Sadržaj
1. Uvod............................................................................................2
2. Definicija
bolesti.............................................................................................3
3. Tipovi
diabetes
mellitus-a...................................................................................3
4. Uzroci i faktori rizika........................................................................................5
5. Rizične
kategorije...............................................................................................
6
6. Simptomi...........................................................................................................6
7. Insulin...............................................................................................................7
8. Vrste
insulina........................................................................................................8
9. Lečenje………………………………………………………………………………9
10. Struktura umiranja (%) od vodećih nezaraznih oboljenja u Republici Srbiji ……........9
11. Broj umrlih osoba od diabetes mellitus-a u Republici Srbiji…………………10
12. Zaključak ………………………………………………………………………………11
Literatura
1
1. Uvod
Šećerna bolest ili dijabetes jedna je od najčešćih bolesti. Broj obolelih od šećerne bolesti već
duži niz godina raste i poprima razmere globalne epidemije. Danas u svetu od dijabetesa boluje
približno 366 miliona ljudi, a Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodne federacije za
dijabetes procenjuju da će broj obolelih od dijabetesa do 2030. godine biti čak 552 miliona. Iako
se najviše incidencije registruju u razvijenim zemljama, najveći porast obolelih očekuje se u
zemljama u razvoju.
Procenjuje se da u Srbiji sa dijagnozom dijabetesa boluje približno 630 hiljada osoba ili 8,6 %
populacije. Broj osoba sa dijabetesom tipa 2 je mnogostruko veći (95%) u odnosu na osobe sa
dijabetesom tipa 1.
Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji četvrti vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti i peti
uzrok opterećenja bolešću. Na godišnjem nivou od ove bolesti u našoj zemlji umre približno
3000 osoba.
U poslednjih deset godina uočen je porast od ovog oboljenja u Srbiji. Stopa mortaliteta od
šećerne bolesti povećala se od 34.0 u 2002 godini , do 43.2 na 100.000 stanovnika u 2011.
godini.
Prema podacima populacionog registra za dijabetes u Srbiji je u 2011. godini evidentirano 326
novoobolelih osoba uzrasta do 29 godina sa dijagnozom Tip 1 dijabetesa (grafikon br.1).
3
-
krvnih sudova (angiopatija)
Tip I diabetes mellitusa se javlja kod oko 10% svih pacijenata obolelih od dijabetesa. Ipak,
etiologija tipa I diabetes mellitusa nije sa sigurnošću utvrđena. Kod većine pacijenata oboljenje
je verovatno uzrokovano destrukcijom beta-ćelija Langerhans-ovih ostrvca u autoimunoj reakciji
na virusne infekcije. Prema ovoj hipotezi, antitela na proteine virusa ne mogu da razlikuju
proteine beta-ćelija od virusnih proteina, pa dolazi do oštecenja ovih ćelija i pojave dijabetesa.
Kod velikog broja dijabetičara tipa I utvrđeno je prisustvo antitela na beta-ćelije u toku prve dve
godine bolesti.
Tip II (insulin-nezavisni diabetes mellitus)
. Kod pacijenata sa tipom II dijabetesa, koncetracija
insulina u plazmi može da bude niska (retko), normalna ili povećana. Kod većine pacijenata,
nivo insulina je nešto veći od normalnog, ali ipak nedovoljno da održi normalnu koncetraciju
glukoze u krvi. Prema tome, za razliku od tipa I, većina pacijenata sa tipom II diabetes mellitusa
ima relativni nedostatak aktivnosti insulina, odnosno rezistenciju na insulin. Ova rezistencija
može da bude rezultat smanjenog broja funkcionalnih insulinskih receptora, ili poremećaja nekog
od procesa koji se normalno odvijaju posle vezivanja insulina za receptore.
Insulin-nezavisni DM
je najčešći tip dijabetesa, sa zastupljenošću od oko 80-90% od ukupnog broja dijabetičara.
Gestacioni dijabetes
je oblik šećerne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije insulina i
produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom trudnoće i
dijagnostifikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Obično se povlači
šest nedelja nakon porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća. Iako je prolazan, ovaj tip
šećerne bolesti može da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod 20-50% žena sa ovim oboljenjem
kasnije u životu se javlja dijabetes tip II.
Poremećaj tolerancije.
U ovu grupu spadaju osobe koje imaju izvestan poremećaj metabolizma
glukoze ali ne toliko izražen da bi sa sigurnošću mogla da se postavi dijagnoza diabetes
mellitusa. Kod ovih osoba postoji povećan rizik pojave simptoma prvog dijabetesa, kao i
kardiovaskularnih bolesti, dok se mikrovaskularne komplikacije retko javljaju. Učestalost
poremećaja tolerancije glukoze kreće se oko 5-11%.
Raniji poremećaj tolerancije glukoze
Kod osoba kod kojih je ranije bio utvrđen poremećaj koncetracije glukoze, posle čega se stanje
normalizovalo, povećan je rizik od pojave diabetes mellitusa. U ovu grupu spadaju npr. gojazni
pacijenti sa tipom II DM, koji su posle smanjenja telesne težine imali normalne rezultate testa
opterećenja glukozom, ili žene sa gestacionim dijabetesom, kod kojih se posle porođaja
tolerancija glukoze normalizovala.
Potencijalni poremaćaj tolerancije glukoze
Ova grupa obuhvata osobe bez ikakvih znakova dijabetesa, ali sa povećanim teorijskim rizikom
od pojave DM. Tu spadaju npr. monozigotni blizanci osobe sa tipom II dijabetesa, ili osoba čija
