1. Uvod
Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje
ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha; prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili
skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje. Osim
ove definicije, ne postoji ni jedna druga opšteprihvaćena definicija umetnosti, s obzirom
da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a potreba za umetnošću se obično
naziva ljudskom kreativnošću
.
Kvalitet umetničkog dela se obično procenjuje na osnovu količine stimulacije koju ono
izaziva — utisak koji ono ostavlja na ljude, broj ljudi u kojima je to delo izazvalo neku
emociju, u kolikoj meri to delo se ceni, kao i efekat ili uticaj koji to delo ostavlja ili je
ostavilo u prošlosti. Većina umetničkih dela koja se generalno smatraju remek-delima
poseduje ove atribute
.
Nešto što stimuliše samo čula ili samo um, ili kad mu je cilj nešto drugo, ne smatra se
umetnošću, mada neka dela moderne umetnosti ozbiljno dovode ovu tvrdnju u pitanje.
Shodno tome, nešto može biti procenjeno u potpunosti kao umetnost, ili umetnost može
biti deo nekog objekta. Na primer, slikarstvo može biti čista umetnost, dok stolica, iako
dizajnirana sa praktičnim ciljem i upotrebnom vrednošću, može sadržati elemente
umetnosti baš u tom istom dizajnu.
Umetnost koja nema funkcionalnu vrednost ili nameru se naziva lepom umetnošću, dok
se delatnost koja pored umetničke vrednosti poseduje i funkcionalnu svrhu naziva
zanatom. Međutim, objekat može biti klasifikovan i na osnovu namera svog tvorca koje
su prisutne (ili odsutne) u samom objektu. Na primer, šolja, koja očigledno ima svoju
funkcionalnu vrednost jer se može upotrebiti kao posuda, može biti smatrana umetnošću
ako je namera njenog tvorca bila da prevashodno napravi ukras, dok slikanje može biti
procenjeno kao zanat ako se masovno proizvodi.
U 19. veku, umetnost je bila pre svega okrenuta ka "Istini" i "Lepoti". Početkom 20. veka
dolazi do ozbiljnog preokreta u poimanju umetnosti sa dolaskom modernizma, a potom u
drugoj polovini 20. veka sa nagoveštajima postmodernizma
.
Najraširenija upotreba reči
"umetnost" koja je počela da dobija na važnosti posle 1750. godine je shvaćena kao
veština da se provede nešto sa nekim estetskim rezultatom ili "korišćenje veštine i
imaginacije u stvaranju estetskih objekata, okruženja ili iskustava koja se mogu podeliti s
drugima“.
1
Prema bilo kojoj od ovih definicija reči "umetnost", umetnička dela su stara koliko i
samo čovečanstvo: od rane praistorijske umetnosti do savremene umetnosti. Mnoge
knjige i članci u časopisima su napisani o umetnosti. Godine 1998. Volt Viver je ustvrdio
da je "očigledno da ništa što se tiče umetnosti nije više očigledno.
Prvi i širi smisao reči umetnost je onaj koji je ostao najbliži starom latinskom značenju,
koje se otprilike prevodi kao veština ili zanat, kao i takođe iz protoindoevropskog korena
koje znači sređivanje,ukrašavanje. U tom smislu, umetnost je sve što je pretrpelo proces
namernog sređivanja.Drugo i novije značenje reči umetnosti je skraćenica od kreativna
umetnost ili lepa umetnost. Lepa umetnost je pojam koji se koristi kako bi se izrazilo da
1
Enciklopedija Britanika
video klipovi. U upotrebi su u dizajnu, ambalaži, web dizajnu, advertajzingu, kao sadržaj
za mobilne telefone.
Digitalna umetnost, često poistovećivana sa kompjuterskom umetnošću je oznaka za
umetničko stvaranje u savremenoj umetnosti 20. veka pomoću digitalnih metoda,
kompjuterom u digitalnoj formi.
Rezultat se razlikuje po primeni različitih tehničkih sredstava kao i hardvera i softvera,
takođe se može jaciti razlika između dela i prezentacije.
Razvoj digitalne umetnosti teče uporedo sa razvojem tehnologije, kompjutera. U
digitalnom slikarstvu se preko kompjutera i pomoću specifičnih algoritama kao i
primenom tradicionalnih slikarskih tehnika dolazi do rezultata i efekata.Digitalna
umetnost je termin koji pokriva različite vrste umetničkih radova i praksi primenjivanjem
digitalne tehnologije.Od 1970. godine različita ime pokušavala su da objasne šta znači
„digitalna umetnost“, uključujući termine kao što su kompjuter art i multimedija art, na
kraju je smešten pod širi pojam „nju medija art“.
Roman Opalka, 1965 / 1 – ∞.
Sklop digitalnih tehnologija transformisao je tradicionalne aktivnosti kao što su crtanje,
slikanje, skulpturu u nove forme kao što su Internet art, piksel art, kompjuterske igre,
digitalne instalacije i one postaju opšteprihvaćene umetničke prakse.Generalno gledano
termin „digitalni umetnik“ korišćen je za umetnika koji u svojoj produkciji koristi
digitalne medije. Jedan od primera prihvatanja digitalne umetnosti je Endi Vorhol, koji je
pravio digitalnu umetnost pomoću amiga pajnt softvera, koji je javno uveo u Linkoln
centar.
I mada su umetnici ekspeimentisali sa digitalnim tehnologijama još od kraja drugog
svetskog rata, umetnost koja koristi digitalne tehnologije postaje vidljiva široj javnosti i
dobija svoje mesto u sistemu umetničke prezentacije, popularizacije i trgovine tokom
osamdesetih i naročito tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Osim zahvaljujući
