Tabela 1.
Mikrobiološki pokazatelji kvaliteta vode za piće po vrstama laboratorijski hpregleda
(Sl. list SHJ br. 42/98, Dalmacija i sar., 2009)
Osnovni
(A)
Periodični
(B)
Novi zahvati vode
(V)
Higijensko-
epidemiološka
indikacija
(G)
•
ukupne
koliformne
bakterije
•
ukupne
koliformne
bakterije
•
ukupne
koliformne
bakterije
•
ukupne
koliformne
bakterije
•
koliformne
bakterije fekalnog
porekla
•
kotiformne
bakterije fekalnog
porekla
•
koliformne
bakterije fekalnog
porekla
•
koliformne
bakterije
fekalnog porekla
•
ukupan broj
aerobnih
mezofilnih
bakterija
•
ukupan broj
aerobnih
mezofilnih
bakterija
•
ukupan broj
aerobnih
mezofilnih
bakterija
•
ukupan broj
aerobnih
mezofitnih
bakterija
•
streptokoke
fekalnog porekla
•
streptokoke
fekalnog porekta
•
streptokoke
fekatnog porekla
•
streptokoke
fekalnog porekla
•
sutfito-
redukujuće
klostridije
•
sulfito-redukujuće
klostridije
•
sulfito-redukujuće
klostridije
•
sutfito-
redukujuće
klostridije
•
Proteus vrste
•
•
Proteus vrste
•
Proteus vrste
•
Proteus vrste
•
Pseudoinonas
aerngionosa
•
Pseudomonas
aerngionosa
•
Pseudomonas
aerngionosa
•
Pseudomonas
aerngionosa
•
Enterovimsi
1
•
Enterovirusi
1
•
Enterovirusi
1
•
Bakteriofagi
1
•
Bakteriofagi
1
•
Bakteriofagi
1
•
Crevne protozoe i
helminti i njihovi
razvojni oblici
•
Feruginoze
2
•
Patogeni
mikroorganizmi
sa higijensko-
epidemiološkim
indikacijama
•
Crevne protozoe i
helminti i njihovi
razvojni oblici
1 samo iz površinsklh voda, prema higijensko-epidemiološkim indikacijama
2 kvalitativno, ako u vodi ima gvožđa i mangana iznad MDK
3 iz površinskih voda, voda izdani i karstnih voda
4
2. Metode procene mikrobiološkog kvaliteta vode za piće
Metode kojima se određuje brojnost mikroorganizama u vodi se dele na direktne i
indirektne. Objektivno, jedino se direktnim brojanjem pod mikroskopom može realno
proceniti brojnost u nekom uzorku. Indirektne metode koje podrazumevaju izolaciju i
gajenje na prirodnim ili veštačkim hranljivim podlogama imaju opšti nedostatak u
nepostojanju univerzalne hranljive podloge koja zadovoljava potrebe svih prisutnih
bakterija zbog njihove velike biološke raznovrsnosti po pitanju izvora energije i ugljenika,
enzima, kao i abiotičkih uslova (sadržaj kiseonika, temperatura, pH i dr.). Ipak i one su
značajne jer podešavanjem uslova kultivacije mogu proceniti brojnost organotrofa koji su
najznaćajniji u smislu zaštite ljudskog zdravlja.
Metode za bakterioloski, virusološki, biološki i parazitološki pregled vode za piće
su propisane starijim podzakonskim aktom (Sl. List SFRJ br. 33/87
).
Danas su dostupne i
savremenije, brže i osetljivije metode za određivanje indikatorskih organizama u proceni
kvaliteta vode za piće. Najzastupljenije metode koje se danas koriste za mikrobiološke
laboraorijske preglede su:
•
MPN
(most probable number) ili
MT
(multiple tube) - metod najverovatnijeg
broja ili metod više epruveta
•
MF
(membrane filtration) - metod membranske filtracije
•
P/A
(presence/absence) - metod testa prisutno/odsutno
•
HPC
(heterotrophic plate count) - metod određivanja broja kolonija
heterotrofa
BARTs
(biologic actlvity reaction tests) - biološki aktivni
reakcioni testovi.
3. Podela postupaka dezinfekcije vode za piće
Procesi dezinfekcije su složeni jer ne zavise samo od osobina mikroorganizama i
primenjenog dezinfekcionog sredstva, vremena kontakta, nego značajno i od uslova
sredine u kojoj se odigravaju. Razni mikroorganizami su veoma različito osetljivi na
dejstvo određenog dezinfekcionog sredstva. Od njihovih osobina najznačajnije su
brojnost, fiziološko stanje, otpornost vegetativnih oblika (značajno zavisi od uslova
sredine), sposobnost obrazovanja spora, prisustvo ćelijskih kapsula i omotača. Biološko
delovanje na živu ćeliju se zasniva na denaturaciji proteina, oštećenju integriteta i
funkcije omotača, interakcije sa enzimima ili metaboličkom antagonizmu. Od dobrog
sredstva za dezinfekciju vode se zahteva
(Gaćeša, Klašnja, 1994):
da uklanja, tj. inaktivira sve patogene mikroorganizme eventualno prisutne u vodi
da se dezinfekcija završava za što kraće vreme i u uslovima većih promena
temperature
5
