ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ У КРУШЕВЦУ
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор:
Кандидат:
проф. др Сања Драча
Катарина Перовић
Крушевац, 2017.
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ У КРУШЕВЦУ
УЛОГА ВАСПИТАЧА У ПРЕВЕНЦИЈИ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ (DIABETES
MELLITUS) КОД ДЕЦЕ И АДОЛЕСЦЕНАТА
ДИПЛОМСКИ РАД
из предмета: Болести деце јасленог узраста
Ментор
Кандидат
проф. др Сања Драча
Катарина Перовић
индекс бр.:1ј-003/13
Крушевац,
Септембар, 2017.
Други нутритивни фактори......................................................................................22
Фактори примарне превенције везани за образовање и здравствено васпитање
.....................................................................................................................................22
3.2.2.
Секундарна превенција...............................................................................22
3.2.3 Терцијарна превенција.....................................................................................23
3.3.
Сарадња васпитача са здравственом службом и школским установама у
превенцији ШБ..............................................................................................................23
1) Едукацију о ШБ деце и адолесцената,...................................................................24
3.3.1.
Поступци у едукацији деце и адолесцената о шећерној болести...........24
3.3.2.
Праћење понашања детета и повећавање мотивације.............................25
3.3.3.
Спровођење здравствено-васпитног рада са породицом оболелог детета
26
4.
ЗАКЉУЧАК И ЗНАЧАЈ РАДА............................................................................29
5.
ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................30
1. УВОД
Шећерна болест (ШБ) - diabetes mellitus је група метаболичких болести које
карактерише хронична хипергликемија (повишен ниво глукозе у крви) која настаје
због поремећаја лучења панкреасног хормона инсулина, поремећаја инсулинског
деловања или комбинацијом ова два механизма. Критеријуми за постављање
дијагнозе ШБ су утемељени на концентрацији глукозе у крви и присутности или
одсутности симптома болести.
У литератури су присутне различите поделе ШБ засноване на доби настанка
болести, етиологији (узроку настанка), инсулинској терапији, или савременом
схватању патогенезе (настанка) различитих облика ШБ (1). Данас је актуелна
етиолошка класификација ШБ, којом су раздвојени типови ШБ према
патогенетским механизмима настанка у четири основне категорије:
тип 1 ШБ;
тип 2 ШБ;
други специфични облици ШБ;
гестацијски облик ШБ.
Тип 1 ШБ je најчешћа ендокринолошка болест дечјег доба. Карактерише је
недостатак хормона инсулина који настаје због аутоимуног уништења β (бета)
ћелија Лангерхансових острваца панкреаса (2). Обзиром да је инсулин основни
хормон који регулише улазак глукозе из крви у ћелије, његов недостатак или
смањени сензибилитет рецептора за инсулин играју главну улогу у настанку ШБ.
Јавља се код генетски предиспонираних особа, а може бити подстакнута
провоцирајућим факторима из околине.
Знаци и симптоми болести развијају се брзо, обично у периоду током
неколико недеља.
Типични симптоми су
полиурија (учестало мокрење),
полидипсија (појачана жеђ), полифагија (појачан апетит) и губ
итак на телесној
тежини. Код неких пацијената
почетни
симптом ШБ-а типа 1 је дијабетичка
2. ПРЕДМЕТ И ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА: Шећерна болест (diabetes
mellitus) код деце и адолесцената
2.1.
Епидемиологија
Глобална епидемија ШБ је један од највећих јавно-здравствених изазова 21.
века. Епидемиологија ШБ се исказује преваленцом (укупан број оболелих у
популацији у одређеном тренутку) и инциденцом (број новоооболелих током
одређеног периода) и широко варира међу појединим државама као и унутар држава
(2).
Према појединим подацима, 2011.године у свету је са ШБ живело 366 милиона
људи, а умрло 4,6 милиона људи (2).
Оба пола имају подједнаки ризик да оболе од
ШБ.
Прогнозе указују да ће за 20 година број оболелих од ове болести бити повећан
на 552 милиона људи. Око 80% људи са ШБ живи у земљама у развоју. Велики
проценат оболелих од ШБ немају дијагностиковану болест.
Тип 1 ШБ је једно од најчешћих хроничних обољења код деце и
адолесцената. Годишња инциденца Тип 1 ШБ код деце узраста 0–14 година у
различитим земљама Европе креће се у широком распону од 3,2/100.000 у
Македонији до 64,2/100.000 у Финској, док у Србији износи 14,8/100.000. Годишње
у Србији у тој узрасној групи од типа 1 ШБ оболи 130−160 деце и младих (2). Болест
је подједнако заступљена код деце оба пола. Од значаја је истаћи да се током
протекле две-три деценије у Србији запажа пораст учесталости ШБ код деце, те
процене показују да ће се до 2030.године проценат оболелих повећати на 10,2%
популације. ШБ тип 1 се може јавити у било којој доби од новорођеначке, али је
ретка код деце млађе од 12 месеци. У литератури су описана два врха инциденце
ШБ типа 1: први у узрасту од 5 до 7 година, а други у доба пубертета, односно од
10. до 14. године живота (1, 3). Поједини аутори указују на пораст новооболелих од
ШБ тип 1 у узрасту испод 5 година од 320% у периоду 1965-1996. године, у
поређењу са порастом новооболелих од истог обољења од 50% у узрасту од 10 до 14
година (4).
