Diabetes mellitus: seminarski rad

DIABETES

Seminarski rad

MENTOR:                                                               STUDENT:
  
                                                                                 BROJ INDEKSA:

SADRŽAJ

UVOD .

............................................................................................................  1

1. GUŠTERAĆA.................................................................................................................. 2

2.

HORMONI ZA REGULACIJU METABOLIZMA 
UGLJIKOHIDRATA....................

3

2. 1. Inzulin ........................................................................................................................ 3
2. 2. Hormon rasta ............................................................................................................ 4
2. 3. Glukagon .................................................................................................................. 4
2. 4. Kortizol .................................................................................................................... 4
2. 5. Tiroksin ..................................................................................................................... 5
2. 6. Ljudski placetni laktogen .......................................................................................... 5
3. KONCENTRACIJA GLUKOZE U KRVI ................................................................... 6
3. 1. Hipoglikemija ............................................................................................................ 6

3. 1. 1. Uzroci hipoglikemije ........................................................................................ 7
3. 1. 2. Tipovi hipoglikemije u odnosu na kliničku sliku .............................................. 7

3. 2. Hiperglikemija ........................................................................................................... 8

3. 2. 1. Uzroci hiperglikemije ........................................................................................ 9
3. 2. 2. Simptomi i znakovi hiperglikemije ................................................................... 9

4. TIPOVI ŠEĆERNE BOLESTI.....................................................................................11
4. 1. Šećerna bolest tip 1 .................................................................................................11

4. 1. 1.

Uzroci nastanka šećerne bolesti tip 1 .............................................................. 12

4. 1. 2.

Nastanak šećerne bolesti tip 1 ......................................................................... 12

4. 1. 3. Simptomi i znakovi šećerne bolesti tip 1 ......................................................... 12
4. 1. 4.

Liječenje šećerne bolesti tip 1 ......................................................................... 13

4. 2. Šećerna bolest tip 2 .................................................................................................. 13
4. 3. Ostali specifični tipovi šećerne bolesti .................................................................... 14
4. 4. Trudnička šećerna bolest .........................................................................................14
5. KOMPLIKACIJE ŠEĆERNE BOLESTI......................................................................15
6. DIJAGNOZA ŠEĆERNE BOLESTI...........................................................................16
6. 1. Određivanje koncentracije glukoze u krvi ............................................................... 16
7. MIKROALBUMINURIJA............................................................................................18
7. 1. Mikroalbuminurija u tipu 1 šećerne bolesti ............................................................. 18
7. 2. Mikroalbuminurija u tipu 2 šećerne bolesti ............................................................. 19
8. HEMOGLOBIN A1c .................................................................................................... 20
 ZAKLJUČAK ............................................................................................................

21

LITERATURA................................................................................................................. 22
POPIS SLIKA I TABELA............................................................................................... 23

1. GUŠTERAČA

Gušterača ili pankreas je žlijezda smještena ispod želuca, a posebna je po tome što ima 

vanjsko i unutarnje lučenje. Unutarnjim lučenjem (endokrinim) u krv luči hormone inzulin i 

glukagon koji reguliraju razinu šećera u krvi, a vanjskim (egzokrinim) lučenjem luči enzime 

amilazu i lipazu ( koji uglavnom služe za otapanje masti) te sudjeluje u kemijskoj razgradnji 

hrane do molekula koje mogu upiti krv.

U probavnom sustavu, gušterača se nalazi ispod želuca i pored prvog dijela tankog crijeva, 

duodenuma. Gušterača nije dio probavne cijevi već njeni enzimi ulaze u probavnu cijev sa 

strane kroz papilu vateri zajedno s probavljenom hranom iz želuca. Svojim položajem u zatonu 

dvanaesnika oblikuje glavu (caput), slijede tijelo (corpus), te rep (cauda). Tvore je dvije vrste 

tkiva: egzokrino žljezdano i nakupine alfa i beta stanica koje oblikuju langerhansove otočiće 

(insulae pancreatice) (https://hr.wikipedia.org/wiki/Gušterača). 

Slika 1.  

Gušterača

(http://www.onkologija.hr/gusteraca-anatomija-i-fiziologija/)

2

2. HORMONI ZA REGULACIJU METABOLIZMA 

UGLJIKOHIDRATA 

2. 1. Inzulin

Inzulin je hormon koji se luči iz beta stanica gušterače. Visoke razine glukoze u krvi 

tjeraju beta stanice gušterače da povećaju otpuštanje inzulina u krv. Inzulin kola tijelom i u 

kratkom vremenu tjera stanice mišića i jetre da prerađuju glukozu iz krvi. Paul Langerhans 

otkrio je da stanice gušterače uzrokuju otpuštanje inzulina. Ove stanice izgledaju kao maleni 

otoci i zbog toga se nazivaju Langerhansovim otočićima

.

 Hormon je dobio ime od latinske riječi 

„

insula

“ što u prijevodu također znači otok. Unutar Langerhansovih otočića možemo pronaći 

dvije vrste stanica, a to su alfa stanice i beta stanice. Beta stanice su uglavnom odgovorne za 

lučenje inzulina u našem tijelu. Inzulin kontrolira razinu glukoze u krvi. Također utječe na 

mnoge stanične enzime da potiču mnoge procese kao npr. glikogenezu. Ako se smanji razina 

inzulina u tijelu, asimilacija glukoze neće se odvijati kako treba. Tijelo neće dobivati potrebnu 

energiju i pohranjivat će je kao masne stanice. Pored toga, povećane razine glukoze štete tijelu 

(Štraus, 2009.). Inzulin igra glavnu ulogu u sintezi DNA i replikaciji stanica (Slika 2.).

Slika 2.  

Struktura  inzulina ( http://www.teretanavijesti. com/inzulin-i-opti-slin)

Kad osoba postane dijabetičar, proizvodnja inzulina se smanji ili potpuno prestane. To može 

biti fatalno jer se glukoza u krvi ne pretvara u energiju koju tijelo zahtijeva. Zbog ovog razloga, 

razina glukoze u krvi se mora kontrolirati i pacijenti dijabetičari trebaju inzulin i lijekove kako 

bi vodili normalan život (http://znanost. geek. hr/clanak/kako-radi-inzulin/).

3

2. 5. Tiroksin

Tiroksin iz štitnjače također ima udjela u regulaciji koncentracije glukoze u krvi.

Stimulira glikogenolizu i povećava crijevnu apsorbciju glukoze (Štraus, 2009.).

2. 6. Ljudski  placetni  laktogen

Ljudski placetni laktogen je polipeptid kojeg luči posteljica. Djelovanje mu je suprotno 

inzulinu, pa može dovesti do ketoacidoze kod trudnica (Štraus, 2009.).  Njegova struktura i 

funkcija   su   slični   sa   ljudskim hormonom   rasta.   On   modifikuje   metaboličko   stanje   majke 

tokom trudnoće da   bi   se   omogućilo   snabdevanje   fetusa   energijom.   HPL   ima   anti-

insulinska svojstva.   HPL   je   hormon   koji   izlučuju   tokom   trudnoće sincitiotrofoblasti. 

Slično ljudskom   hormonu   rasta,   HPL   je   kodiran   genima   na hromozomu 17q22-24. 

(

https://sh.wikipedia.org/wiki/Ljudski_placentalni_laktogen

, datum pristupa 22.02.2019)

Slika 3.

 Ljudski placentni laktogen 

(https://sh.wikipedia.org/wiki/Ljudski_placentalni_laktogen)

5