Didaktička shvatanja Stevana D. Popovića

Дипломски

рад

Маја

Смиљић

Дидактичка

схватања

Стевана

Д

. 

Поповића

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ

..................................................................................................................................1 

УВОД

.........................................................................................................................................1 

1. 

ЖИВОТ

И

РАД

СТЕВАНА

Д

. 

ПОПОВИЋА

.....................................................................3 

1.1. 

Период

школовања

.......................................................................................................3 

1.2. 

Период

 1871 – 1902. 

године

.........................................................................................6 

1.3. 

Списатељски

рад

.........................................................................................................14 

1.3.1 

Стручни

просветно

-

педагошки

списатељски

рад

..............................................14 

1.3.2. 

Критичко

-

списатељски

рад

.................................................................................17 

2. 

ОПШТА

ДИДАКТИЧКА

СХВАТАЊА

СТЕВАНА

Д

. 

ПОПОВИЋА

..........................19 

2.1. 

Филозофски

утицаји

...................................................................................................19 

2.2. 

Психолошки

утицаји

..................................................................................................19 

2.3. 

Педагошки

утицаји

.....................................................................................................21 

2.4. 

Педагогија

....................................................................................................................22 

2.5. 

Васпитање

....................................................................................................................22 

2.6. 

Основна

школа

............................................................................................................23 

2.7. 

Настава

.........................................................................................................................24 

2.8. 

Наставни

принципи

....................................................................................................38 

2.8.1. 

Принцип

истинитости

..........................................................................................38 

2.8.2. 

Принцип

практичности

........................................................................................38 

2.8.3. 

Принцип

очигледности

  (

јасност

) .......................................................................39 

2.8.4. 

Принцип

трајности

...............................................................................................40 

2.9. 

Наставне

методе

..........................................................................................................41 

2.10. 

Учитељски

позив

.......................................................................................................42 

2.11. 

Награде

и

казне

.........................................................................................................44 

2.12. 

Образовање

женске

деце

..........................................................................................45 

3. 

СХВАТАЊА

СТЕВАНА

Д

. 

ПОПОВИЋА

У

ОБЛАСТИ

МЕТОДИКЕ

НАСТАВЕ

ЕЛЕМЕНТАРНЕ

МАТЕМАТИКЕ

...................................................................................46 

ЗАКЉУЧАК

............................................................................................................................51 

ЛИТЕРАТУРА

........................................................................................................................53 

Дипломски

рад

Маја

Смиљић

Дидактичка

схватања

Стевана

Д

. 

Поповића

1

УВОД

Крајем

 XIX 

века

Србија

се

ослободила

оријенталног

утицаја

и

постала

отворена

за

реформе

у

свим

државним

институцијама

па

и

у

школству

. 

Стеван

Д

. 

Поповић

је

био

пионир

у

отварању

проевропских

просветитељских

идеја

. 

Вођен

педагошким

идејама

Дистервега

, 

Дитеса

и

К

. 

Кера

створио

је

услове

за

настанак

  „

нове

“ 

школе

у

Србији

. 

Несебичним

залагањем

оставио

је

у

аманет

ученицима

и

будућим

поколењима

далекосежну

визију

, 

коју

је

ретко

који

педагог

имао

. 

Циљ

овог

рада

је

да

се

потпуније

сагледају

, 

систематизују

и

критички

испитају

дидактичка

схватања

Стевана

Д

. 

Поповића

. 

Полазећи

од

постављеног

циља

рада

, 

дефинисала

сам

следеће

задатке

: 

-

анализирати

дидактичке

идеје

Стевана

Д

. 

Поповића

везане

за

методику

наставе

са

акцентом

на

елементарној

математици

. 

-

својства

доброг

учитеља

-

наставни

план

и

програм

-

наставни

принципи

-

наставне

методе

-

наставни

садржај

Истраживање

је

реализовано

на

основу

анализе

дела

Стевана

Д

. 

Поповића

. 

Литература

која

је

коришћена

у

овом

раду

је

доступна

у

Универзитетској

библиотеци

„

Светозар

Марковић

“, 

библиотеци

Одељења

за

педагогију

Филозофског

факултета

у

Београду

и

у

Педагошком

музеју

у

Београду

.  

У

анализи

и

представљању

педагошких

идеја

Стевана

Д

. 

Поповића

, 

користила

сам

његова

оригинална

дела

и

то

:  

-

Рад

у

школи

 (

Методика

) - 

за

ученике

Учитељске

школе

и

учитеље

основних

школа

 - 

по

Карлу

Керу

, 

Београд

, 

Државна

штампарија

,  

-

Практично

предавање

из

рачуна

 I,

Београд

, 

Државна

штампарија

, 

-

Практично

предавање

из

рачуна

 II,

Београд

, 

Државна

штампарија

, 

-

Практично

предавање

из

рачуна

 III, 

Београд

, 

Државна

штампарија

, 

-

Рачуница

за

основне

школе

за

 I 

и

 II 

разред

, 

Београд

, 

Државна

штампарија

,  

-

Рачуница

за

основне

школе

за

 III 

и

 IV 

разред

, 

Београд

, 

Државна

штампарија

. 

У

циљу

што

потпунијег

утиска

о

животу

и

делу

Стевана

Д

. 

Поповића

прегледала

сам

његову

оригиналну

заоставштину

у

виду

оригиналних

издања

. 

Дипломски

рад

Маја

Смиљић

Дидактичка

схватања

Стевана

Д

. 

Поповића

3

1. 

ЖИВОТ

И

РАД

СТЕВАНА

Д

. 

ПОПОВИЋА

1.1. 

Период

школовања

Стеван

Д

. 

Поповић

је

рођен

 25. 

јула

 1844. 

године

у

Шапцу

, 

као

једино

дете

оца

Димитрија

и

мајке

Јелисавете

. 

Отац

Димитрије

, 

био

је

родом

из

македонског

села

Богатско

а

мајка

Јелисавета

из

села

Брасине

, 

из

посавинског

округа

.  

Прва

знања

стиче

у

основној

школи

у

Шапцу

, 

у

време

кад

су

учитељски

позив

обављали

недовољно

школовани

учитељи

или

гимназијалисти

и

кад

је

опште

стање

школства

било

у

лошем

стању

. 

У

родном

месту

је

завршио

нижу

гимназију

, 

а

одличан

успех

му

обезбеђује

примање

 ‚‚

ђачког

благодејања

“ 

које

ће

добијати

током

читавог

каснијег

школовања

. 

Током

 1860. 

године

прелази

у

Београд

и

завршава

последња

три

разреда

у

Првој

београдској

гимназији

. 

У

јесен

 1863. 

године

уписао

је

Филозофски

факултет

и

постао

је

студент

прве

генерације

Велике

школе

. 

После

завршене

друге

године

Филозофског

факултета

, 

Поповић

у

јулу

 1865. 

године

подноси

молбу

за

пријем

у

ред

владиних

стипендија

за

иностранство

, 

остављајући

министру

просвете

да

му

сам

одреди

струку

за

коју

би

се

школовао

, 

исказујући

спремност

да

поред

изабране

студије

слуша

и

педагогију

. 

На

страну

, 

тј

. 

у

иностранство

су

слани

само

свршени

великошколци

али

због

изузетних

резултата

, 

комисија

оформљена

за

предлагање

државних

питомаца

, 

направила

је

изузетак

и

Поповић

је

послат

у

Цирих

. 

Поповић

је

први

државни

питомац

који

је

отишао

у

Европу

на

студије

педагогије

. 

У

Цирих

долази

у

октобру

 1865. 

године

, 

а

боравак

му

се

састоји

од

проучавања

античке

филозофије

и

књижевности

француских

и

енглеских

реалиста

. 

Све

време

прати

културна

, 

политичка

и

научна

дешавања

у

Србији

, 

преко

штампе

коју

му

шаљу

пријатељи

. 

Први

месеци

су

му

били

тешки

, 

прожети

носталгијом

за

домовином

и

материјалном

оскудицом

. 

Први

извештај

из

предмета

слушаних

у

зимском

семестру

 1865/1866. 

школске

године

шаље

са

следећом

садржином

: 

-

Филозофске

вежбе

код

професора

Кима

, 

-

Историја

филозофије

од

Тала

до

Канта

код

професора

Кима

и

-

Немачка

литература

  -  

код

доцента

Висмицена

. 

У

овом

извештају

се

може

закључити

да

је

Стеван

Поповић

у

Цириху

наставио

своје

филозофске

студије

које

је

започео

у

Београду

. 

Из

наведеног

се

види

да

није

Дипломски

рад

Маја

Смиљић

Дидактичка

схватања

Стевана

Д

. 

Поповића

4

слушао

педагогију

јер

она

као

предмет

није

постојала

на

циришким

универзитету

. 

Због

тога

тражи

одобрење

од

Министарства

просвете

да

му

одобри

обилазак

Швајцарске

, 

у

циљу

прочавања

њеног

школског

уређења

. 

По

Поповићевом

мишљењу

Швајцарска

је

земља

која

има

најбољу

методу

школског

уређења

због

плурализма

школских

система

, 

што

је

било

последица

кантоналног

уређења

државе

. 

Од

Министарства

из

Србије

је

добио

одговор

без

одређенијих

усмеравања

, 

само

му

је

препоручено

да

се

у

наредних

годину

дана

боље

упозна

са

теоријама

о

школским

заводима

али

да

акценат

стави

на

филозофске

науке

. 

У

другом

извештају

о

студијама

у

летњем

семестру

прве

године

, 

Поповић

наводи

поред

филозофских

предмета

и

студија

немачке

књижевности

, 

и

психологију

из

лекција

професора

филозофије

Кима

и

из

  „

Психологије

“ 

Розенкранца

  (

немачког

филозофа

). 

Према

изворима

из

периода

студирања

у

Цириху

, 

показују

да

Поповић

није

слушао

педагогију

на

швајцарском

универзитету

и

да

је

сва

знања

из

педагогије

стекао

сам

, 

прикупљајући

и

истражујући

школско

просветне

документе

. 

Темељно

је

проучавао

школско

уређење

Швајцарске

, 

па

је

написао

детаљан

извештај

који

је

јуна

 1867. 

године

послао

Министарству

просвете

. 

У

Извештају

Поповић

је

изнео

мноштво

чињеница

и

информација

које

су

наведене

без

посебних

наглашавања

. 

Извештај

је

садржао

:  

-

Правила

и

прописе

по

којима

је

регулисан

рад

у

свим

школским

установама

, 

акценат

је

стављен

на

услове

у

којима

се

одвија

рад

у

учитељским

школама

, 

одабир

учитељских

кандидата

, 

регулисање

плата

и

пензија

учитеља

, 

-

Школски

закон

Циришког

кантона

, 

посебно

је

обратио

пажњу

на

уређењу

народних

школа

и

учитељских

семинара

, 

-

Рад

школских

власти

, 

учитељских

организација

и

надзорних

комисија

и

-

Педагошких

часописа

из

Швајцарске

и

Немачке

. 

Поповићев

извештај

је

испунио

очекивања

надлежних

у

Србији

, 

због

чега

му

је

крајем

јуна

 1867. 

године

одобрено

даље

путовање

по

Швајцарцкој

, 

са

циљем

да

се

боље

упозна

са

организацијом

, 

школским

уређењем

и

начином

рада

народних

школа

. 

Добио

је

јасније

инструкције

и

задатак

да

прикупи

учитељске

и

друге

извештаје

који

се

шаљу

школским

властима

, 

школске

законе

који

се

односе

на

наставу

, 

учитеље

и

ученике

, 

прописе

о

зидању

школских

зграда

. 

Дипломски

рад

Маја

Смиљић

Дидактичка

схватања

Стевана

Д

. 

Поповића

6

отварања

самосталне

учитељске

школе

. 

Међутим

, 

Поповић

је

био

истрајан

у

томе

да

заврши

започето

и

сву

пажњу

усмерио

на

основну

школу

.  

Истовремено

се

формирају

учитељски

зборови

  (

крајем

 1868. 

године

), 

који

су

били

усмеренени

на

учитеље

и

њихово

усавршавање

, 

као

и

поправљање

њиховог

материјалног

стања

. 

На

зборовима

Поповић

је

био

врло

истакнут

, 

нарочито

што

се

тиче

наставе

рачуна

и

том

приликом

је

обучавао

учитеље

да

користе

нова

наставна

средства

(

руска

рачунаљка

, 

штапићи

, 

коцкице

и

дрвца

...). 

У

сврху

зборова

оформљен

је

лист

Школа

. 

Током

 80 - 

тих

година

основана

су

Учитељско

и

Професорско

удружење

, 

а

све

у

сврху

праћења

и

побољшања

статуса

учитеља

. 

Поповић

се

помиње

и

као

учитељ

у

београдским

недељним

школама

, 

давајући

примат

рачуну

и

увођењу

педагогике

у

наставу

.  

Почетком

јануара

месеца

 1870. 

године

Поповића

су

уврстили

у

ред

редовних

чланова

Српског

ученог

друштва

. 

Исте

године

проглашен

је

Закон

о

уређењу

Учитељске

школе

, 

који

дуго

затим

није

био

мењан

. 

Поповићева

визија

и

стручност

су

ту

биле

од

великог

значаја

. 

1.2. 

Период

 1871 – 1902. 

године

На

Светог

Саву

 1871. 

године

Стеван

Д

. 

Поповић

је

започео

свој

педагошки

рад

као

професор

прве

Учитељске

школе

у

Крагујевцу

. 

Прва

учитељска

школа

је

била

интернатски

уређена

. 

На

терет

буџета

је

похађало

 16-20 

ученика

, 

који

су

претходно

завршили

четири

разреда

гимназије

. 

Ученици

су

имали

обавезу

да

по

завршетку

школовања

, 

у

учитељској

служби

буду

најмање

шест

година

. 

У

школу

су

примани

и

ученици

који

нису

били

на

буџету

и

они

су

сами

плаћали

школовање

. 

Школовање

у

Учитељској

школи

је

трајало

три

године

. 

Ученици

су

се

оцењивали

тромесечно

и

то

оценама

од

 1 

до

 5. 

Годишњи

испит

се

полагао

на

крају

прве

и

друге

године

, 

а

на

крају

треће

завршни

учитељски

испит

. 

Осим

теоретске

наставе

предвиђа

се

и

пракично

вежбање

  (

држање

предавања

) 

у

основној

школи

, 

као

и

обука

у

пољопривреди

, 

на

школском

имању

. 

1873. 

године

донесена

су

Правила

за

полагање

општег

испита

у

учитељској

школи

, 

којима

је

прописано

да

завршни

испит

обухвата

писмени

, 

усмени

и

практичног

дела

. 

Писмени

део

се

полагао

из

: 

педагогије

, 

математике

, 

јестаственице

, 

опште

историје

, 

српске

историје

, 

земљописа

, 

физике

и

хемије

. 

Усмени

се

полагао

из

: 

српског