Vesna Injac
(Narodna biblioteka Srbije)
DIGITALNE BIBLIOTEKE U SVETU
Namena ovog rada jeste kratak prikaz današnjeg stanja u razvoju digitalnih biblioteka u svetu,
kao i pojašnjenje različitih značenja termina koji se uobičajeno koriste – digitalna, elektronska, virtuelna,
biblioteka bez zidova. Navedeni su primeri razvoja digitalnih zbirki u najvećim nacionalnim bibliotekama
u svetu – Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, Francuskoj nacionalnoj biblitoekci u Parizu i Britanskoj
biblioteci u Londonu. Na kraju je dat prikaz stanja razvoja digitalnih biblioteka u svetu, koji su skupa
izradili Unesco i IFLA.
Digitalna - elektronska - virtuelna biblioteka
Poslednjih godina izuzetno su aktuelne rasprave o budućnosti biblioteka. Još
nisu kako treba ni definisani osnovni pojmovi buduće elektronske nacionalne biblioteke,
a mnoge svetske nacionalne biblioteke su krenule u neizvesnu izgradnju svojih
digitalnih zbirki.
Naravno, s obzirom na takav nagli razvoj digitalnih biblioteka, postavlja se i
pitanje opstanka tradicionalnih biblioteka. Neki teoretičari veruju da će biblioteke
današnjice potpuno iščeznuti kao fizički prostori, da će biti zamenjene virtuelnim
digitalnim bibliotekama kojima će pristup biti omogućen 24 časa dnevno putem
elektronskih mreža. Druga grupa teoretičara pak smatra da će biblioteke kakve danas
jesu opstati, i da je upliv svih tih novih tehnologija samo jedna stepenica u razvoju koja
će posle biti zamenjena nekom drugom novijom tehnologijom. Treća grupa teoretičara
smatra da će biblioteke kao fizički prostori opstati, ali da je neminovno i hitno potrebno
da se uključe u proces transformacije izazvan naglim razvojem novih tehnologija i
informacionih magistrala. Smatramo ovo treće predviđanje najrealnijim, jer nije
isključivo i jer predviđa postepen razvoj i uključivanje novih tehnologija u stara
bibliotečka zdanja. “
Mi verujemo u biblioteke. Verujemo u trajnu misiju biblioteka.
Verujemo da biblioteke i bibliotekarstvo imaju budućnost. Tu budućnost treba prihvatiti
s realizmom, ali i sa smelošću. Ova verovanja proistekla su iz praktičnog rada, ali i iz
razmatranja ideja o napretku.”
1
Činjenica jeste da biblioteke u potpunosti menjaju svoju formu: od tvrđava
znanja polagano prerastaju u okeane informacija. Biblioteke i bibliotekarstvo susreću se
s mnogim problemima vezanim za nove tehnologije. Naravno, svi ti problemi imaju niz
rešenja, ali ne postoji jedno konačno i celokupno rešenje za sve probleme. Teoretičari iz
prve navedene grupe razmišljaju na sledeći način: “
Sve informacije i
činjenice, i pisano
1 Walt Crawford and Michael Gorman,
Future libraries: dreams, madness and reality,
Chicago, American Library Association, 1995, str. 1.
Vesna Injac
29
znanje o svim temama, biće dostupno u svako vreme i na svim lokacijama. Pristup će
biti omogućen preko univerzalnih radnih stanica, bežičnih ličnih digitalnih pomagala,
umreženih personalnih kompjutera, ili preko kućnih informacionih centara. Svaki čovek
će biti sposoban da efektivno koristi sve te podatke i informacije. Svaki čovek će
smatrati da je to jedini pogodan način rada s tekstovima, grafikama, brojevima i
drugim materijalima. Svaki čovek će rado plaćati male sume novca koje će biti tražene
za sve to. Problemi zaštite intelektualne svojine, zaštite tekstova i grafika, organizacije i
filtriranja dokumenata, već su na putu razvoja i uskoro i vrlo lako biće rešeni.
Biblioteke će prestati da postoje kao fizički entiteti, i skoro u isto vreme i štampani
materijali će prestati da postoje kao medij publikovanja i distribucije. Mali broj njih će
u poč etku nastaviti da štampa dela iz svojih informacionih centara, ali će i ta praksa
ubrzo nestati. Neke biblioteke će još neko vreme opstajati u formi čitaonica koje sadrže
terminale za one koji sebi ne mogu priuštiti personalne radne stanice, ali i te
‘biblioteke’ ć e ubrzo biti prevazi đene kada uđemo potpuno u univerzalno elektronsko
informacijsko doba. Neposredno pred trijumf elektronskih informacija biblioteke će
prestati da brinu o održavanju lokalnih zbirki neelektronskih dokumenata i naučiće da
omogućavaju pristup tim materijalima samo kada se to zaista traži i kada je to istinski
neophodno. Neko (neimenovani) ć e održavati ili, još bolje, plaćati za te zbirke kojima
će biti omogućivan pristup samo s vremena na vreme.
“
2
Ovu viziju možemo smatrati
pomalo utopističkom, nelogičnom i preteranom. Ona gotovo liči na sarkazam jer
nameće ideju o budućnosti koja je mnogo jednostavnija nego što je to i sama sadašnjost
– budućnosti u kojoj ć e svi problemi biti rešeni kao nekom magijom. Ona je nerealna i
ne predstavlja ozbiljan pokušaj razmatranja današnjeg sveta biblioteka onakvog kakav u
stvarnosti doista jeste.
Jedan drugi teoretičar, Houkins, nudi nam koncept nacionalne elektronske
biblioteke kao zamene za tradicionalnu biblioteku kao zgradu: “
Nacionalna elektronska
biblioteka jeste rešenje za ekonomske probleme s kojima se suočavaju biblioteke, ali i
sredstvo nove funkcionalnosti koje obećava da će transformisati školstvo i doneti
kulturne, sociološke i ekonomske dobrobiti pristupa informacijama mnogim
pojedincima; posebno je značajno, što je već ranije i predloženo, to što takva biblioteka
predstavlja zbirku informacija u svim njenim formama, upakovanu elektronski na
mnogim lokacijama širom sveta, ali istovremeno i organizovanu, sakupljenu i
distribuiranu putem centralne mrežne organizacije.
“
3
Prajs Ketlin pak u jednom
članku
kaže “
da
ć
e biblioteke postati arhivi knjiga koje nisu dovoljno značajne da bi bile
uključene u baze podataka.
“
4
I bibliotekarska profesija trpi mnoge promene. S obzirom na činjenicu da se u
današnjem informacionom društvu informacija posmatra kao osnov i preduslov
bogatstva, i profesija bibliotekara sve je više u usponu. Nikada nije bilo toliko stručnih
skupova i konferencija na kojima se raspravljalo o ovim aktuelnim temama.
Konferencije bibliotekara i bibliotekarski časopisi prepuni su razgovora o paradigmama,
2 Walt Crawford and Michael Gorman,
Future libraries: dreams, madness and reality,
Chicago, American Library
Association, 1995, str. 87
3 Brian L. Hawkins,
Creating the library of the future: incrementalism won’t get us there!,
Serials Librarian, 1994,
24(3/4), str. 17.
4 Kathleen Price,
Xanadu revisited: clothing the emperor for the new library role in the electronic library paradigm
,
in: “
Electronic access to information: a new service paradigm
(Proceedings from a symposium held July 23–24,
1993, Mountain View, Ca, str. 51.
Vesna Injac
31
Trenutno većina svetskih nacionalnih biblioteka ima za cilj da svoje elektronske
digitalne zbirke stavi na raspolaganje na Internet, kako bi širom sveta bile dostupne
svakom pojedinačnom korisniku, i to uglavnom besplatno. Mnogo se govori o Interentu,
on se razvija nesluć enom brzinom, iz dana u dan rađaju se nove prezentacije. Ipak, u
bibliotekama širom sveta on još nije u primeni onoliko koliko bi to bilo korisno i
moguće. Globalna mreža nad mrežama ipak je tek u povoju, njen razvoj trenutno se
nalazi u početnoj fazi, možda u prvom minutu svog budućeg stogodišnjeg razvoja.
“
Pristup Internetu nije jednostavan ni za one koji imaju novac i priključak. On zahteva
visok stepen računarske pismenosti i interesovanja, koji daleko prevazilazi onaj koji
poseduje prosečan čovek, ili, koji mu je neophodan za njegov/njen svakodnevni život.
Čak i ako se prizna da 50 miliona Amerikanaca ima ili direktan pristup Internetu ili
posredan preko velikih mreža, to ipak znači da više od 150 miliona Amerikanaca
nemaju takav pristup. Desetine miliona Amerikanaca možda nemaju potrebu, ili interes
za takav pristup, ali većina njih još uvek koristi biblioteke i čita knjige.
“
8
I pored svih rasprava, koje smo samo u osnovnim naznakama naveli u ovom
delu teksta, mora se priznati da razvoj tehnologije neće čekati na rešenja tih diskusija.
Izgradnja digitalnih biblioteka odvija se paralelno s raspravama, na drugom uporednom
koloseku informacione i digitalne baze već su narasle do nesluć enih razmera i gotovo
da nema veće nacionalne biblioteke u razvijenom svetu koja već nije bar izradila
projekat za izgradnju svoje digitalne biblioteke, a većina njih već je i osnovala zavidne
zbirke digitalnih dokumenata, kao što je došla i skoro do kraja u izradi automatskih baza
podataka za svoje stare lisne kataloge.
Kongresna biblioteka - Vašington
Kongresna biblioteka nastoji da izgradi Nacionalnu elektronsku biblioteku
radeći skupa s bibliotekarskom zajednicom Amerike da bi stvorila “
Nacionalnu
digitalnu biblioteku, virtualnu biblioteku koja stavlja na raspolaganje u elektronskom
obliku široku ponudu izvora iz svih američkih biblioteka. Ona je ustanovila standarde i
procedure za opremu koja mora da prati revolucionarni novi svet informacija i
bibliotekarstva.
“
9
I u Kongresnoj biblioteci razvoj teče u tri pravca: razvoj elektronskih kataloga
kao izvora informacija, izgradnja digitalnih kolekcije kao primarnih informacija,
formiranje kolekcija CD-ova.
Kongresna biblioteka trenutno ima negde oko tri miliona naslova digitalnih
dokumenata (sve zajedno – tekstovi, fotografije, mape, rukopisi, zvuč ni zapisi, karte...).
Njihov model razvoja usmeren je na Nacionalnu digitalnu biblioteku (
National Digital
Library
) i podrazumeva mnogo centralizovaniju organizaciju – cilj je da se većina
digitalnih dokumenata nalazi u samoj biblioteci. Oni predlažu da se digitalizuje veliki
broj dokumenata koji su sada dostupni samo u istraživač kim čitaonicama biblioteke,
kao i širok krug specijalnih unikatnih zbirki (kojih je u LC ukupno preko 300!), mnoge
audio i video zbirke, kao i sadržaji knjiga koje ne mogu biti poslate međubibliotečkom
8 Walt Crawford and Michael Gorman,
Future libraries: dreams, madness and reality
, Chicago, American Library
Association, 1995, str. 153
9
Library of Congress, 1999: Strategic directions toward a digital library
, Washington DC, Library of Congress.
