2
Sadržaj:
1. Uvod ....................................................................................................................3
2. Dijabetes - karakteristike...................................................................................4
2.1Tipovi dijabetesa......................................................................................4
2.2 Simptomi dijabetesa...............................................................................6
2.3 Uzroci nastajanja....................................................................................7
2.4 Komplikacije...........................................................................................8
2.5 Lečenje....................................................................................................10
3. Zaključak............................................................................................................14
Literatura...........................................................................................................15
4
2. Dijabetes – karakteristike
Dijabetes mellitus (šećerna bolest) je hronično stanje povišenje koncentracije glukoze u krvi,
nastalo zbog poremećaja lučenja insulina, poremećaja delovanja insulina ili kombinacije ova dva
poremećaja.
Jedna od glavnih karakteristika dijabetesa je odsustvo bola, što ga čini opasnim, tihim
neprijateljem zdravlja. Mnogi ljudi koji obole od dijabetesa nisu ni svesni da imaju bilo kakav
problem, a javljaju se lekaru tek kad je velika količina šećera u njihovoj krvi već nanela brojna
oštećenja na organima. Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi
veća od 7,0 mmol.
2.1 Tipovi dijabetesa:
Diabetes melitus (DM) i drugi poremećaji tolerancije glukoze, podeljeni su na nekoliko osnovnih
tipova :
1.
Tip I
(insulin-zavisni DM)
2.
Tip II
(insulin-nezavisni DM)
3. Gastacioni dijabetes
4. Drugi tipovi DM povezani sa nekim stanjima i sindromima
5.
Poremećaj tolerancije
Tip I (insulin-zavisni diabetes mellitus).
Diabetes mellitus ovog tipa je posledica
nedovoljnog lučenja insulina (insulinopenije). U vreme postavljanje dijagnoze, pacijenti
obično već imaju izražene znake bolesti, povećanje koncetracije glukoze u krvi i druge
metaboličke poremećaje. Bez terapije insulinom poremećaj metabolizma se progresivno
pogoršava i dovodi do smrti. Davanjem insulina može da se postigne zadovoljavajuća
kontrola koncetracije glukoze u krvi, ali se ipak kod mnogih pacijenata vremenom
javljaju hronične komplikacije, kao sto su :
-
oštećenje mrežnjače oka (retinopatija)
-
oboljenje nerava (neuropatija)
-
bubrega (nefropatija)
-
krvnih sudova (angiopatija)
Ovaj tip dijabetesa se razvija kao posledica destrukcije beta ćelija gušterače. Nije poznato
koji mehanizmi vrše destrukciju beta ćelija, ali se kao okidači smatraju virusne infekcije,
stres, nasleđe, itd.
5
Tip II (insulin-nezavisni diabetes mellitus)
. Kod pacijenata sa tipom II dijabetesa,
koncetracija insulina u plazmi moze da bude niska (retko), normalna ili povećana. Kod
većine pacijenata, nivo insulina je nesto veći od normalnog, ali ipak nedovoljno da odrzi
normalnu koncetraciju glukoze u krvi. Prema tome, za razliku od tipa I, većina pacijenata
sa tipom II diabetes mellitusa ima relativni nedostatak aktivnosti insulina, odnosno
rezistenciju na insulin. Ova rezistencija moze da bude rezultat smanjenog broja
funkcionalnih insulinskih receptora, ili poremećaja nekog od procesa koji se normalno
odvijaju posle vezivanja insulina za receptore.
Insulin-nezavisni DM je najčešći tip dijabetesa, sa zastupljenošću od oko 80-90% od
ukupnog broja dijabetičara.
Gestacioni dijabetes
je oblik šećerne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije
insulina i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom
trudnoće i dijagnostifikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije.
Obično se povlači šest nedelja nakon porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća.
Iako je prolazan, ovaj tip šećerne bolesti može da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod
20-50% žena sa ovim oboljenjem kasnije u životu se javlja dijabetes tip 2
Poremećaj tolerenacije
U ovu grupu spadaju osobe koje imaju izvestan poremećaj metabolizma glukoze ali ne
toliko izražen da bi sa sigurnošću mogla da se postavi dijagnoze
dieabetes mellitusa
. Kod
ovih osoba postoji povećan rizik pojave simptoma prvog dijabetesa, kao i
kardiovaskularnih bolesti, dok se mikrovaskularne komplikacije retko javljaju.
Učestalnost poremećaja tolerancije glukoze kreće se oko 5-11%
Raniji poremećaj tolerancije glukoze
Kod osoba kod kojih je ranije bio utvrđen poremećaj koncetracije glukoze, posle čega se
stanje normalizovalo, povećan rizik od pojave diabetes mellitusa. U ovu grupu spadaju
npr gojazni pacijenti sa tipom ll DM, koji su posle smanjenja telesne težine imali
normalne rezultate testa opterećenja glukozom, ili žene sa gestacionim dijabetesom, kod
kojih se posle porođaja tolerancija glukoze normalizovala.
Potencijalni poremaćaj tolerancije glukoze
- Ova grupa obuhvata osobe bez ikakvih
znakova dijabetesa, ali sa povećanim teorijskim rizikom od pojave DM. Tu spadaju npr.
monozigotni blizanci osobe sa tipom II dijabetesa, ili osoba čija su oba rodietelja obolela
od tipa II DM, zatim gojazne osobe, kao i članovi nekih etničkih grupa sa visokom
učestalošću diabetes mellitusa-a.
Predijabetes
– stanje povišenog nivoa šećera u krvi, gde je on veći od normalnog, a manji
nego kod dijabetesa. Osobe koje su u predijabetičkom stanju uglavnom imaju nepravilan
stil života, zbog čega je neophodna edukacija i prevencija razvitka dijabetesa tipa 2.
