ДИГИТАЛНА КАРТОГРАФИЈА И ГИС (ГЕОГРАФСКИ
ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ)
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
-Дигитална ера у картографији започиње са компјутерски заснованим системима који омогућавју
бољу и бржу израду карата. Дигитализација карте помоћу ГИС-а представља претварање информација са
класичне географске карте у дигитални формат. Дигитализација се може вршити на два начина:
помоћу графичких уређаја – дигитајзера
помоћу рачунара
Постоје три основна географска примитива:
Тачке (су географски ентитети који постоје само на једном месту у простору. Оне немају
просторну димензију. Њима се на карти најчешће представљају поједина дрвећа, насеља,
аеродроми...);
Линије (су географски ентитети који се састоје од од низа тачака. Оне поседују дужину.
Њима се најчешће означавају водоводи, политичке границе, саобраћајнице...);
Полигони (су геометријски примитиви који поседују две димензије – ширину и дужину.
Састоје се од серија линија које почињу и завршавају на истом месту. Њима се најчешће
приказују шуме, језера, континенти...);
-Географски ентитети у рачунару се могу приказати применом два основна модела географских
података:
Растерски модел (тачке, линије и полигони састављени су од ситних квадрата – пиксела,
организовани у колоне и врсте. Један квадрат може да представља тачку, више везаних
квадрата представљају линију, а неколико линија полигон. Они настају скенирањем
карте, као и обрадом сателитских и авионских снимака. Користе се у шумарству,
хидрологији, анализи земљишта...);
Векторски модел (вектор је дефинисан почетном координатом. Облици на карти се
представљају преко координата тачака које одређују тај облик. Помоћу координата се
памте линије, а полигони се памте према координатама почетних и крајњих тачака
њихових линија. Доминирају у транспорту, маркетингу, обради пописних података...
а)Предности: мала цена система
кратак период изградње система
б)Недостаци: мала количина ,,интелигенције“ у подацима
мала флексибилност у избору размере
непогодности повезивања са базом података
-Дигитализација је поступак којима се графички оргинал (карта) претвара у електронски запис,
односно у дигитални облик. Дигитализација је довела до успостављање неколико различитих сегмената:
дигиталне картографије као самосталне науке
2
географских информационих система
дигиталне даљинске детекције
геопозиционих система
интернета
ДИГИТАЛНЕ КАРТЕ
Дигитална картографија дефинише се као примена рачунарске технологије у картографији.
Употреба рачунара утицала је на промену или допуну функција обичних карата. Те промене су:
дигитална база података која мења штампану карту као медиј за добијање географских
информација
картографска визуализација на бројним различитим медијима задовољава потребе за које
су раније биле задужене дигиталне карте
Треба разликовати појмове:
Дигитална карта – карта у векторском и/или растерском формату похрањена на носитеље
погодне за рачунарску обраду. Садржи софтер и све атрибуте за приказ на екрану или
цртање плотером укључујући потпуне особине, називе и опис карте.
Електронска карта – картографски систем за претраживање и показивање информација
који се састоје од једне или више карата похрањени у рестерском или векторском
формату. Садржи и софтер за претраживање и показивање карата и описних података на
екрану рачунара или радне станице. Ове карте садрже и звук, те покретне и непокретне
слике.
-Дигитална карта се дефинише као свака картографска визуализација у дигиталном формату коју
је могуће приказати на монитору рачунара или одштампати.
Класификација дигиталних карата:
статичне (приказ на екрану није у покрету)
динамичне (приказ на екрану је у покрету)
1.Статичне карте само са могућношћу гледања најчешће су од свих дигиталних карата и
углавном представљају аналогне карте претворене скенирањем у дигитални облик (нпр. скенирање
туристичке карте);
Интерактивне статичне карте, корисник има могућност покретања својеврсних радњих
притиском на карту или пак преласком показивачем преко карте. Ове карте можемо схватити на више
начина: као приступ неким новим садржајима, као могућност приближавања или померање карте, као
могућност одабира одређених слојева на карти и приказа жељеног садржаја, као могућност одабира боја
или симбола на карти.
2.Динамичне карте са могућношћу гледања су дигиталне карте које садржај визуализују путем
анимација. Корисне су за приказивање оодређеног тематског садржаја и процеса које има временско
обележје – користе се у метерологији (карте облачности и кретање ваздушних маса).
Интерактивне дигиталне карте не срећу се често на интернету или другим медијима. За њихову
израду користе се технологије Java, JavaScript или пак ,,virtual environments“ у VRML –у или Quick Time
у VR-у. Нуде могућност дефиницање путање, као и могућност приказа смера и висине.
