Digitalni sistemi upravljanja
УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ДОБОЈ
ДИГИТАЛНИ СИСТЕМИ УПРАВЉАЊА
МАТЕРИЈАЛИ СА ПРЕДАВАЊА
Добој, 2014.
Дигитални системи управљања
САДРЖАЈ
4. АНАЛИЗА ДИГИТАЛНИХ СИСТЕМА ТЕХНИКОМ ПРОСТОРА СТАЊА ........................ 16
Веза између диференцне једначине стања и функције дискретног преноса .................... 18
5. СТАБИЛНОСТ ДИГИТАЛНИХ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА .................................................. 20
Анализа дигиталног система који зависи само од улазног (референтног) сигнала . 24

Дигитални системи управљања
1
1.
УВОД
Рад система за пренос информација, регулацију и управљање, у ширем смислу се
највећим дијелом заснива на обради и преносу сигнала. Од поступка обраде и преноса сигнала
зависе конструкција и својства система у цјелини. Поступци се могу сврстати у двије
категорије: аналогни (континуални) и дигитални (дискретни).
У поступку обраде континуалних сигнала користе се све тренутне вриједности сигнала,
док веменски дискретни сигнали настају дискретизацијом континуалних сигнала.
Дискретизација је процес узимања вриједности континуалног сигнала, а може бити:
-
временска дискретизација или узорковање, семплирање, дискретизација, одабирање,
-
амплитудна дискретизација или квантизација.
У зависности од типа дискретизације разликују се:
а)
релејни системи: дискретизација по амплитуди (квантизација)
Континуални сигнал се замјењује заокруженим вриједностима које достиже у
произвољним временима.
Слика 1.1. Дискретизација по амплитуди
b) импулсни системи: временска дискретизација (одабирање)
Континуални сигнал се замјењује низом дискретних вриједности (одмјерака) у
тренуцима одабирања. Од посебног је интереса одабирања сигнала с константним временом
одабирања, a у том се случају процес одабирања може третирати као импулсна модулација.
Дигитални системи управљања
2
Слика 1.2. Дискретизација по амплитуди
в) дигитални системи: дискретизација и по времену и по амплитуди (квантизација и
одабирање)
Континуални сигнал се замјењује низом дискретних вриједности у тренуцима одабирања
чији износ може попримити само одређене вриједности. Квантизација и одабирање постиже се
амплитудно/кодним модулатором као што је А/Д конвертор.
Слика 1.3. Дискретизација по амплитуди и времену

Дигитални системи управљања
4
Температура коју треба одржавати у пећи је
. Када је прекидач укључен врши се
загријавање пећи, односно температура у пећи расте. У зависности од вриједности тренутне
температуре у пећи, коју добијамо од сензора температуре, прекидач ће бити укњучен или
искључен. Ако је температури у пећи, у тренутку мјерења, мања од
, прекидач је укључен, а
ако је већа од
, прекидач је искључује (слика 2.2.). Сигнал грешке представља разлику између
тренутне температуре и референтне температуре.
Слика 2.2. Процес регулација температуре у пећи
Aко се ради о дигиталном систему управљања, као прво потребно је дискретизовати
континуални сигнал (по нивоу и/или по времену). У процесу квантовања по нивоу континуални
сигнал се замјењује сумом унапријед заданих вриједности које континуални сигнал достиже у
произвољним тренуцима, док квантовањем по времену континуални сигнал се замјењује
поворком дискретних вриједности које сигнал поприма у тренуцима одабирања. Квантовању по
нивоу и времену континуални сигнал се замјењује поворком фиксираних дискретних нивоа које
сигнал поприма у тренуцима одабирања, односно дискретни нивои имају цијелобројне
вриједности кванта
.
У зависности од намјене гдје се користе, дигитални системи управљања могу бити
реализовани коришћењем:
микропроцесора,
микроконтролера.
Системи посебне опште намјене, који се прилагођавају конкретној примјени се реализују
помоћу персоналног рачунара, а стандардни системи који имају могућност програмирања
реализују се помоћу PLC (програмабилних логичких структура).
stanje
prekidača
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti