ТЕОРИЈСКИ ПРОБЛЕМИ ДИДАКТИКЕ
1
Б Л У М О В А Т А К С О Н О М И Ј А
Иван Фурлан
(Бенџамин Блум, амерички школски психолог)
(таксономија = класификовање нивоа учења)
2
стручних назива или симболике.
Ученик се мора упознати са терминима и
симболима , мора усвојити њихове опште прихваћене дефиниције и
значења која им се приписују.
Као и стручњак, ученик мора знати симболе и
појаве на које се ти симболи односе да би се могао с разумевањем укључити
у такву комуникацију и да би о задатим појавама могао мислити. Постоји,
међутим опсаност да ће стручњаци покушавати да нематну много већи број
термина и симбола , него што су ствано потребни.
Треба их, дакле, бирати.
Знање специфичних чињеница
Знање датума, чињница , особа, догађаја, места извора информација,
мисли се на врло одређено познавање неке специфичне информације , као
што је тачан датум неког догађаја или тачна величина неке појаве. Ова
поткатегорија обухвата и приближну информацију, као што је на пример,
раздобље у којем се неки догађај одиграо или само општи ред величина неке
појаве. Знање специфичних чињеница односи се и на такве чињенице које се
могу засебно изоловати, које су издвојиви елементи, за разлику од оних
чињеница које се могу знати само у неком ширем контексту.
У сваком подручју има много података , догађаја, особа, места, које
специјалисти сматрају садржајем тог подручја. Ти се подаци разликују од
терминологије у том смислу што је терминологија заправо резултат слагања
одређеног круга стручњака, док су чињенице резултат истраживања и могу се
проверити на друге начине, а не слагањем стручњака.
Специфичних чињеница има скоро безброј и задатак је наставника или
састављача наставног програма да одабере оне које сматра основним, а
изоставе оне другоразреде, или пак такве које су важне само за стручњаке.
Наставник се сусреће и са проблемом нивоа прецизности с којом ученик мора
усвојити различите информације. Често је деовољно да ученик научи само
приближну величину неке појаве, а не њене ппрецизне димензије, да усвоји
само приближно време или раздобље у коме се неки догађај збио а не његов
тачан датум. Осим тога наставник треба да одлучи хоће ли ученик многе
специфичне чињеницњ научити онда кад му у животу затребају, или као
саставни део неке наставне јединице или веће целине.
Знање путева и начина третирања појединости
Мисли се на моделе испитивања, на хронолошки редослед и на норме
просуђивања, односно познавање начина организовања, изучавања,
просуђивања и критиковања идеја и појава. Методе организовања и
баратања појединостима налазе се на нешто вишем ниову апстракције од
самих појединости. Свако научно подручје располаже извесном количином
техника, критеријума, класификација и форми помоћу којих се откривају
4
појединости и помоћу којих се оне даље обрађују, кад су једном већ
откривене.Технике, критеријуми , класификације и
форме служе за то да се
појединости помоћу њих повежу, да се доследно обраде и среде.
Да се
просуде и вреднују.
У овој поткатегорији важно је само знање да постоје
различити путеви и начини третирања појединости.
Тешко је у класификацији јасно разликовати знања путева и начина
третирања појединости, од знања самих појединости. Додатна је тешкоћа у
томе што су путеви и начини третирања појединости понекад чак и вештачки
облици, који само за стручњака који се њима служи у свом раду имају пун
смисао.
Познавање конвенција
Је познавање карактеристичних начина третирања и излагања идеја и
појава.То су уобичајени начини, стилови и поступци које у неком подручју
употребљавамо, зато што стручњаци с тог подручја налазе да управо такви
начини, стилови и поступци најбоље задовољавају њихове потребе, или да су
најприкладини за појаве којима се баве.Ту спадају такви различити поступци
као што су конвемнционални картографски симболи који се користе у
речницима, правила друштвеног понашања, као и правила , стилови и поступци
уобичајени у разним научним подручјима.
Конвенција и правила, која стручњаци у свом подручју сматрају
изванредно корисним, има врло много. Иако су неке коинвенције до данас
задржане због навике и традиције, а не због њихове садашње практичне
вредности, у своје време оне су биле значајне у структурирању појава на које
се односе.
У неким подручјима конвенције сачињавају највеће део знања. По свој
прилици ученици их радије усвајају у својим ранијим школским годинама , него
касније кад су много критичнији.
Познавање смерова и низова
Ради се о познавању процеса кретања и смера кретања појава, с
обзиром на време. Овамо спадају смерови којима се настоји показати однос
између одређених догађаја одељених временом.
У ову поткатегорију спада
и приказивање процеса коју су међусобно у временском, али и узрочно-
последичном односу.
Из бесконачног броја различитих догађаја стручњаци
су издвојили оне који спадају у извесне низове или који следе одређеме
смерове. Многе смерове и низове тешко је бјашњавати јер садрже високо
динамичке активности, процесе и кретања, који се не могу потпуно показати
статичким вербалним, графичким или другим симболима.
5
и догађаја, описује се велики број процеса и односа међу појединостима, чиме
се омогућује организовање већих смисаоних целина.. Кад ученик једном
усвоји такве опште појмове, он ће се њима врло корисно служити за
организовање новог градива које усваја, за боље разумевање читавих
подручја и за њихово лакше памћење.
Знање принципа и генерализација
Ради се о познавању апстраховања којима се сумирају посматрања
различитих појава. То су апстраховања корисна у објашњавању, описивању,
предвиђању или одређивању најпогоднијих поступака у решавању неких
питања. Овде се тражи да ученик зна принципе или генерализације, тј. да
може препознати или навести њихове исправне облике. Осим самих принципа
и генерализација ученик треба да зна и неке примере који их илуструју.
То су напр.
- познавање биолошких закона репродукције и наслеђивања
- познавање начела федерализма итд.
Знање теорија и структура
Реч је о познавању група принципа и генерализација заједно с њиховим
међусобним односима, како би се имао јасан, заокружен и систематичан
преглед неке сложене појаве, проблема или подручја. Таква најопштија
формулација може се применити у објашњавању односа и организације врло
различитих појединости. Та се поткатегорија разликује од претхопдне што се
овде наглашава скупина ( група) принципа или генерализација и то таква
скупина која сачињава теорију или структуру, док се претходна односи на
појединачне принципе или генерализацијде које међусобно не морају бити
повезане. Пример за ову поткатегорију:
- знање релативно комплетне формулације еволуционе теорије.
Испитивање знања
Понашање које испитујемо у подручју знања састоји се у могућности
ученика да упамти, тј, или наведе или препозна, исправне исказе који
одговарају на постављена питања. Иако знање захтева нешто већу
способност од самог памћења.
Вештина испитивања вероватно је најразвијенија уоправо на подручју
мерења знања. Понашање које се односи на знање може се успешно и
економично мерити: релативно малим узорком проблема испитиване су врсте
грешака ученика у њиховим одговорима на испитне задатке. Анализа таквих
грешака корисна је у избору алтернатива у задацима вишеструклог избора ;
према укупном броју таквих грешака може се боље одредити тачност и
7
