Садржај:
Увод ................................................................................................................................... 3
1. Симптоми ..................................................................................................................... 4
2. Компликације ............................................................................................................... 5
3. Дијагностички тестови ................................................................................................ 5
4. Опште смернице лечења ............................................................................................. 6
5. Лечење .......................................................................................................................... 7
6. Антидијабетици ........................................................................................................... 7
6.1. Деривати бигванида ................................................................................................ 8
6.2. Деривати сулфонилуреје .......................................................................................... 9
6.3. Инхибитори алфа-глукозидазе................................................................................. 9
6.4. Тиазолидиндиони...................................................................................................... 10
6.5. Меглитиниди ............................................................................................................. 10
Закључак ........................................................................................................................... 11
Литература ........................................................................................................................ 12
Увод
Већина угљених хидрата из хране се у процесу варења претвара у моносахарид
(прости шећер) глукозу и у том облику доспева у крв. Крвном струјом она се преноси до
свих ћелија организма и користи се као извор енергије, депонује као гликоген или
складишти као масно ткиво. Када количина глукозе достигне одређени ниво (нпр. после
оброка), бета-ћелије Лангерхансових острваца панкреаса луче хормон инсулин. Он
омогућава ћелијама да апсорбују глукозу , а осим тога он представља и основни
контролни сигнал за конверзију глукозе у гликоген (полисахарид који се складишти у
јетри и мишићним ћелијама, и по потреби се поново претвара у глукозу и користи као
извор енергије). Нормалне вредности шећера у крви износе 3,3-5,5 mmol. Без инсулина,
глукоза не може ући у ћелије, што условљава пораст њене концентрације у крви, тј.
доводи до стања познатог као хипергликемија.
По дефиницији, дијабетесом називамо стање када је количина шећера у крви већа
од 7,0 mmol (126mg/dL). Diabetes Mellitus је стање хроничне хипергликемије узроковане
деловањем генских чинилаца и многобројних фактора средине, који обично делују
удружено. Она настаје због апсолутног или релативног недостатка инсулина што доводи
до поремећаја метаболизма угљених хидрата, масти и беланчевина. Хипергликемија
смањује многе анаболичке процесе у организму: раст и деобу ћелија, синтезу протеина,
таложење масти и др. Осим тога, изазива поремећаје метаболизма и бројне друге
компликације и болести.
Код пацијената са типом 2 дијабетеса (инсулин независни дијабетес-ИНД)
концентрација инсулина у плазми може да буде ниска (ретко), нормална или повећана.
Код већине пацијената, ниво инсулина је нешто већи од нормалног, али ипак недовољно
да одржи нормалну концентрацију глукозе у крви. Већина пацијената има релативни
недостатак активности инсулина, односно резистенцију на инсулин. Ова резистенција
може да буде резултат смањеног броја функционалних инсулинских рецептора, или
поремећаја неког од процеса који се нормално одвијају после везивања инсулина за
рецепторе.
2
