ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
ЈАГОДИНА
Тема:
Дидактичка средства за развијање појма масе
-
семинарски рад из Методичког практикума развоја почетних математичких
појмова-
Ментор: Студент:
Проф. др Ненад Вуловић
Јагодина, 2015. године
колико је маса једног килограма, приказати га, тражити око себе објекте сличне тежине.
Тек када деца добро перцептивно доживе мерне јединице, могу схватити и научити
стандардне кратице којима их означавамо.
Уз све активности везане уз мерење, потребно је стално подстицати децу процену
мерене величине. Ово није нимало лако, како деци тако ни васпитачима. То је и разлог
због чега васпитачи често избегавају ову важну активност. Шта се процена чешће врши,
она постаје прецизнија и тачнија. Месар који свакодневно реже и важе месо много ће
тачније одрезати комад меса тражене масе него особа који с тим нема искуства. Кројач ће
од ока проценити обим нечијег струка, а електричар ће прецизно одредити дужину кабла
којег мора одсећи. Уколико желимо постати прецизни у проценама, требамо што чешће
процењивати. Након поступка мерења, упоређујемо нашу претходну процену с добијеним
резултатом и на тај начин коригујемо своју будућу процену.
Много је важније да деца познају мерне јединице, да их знају применити у правом
контексту, да добро процењују и да познају поступак мерења.
У раду ћемо кратко приказати дидактичка средства која васпитачи могу да користе
како би деци приблизила појам мерења масе тела.
4
2.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП ОБРАДИ МЕРЕЊА У МЕТОДИЦИ
РАЗВОЈА ПОЧЕТНИХ МАТЕМАТИЧ ПОЈМОВА
Различита мерења део су математике у готово свим деловима света. Она су такође
део математичких садржаја којима се упоређује математичка писменост и компетенције
деце у многим међународним истраживањима (ПИСА, ТИМСС). Значај ове тематике
произлази из њене практичне примењивости у ситуацијама свакодневног живота,
утемељености у историјској димензији развоја математичких спознаја и корелацији
математике са многим областима људских делатности у којима се мерења користе.
Код мерења је увек потребно нагласити што је објекат мерења, односно које
својство тог објекта се мери. Објекат мерења је стварни, физички појам којег доживљавамо
перцептивним путем, а сваки објекат најчешће има више различитих својстава. При томе
објекти мерења могу бити математички објекти (дужина, геометријски ликови,
геометријска тела) или стварни, животни објекти (време, под, плафон, путева и слично).
Узмемо ли за пример обичну картонску кутију, није довољно рећи "меримо кутији", јер
кутија као објекат мерења има својства масе, обима, висине, боје, интензитета мириса и
слично. Потребно је прецизирати које својство и кутије меримо, на пример "меримо обим
кутије" или "меримо масу кутије".
У методици почетних математичких појмова најчешће меримо дужину дужине,
дужину временског интервала, масу тела. Ипак измерити се могу и многа друга својстава
објеката, као што су температура, густина тела, проводљивост, чврстоћа, влажност,
пропустљивост, али ова мерења обично не спадају у методику математике. Ради се само о
избору који је међу садржајима направљен.
Мерити својство неког објекта значи упоређивати величину једног премета са
другим, меримо масу једног тела и прцењујемо са другом. У мерењу увек имамо објекат
мерења (оно што меримо), објекат помоћу којег меримо (мерни инструмент). Тако дужину
дужине меримо мерним јединицама за дужину м, цм, а као мерни инструмент користимо
лењир, мотку или метар. Код сваког мерења добијамо резултат о величини траженог
својства који се састоји од мерне јединице.
5
