutu. Samim tim, uvoznik
ili kupac prethodno se mora pojaviti na deviznom tržištu na kome će za svoj novac
(nacionalnu valutu) nabaviti potrebna sredstva plaćanja da bi se napokon mogao pojaviti
na inostranom tržištu roba i usluga.
Normalni put dolaženja do međunarodnih sredstava plaćanja je pretvaranje
domaće valute u potrebnu inostranu valutu. U tom i takvom odnosu strana valuta, tj.
novac je roba koju mi za domaću valutu kupujemo. Da bi došlo do kupovine potrebno je
7
