Didaktičko-metodičke karakteristike slušanja muzike u razrednoj nastavi

Univerzitet u Beogradu

Učiteljski fakultet

Nastavno odeljenje u Vršcu

Seminarski rad

Predmet:

Slušanje muzike u razrednoj nastavi

Tema:

Didaktičko-metodičke karakteristike slušanja muzike u

razrednoj nastavi

Profesor: Jon Lelea Student: Milica Amović 183/2010

Vršac, 2014. godine

1.DIDAKTIČKO-METODIČKA UPUTSTVA

Nastavni predmet

Muzička kultura

treba kod učenika da razvije estetski doživljaj, maštu,

veštine, navike i stvaralački impuls.

U osnovnoj školi nastava muzičke kulture, zajedno sa drugim nastavnim predmetima, utiče
na svestrani razvoj ličnosti deteta i predstavlja jednu od važnih disciplina.

Obavezni i preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta treba da pruže znanja i
informacije učenicima kako bi mogli sa razumevanjem i radošću da prate, razlikuju,
doživljavaju i procenjuju muzićke vrednosti.

Da bi bili realizovani ciljevi prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i zadaci
programa obrazovanja i vaspitanja, kao i zadaci programa obrazovanja i vaspitanja potrbno
je obezbediti nastavna sredstvau skladu sa važećim normativima.

Saznajni proces u nastavi muzičke kulture zasniva se na doživljavanju muzike kroz pesmu i
slusanje muzike. Učenicima se prenose nepohodni elementi, koji čine osnovu muzičke
pismenosti i znanja, a u funkciji su boljeg razumevanja muzike.

Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na
času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Usvajanje znanja učenika
zavisi od dobre organizacije časa, koji mora biti dobro osmišljen, planiran i zanimljiv. Nastava
treba da se odvija u vedroj i radnoj atmosferi. Raznimm oblicima rada, tehnikama i
očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi.
Prema svojim sadržajima nastavni program se realizuje u nekoliko etapa. U prvoj etapi
nastava se svodi na forme rada koje najviše odgovaraju psihofizičkom razvoju učenika. To su:
brojalice, pesme, muzičke igre, slusanje muzike i sviranje na dečijim ritmičkim
instrumentima.

Nastavu treba uvek povezivati sa muzičkim životom društvene sredine uz učestvovanje na
takmičenjima i muzičkim priredbama.

Ministarstvo prosvete:

Nastavni plan i program za prvi i drugi razred,

Službeni glasnik R.S. Beograd,

2007.str.62.

Izvođenje muzike, pevanje i sviranje, predstavlja najvažniji vid aktivnog odnosa prema muzici
i mlađim razredima osnovne škole. Ovom aktivnošću razvijaju se muzičke sposobnosti koje
vaspitaniku omogućavaju da, manje ili više, izvodi, opaža, doživljava i razume muziku. Rad na
razvijanju osećaja za ritam i melodiju, te prepoznavanju i reprodukciji meloritmičkih celina,
zatim na osposobljavanju opažanja estetskih kvaliteta putam izražajnog pevanja pesama
različitog sadržaja i karaktera i na formiranju muzičkih pojmova kao izvora razumevanja
muzike je veoma dug i složen. Na nastavniku je da obezbedi podsticajne uslove i aktivira
učešće u muzici i muzički razvoj svih ispitanika. U tom smislu najprirodnije je da se prvi
koraci, u osnovnoškolskoj muzičkoj nastavi, zasnivaju na sadržajima bliskim deci – ritmmu
brojalica, melodijskom sastavu dečijih i narodnih pesama i muzičkim igrama.

2.1 PEVANJE

Pevanje dečijih pesama u osnovnoj školi treba da bude osnovni sadržaj rada u nastavi
muzičke kulture. Nastava nema zadatak da stvara umetnike, već da kod učenika razvija
ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo i uzvišeno, potpomaže njihov svestrani
razvoj, oplemenjuje ga i ulepšava mu život. Ovo se može postići samo praktičnom nastavom
(pevanjem/sviranjem), a manje teoretisanjem.

Izborom kompozicija pruža se mogućnost i proširivanja znanja iz drugih oblasti. Učenjem
pesama deca mogu lakše da savladaju pravilnu dikciju, kako našeg, tako i stranog jezika.
Prilokom izbora kompozicija nastavnik ima slobodu, ali mora paziti da budu zastupljenje
dečije, narodne, prigodne pesme drugih naroda, kao i pesme savremenog muzičkog
stvaralaštva za decu. Nastavnik treba radi aktualizacije programa, da nauči decu i neku
pesmu koja nije navedena u preporučenom izboru za pevanje, ako to odgovara cilju i
zadacima programa i ako zadovoljava kriterijume vaspitne i umetničke vrednosti.

Pre obrade pesme poželjno je da se ispriča neka priča čiji je sadržaj u vezi sa tekstom, kako bi
se probudilo interesovanje za pesmu, a samim tim i razvila učenikova mašta.

Stvaranje pogodne atmosfere za učenje nove pesme potrebno je da bi date svaku pesmu
maksimalno pozitivno doživelo, da u sebi stvori one potrebne emocije koje su podstakle
kompozitora i nadahnule ga da stvori pesmu. Nastavnik treba da peva iz srca, izražajno.
Potrebo je takođe da vodi računa i ispravlja nepravilno disanje učenika pri pevanju ili loše
držanje tela prilikom sedenja. Za pravilan izbor pesama neophodno je primeniti i didaktičke
principe.

To se posebno odnosi na princip postupnosti i dostupnosti. U okviru principa

postupnosti treba imati u vidu tri pravila:



Od poznatog ka nepoznatom;



Od lakšeg ka težem;



Od bližeg ka daljem.

U muzičkoj nastavi za trajno usvajanje znanja veoma je značajan princip doživljaja. Kada je
pesma usvojena i, ukoliko to zadovojava tekst naučenu pesmu treba:



Dramatizovati;



Slobodno improvizovati pokretima;



Likvno izraziti;



Pratiti ritmičkim elementima.

Na početku godine trebalo bi davati lakše primere za obradu, a na kraju teže, kako bi učenici
lakše shvatili i usvojili nove kompozicije, a samim tim postali sigurni u svoje mogućnosti. S

Stojanovic, G.

,,Nastava muzičke kulture/Priručnik za učitelje i studente Učiteljskog fakulteta’’,

ZUNS, Beograd,

1996. godine, str.9.

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Službeni glasnik R.S. Beograd, 2007.

godine, str. 64.



Usvajanje muzičkog pisma: linijski sistem, violinski ključ, trajanje tonova (polovina
note, četvrtina note, osmina note i odgovarajuće pauze) u taktu 2/4.

***

Pevanje u IV razredu jeste pevanje po sluhu i pevanje sa notnog teksta. Potrebno je da
učenici, pored pevanja po sluhu, nauče i čitanje i pisanje nota kao ostalih muzičkih znakova
pomoću kojih će sami doći do melodije.

Da bi se što pravilnije izvela obrada pesme sa notnog teksta, porebno je da učenici:



analiziraju notni tekst

-Kroz uočavanje tonaliteta, teksta, tempa, ritičkih vrednosti koje

se nalaze u melodiji, imena tonova i način njihovog pevanja, oznaka za dinamiku,
repeticiju, prima i sekunda voltu...;



obrade ritam na neutralni slog

-Ritam pesme će najbolje usvojiti ako pevaju pesmu

neutralnim slogom na jednom tonu uz taktiranje. Ritmičko čitanje notnog teksta ne
treba obrađivati ako je ritam jednostavan i učenicima jasan;



pevaju solmizacijom-

Na tabli ili na hameru treba da stoji ispisana cela pesma u vidu

melodijske vežbe reči. Pre pevanja pesme solmizacijom, dobro raspevati učenike
pevanje kadence, ili pojedinih tonova lestvice koji će činiti intervalske pokrete iz same
pesme. Prvo pevanje je pevanje bez taktiranja da bi nastavnik proverio intoniranje
tonskih visina. Naredna pevanja su istovremeno taktiranje i pevanje pesme dok se
melodija ne savlada. Ukoliko učenici pogrešno pevaju neko mesto u pesmi,
intonativno ili ritmički, potrebno je odmah zaustaviti pevanje i ispraviti grešku;



obrade tekst-

Odgovarajućim razgovorom objasniti učenicima da bi naučena

melodijska   vežba,   dodavanjem   literarnog   teksta,   mogla   da   postane   pesma.
Neophodno je kod učenika produbiti želju za učenjem teksta pesme. Tekst pesme
treba   izgovoriti   pravilno,   a   nepoznate   reči   je   potrebno   objasniti.   Poželjno   je
povezivanje   muzičkih   sadržaja   sa   sadržajima   ostaih   predmeta,   a   posebno   sa
nastavnim predmetom Priroda i društvo;



pevaju pesmu sa tekstom, odnosno da se oslobađaju solmizacionih slogova i povezuju
ritam i melodiju sa sa tekstom u jednu celinu-

Litererni teskst treba ispisati ispod nota,

tako da ispod svake notne vrednosti stoji po jedan slog reči. Umesto solizacionih
slogova sa učenicima pevati sogove reči;



utvrđuju i izražajno doteruju pesmu-

Koristi sposobnost i predznanje učenika o

muzičkim elementima pogodnim za odslikavanje literarnog teksta, npr. tempo i
dinamika. Ukoliko je tempo naznačen, onda učenicima treba ukazati na značenje te
oznake, kao i na njemu povezanost sa karakterom kompozicije. Za izražajno pevanje
je važna pravilna dinamika. Posle određene pesme, gde je to moguće, koristiti
dramatizaciju teksta i ilustraciju pesme kako bi učenici uzeli aktivno učešće u radu;



izvode pesmu uz instrumentalnu pratnju-

Da bi učenicima predstavio izvođenje

kompozicije u vidu muzičkog doživljaja, nastavnik će svirati na nekom harmonskom
instrumentu. Uz pevanje naučene pesme mogu se koristiti za pratnju i dečiji muzički
instrumenti Orfovog instrumentarijuma.

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za III rared, Sluzbeni glasnik RS, Beograd 2005. godine, str.

145.

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za 4. razred, Službeni glasnik RS, Begrad 2006.godine, str.142.