USLOVI ZA USPOSTAVLJANJE DEVIZNOG TRŽIŠTA
Uslovi za uspostavljanje deviznog tržišta su slični uslovima za organizovanje i
funkcionisanje novčanog tržišta. Neosporna su tri osnovna preduslova za postojanje i
funkcionisanje deviznih tržišta:
1. konvertibilnost valuta ,
2. odgovarajuće monetarne rezerve i racionalna politika rukovanja sa njima od
strane centralne banke,
3. dugoročno uravnotežen bilans plaćanja
Takodje je potrebno postojanje slobodne konkurencije izmedju poslovnih banaka,
kao i mogućnost za kratkoročna ulaganja u zemlji i inostranstvu u obliku hartija od
vrednosti na veće iznose i rokovima od 3 do 13 meseci. Potrebno je da postoji
organizovano devizno tržište sa odredjenim pravilima trgovanja na kojoj su predmet
kupoprodaje samo tzv. slobodne devize, da bi se nacionalni novac mogao pojaviti kao
slobodna deviza neophodna je konvertibilnost domaće valute , i to bar u njenoj
najmekšoj varijanti,konvertibilnost za inostrana pravna i fizička lica.
Ponuda i tražnja deviza obično nije nikada uravnotežena u kraćim vremenskim
razmacima. Zato je održavanje deviznih kurseva u odredjenom rasponu sa
intervencijama centralne banke vrlo bitna za postojnje i funkcionisanje slobodnog
deviznog tržišta. Ovde administrativne mere kao što je zamrzavanje kurseva ne dolaze
u obzir jer ako bi tražnja deviza bila veća od ponude onda je sigurno da bi devizni
kursevi postigli gornju eksremnu tačku i time bi se otvorila pitanja utvrdjivanja
prioritetnih potreba za plaćanje inostranstvu a samim tim i pitanje kriterijuma za
eliminisanje viška tražnje. Takve mere su nespojive sa slobodnim deviznim tržištem.
4
OPŠTI PRISTUP PROBLEMATICI DEVIZNOG TRŽIŠTA
Devizno tržište je mesto na kome se susreću ponuda i tražnja, odnosno vrši
kupoprodaja stranih valuta. Ono nije fizički ni prostorno ograničeno nego postoji
svuda gde se vrši razmena valuta
.
To su veliki finansijski centri poput Njujorka,
Londona, Pariza, Frankfurta i oni imaju odlučujuću ulogu u obrazovanju cena valuta-
kupovnih i prodajnih deviznih kurseva.
Osnovna svrha deviznog tržišta je omogućavanje i olakšavanje medjunarodne
trgovine i medjunarodnog kretanja kapitala. Danas se za sva medjunarodna finansijska
tržišta može reći da su i devizna tržišta. Na ovim nestruktuiranim tržištima ekspanzija
poslovanja je enormna, tako da se dnevni obim trgovanja procenjuje na preko 1600
milijardi dolara.
Devizno tržište predstavlja uredjen skup odnosa na kome se putem organizovanog
finansijskog sistema sučeljavaju ponude i tražnje deviznih sredstava. Na taj način
dolazi do formiranja deviznih kurseva, kao cene deviznih sredstava, na osnovu kojih
se obavlja kupovina odnosno prodaja stranih sredstava plaćanja.
Ukršteni kursevi valuta na medjunarodnim finansijskim tržištima se kotiraju kao:
KUPOVNI I PRODAJNI KURS.
Kupovni kurs
: pokazuje koliko je jedinica jedne valute neophodno prodati,da bi se
kupila jedna jedinica druge valute.
Odnosno
prodajni kurs
je pokazatelj koliko ća se jedinica jedne valute kupiti ukoliko
se proda jedna jedinica druge valute.
Kupovni kurs uvek je niži od prodajnog, a raspon izmedju kupovnog i prodajnog
kursa naziva se
spred(spread).
Savremeno bankarsko poslovanje na medjunarodnom tržištu novca zahteva
konstantno korišćenje pojmova kotirane i kotirajuće valute, direktne i indirektne
kotacije kao i ukrštenih kurseva.
Kotirana valuta
(quoted currency) je ona koja u
samoj postavci kursa stoji uvek na prvom mestu i odnosi se na jednu ili sto jedinica
druge valute. Valuta koja stoji na drugom mestu prilikom postavke kursa i pokazuje
koliko se njenih jedinica menja za jednu ili sto jedinica kotirane valute naziva se
kotirajuća valuta
(quoting currency).
5
Kupovina i prodaja deviza
, odnosno inostranih sredstava plaćanja, vrši se po
utvrdjenim deviznim kursevima. Motivi su različiti:
obezbedjenje odredjene valute radi izvršavanja odredjene obaveze prema
inostranstvu,
zamena jedne strane valute u drugu u cilju zaštite od kursnih razlika,
odnosno ostvarivanje devizne zarade uskladjivanje ponude i tražnje deviza i
regulisanje deviznih kuseva putem intervencije centralne banke,na tržištu
kratkoročnih depozita i kredita, inostranih hartija od vrednosti i srednjeročnih,
odnosno dugoročnih kredita, vrši se praktično medjunarodna razmena
kapitala.
Kao subjekti na deviznim tržištima
pojavljuju se:centralne banke, komercijalne-
poslovne banke, razne finansijske ustanove, investicione firme, velike medjunarodne
korporacije, fizička lica i brokeri. Uloga brokera na deviznim tržištima je specifična i
ona se sastoji u povezivanju aktivnih učesnika na deviznim tržištima. Najveći obim
trgovine odvija se izmedju banaka koje trguju direktno ili preko brokera
.
Osnovna
uloga brokera u trgovanju devizama je da po nalogu banke klijenta, kao posrednika,
na tržištu nude najbolju moguću cenu tj. ugovori kupovinu po najnižim troškovima,
odnosno prodaju po najboljim uslovima na tržištu. Prednosti rada banaka preko
brokera su u tome što se ovim putem postižu najbolji uslovi, odnosno susretanje
ponude i tražnje za pojedinim devizama. Na drugoj strani prednost trgovanja
devizama direktno sa drugom bankom je dobijanje fiksnog kursa i saznanje o stepenu
kreditnog rizika, koji nosi njen partner-banka u tansakciji, što nije slučaj u radu preko
brokera.
7
